среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:51

Париз, Лондон и Берлин биће окосница европских војних снага

Емануел Макрон преузима иницијативу, уводи Велику Британију и Немачку у Европску иницијативу за интервенције
Аутор: Биљана Митриновићуторак, 26.06.2018. у 22:00
Емануел Макрон, Тереза Меј и Ангела Меркел (Принтскрин Јутјуб)

Идеја Емануела Макрона, о којој је говорио недуго пошто је постао председник Француске, а преговарао о њој неколико месеци, сада је и званично обелодањена. Француска је у понедељак са још осам држава чланица ЕУ, укључујући и Велику Британију, покренула Европску иницијативу за интервенције – нову војну снагу ван оквира уније.

На свечаном потписивању писма о намерама у Луксембургу били су министри одбране Немачке, Белгије, Велике Британије, Данске, Естоније, Холандије, Шпаније и Португалије. Како је рекла француска министарка одбране Флоренс Парли, ова група земаља је убеђена да Европљани треба да буду „снажни, способни да увек учине више и буду у стању да заштите себе и свој суверенитет”.

Макрон је још у септембру изнео идеју о оснивању Европске иницијативе за интервенције и није наишао на велико разумевање осталих чланица.

Поготову што је ЕУ у децембру постигла договор о одбрамбеном пакту – Сталној структурној сарадњи (ПЕСКО), који обухвата 25 чланица ЕУ, односно све изузев Велике Британије, која напушта унију, Данске и Малте. Циљ овог пакта је постепено развијање војних снага и оружја. При томе је и потписивању ПЕСКО пакта претходило напорно усаглашавање и покушаји да се избегне називање ове групе европском војском, а поготово не интервенционистичком. Фактички, у оквиру ЕУ већ постоји тактичка група за интервенције, али до сада никада није коришћена.

После вишемесечних преговора Немачка, коју Француска жели у центру ове војне силе, ипак је ушла у састав Европске интервентне иницијативе која има циљ да окупи „коалицију вољних војника спремних да реагују на кризе у близини граница Европе без НАТО-а или САД”. По избору Доналда Трампа за председника учестао је притисак на европске партнере НАТО-а да повећају своје војне буџете. „Јер ако хоће да их НАТО брани, то треба и да плате”, познати је Трампов став.

У својој иницијативи за стварање европских интервентних снага Макрон је важно место предвидео за Велику Британију, која није чланица ПЕСКО-а и на коју је Брисел прилично љут и настоји да обезбеди да у раздруживању не остане „кратких рукава”. С друге стране, Лондон би волео да и после изласка из ЕУ буде укључен у неке пројекте одбране, жели да задржи приступ бази података ЕУ, уговоре о наоружању и размену обавештајних података.

Француска сада преузима иницијативу и себе позиционира као центар европских интервентних снага после брегзита у марту идуће године. Британска војска је, уз Француску, највећа европска војска која је спремна да интервенише у кризним ситуацијама, док се Немачка после Другог светског рата углавном држи по страни када су у питању војне интервенције, иако је учествовала у бомбардовању СР Југославије.

Француска је предводила нападе на Либију 2011. године и војно интервенисала у Малију 2012. године, док Немачка, насупрот спремности Француза, Британаца и Американаца – није учествовала у ваздушним нападима на Сирију у априлу ове године.

Судећи према западним медијима, Француска је и за Шпанију предвидела значајну улогу у „својој” војсци. Била је позвана и Италија, али је долазак на власт владе која не подржава актуелну бриселску политику и спроводи мере јачања националног суверенитета довео до тога да позив буде – или повучен или су одбијени.

Британски Ројтерс је навео да је Берлин желео Макронове снаге у оквиру ПЕСКО-а (Француска је према званичној страници овог пакта и даље чланица), али да је Париз инсистирао да буде изван „опрезних” структура ПЕСКО-а који су „на дугом штапу” и фокусирани на развој оружја и друге војне опреме.

Немачки министар иностраних послова Хајко Мас је, судећи према овој агенцији, изразио разумевање за нестрпљивост Француске због спорог доношења одлука у ЕУ, рекавши да Берлин жели да се у у будућности одлуке у ЕУ доносе већином гласова, а не једногласно, јер то омогућава чланицама да одлуке блокирају.

Француска министарка одбране је рекла да иницијатива Париза на неки начин представља одговор на Трампов позив да Европа учини више у области безбедности. Упркос забринутости око потенцијалног преклапања надлежности са НАТО-ом, о чему се нарочито говорило приликом оснивања ПЕСКО-а, генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг, који је такође био у Луксембургу у понедељак, поздравио је одлуку о покретању Европске иницијативе за интервенције и оценио да ће она помоћи модернизацију европских војски и учинити их мобилнијим. „Верујем да ће ово ојачати спремност војних снага, јер нам је потребна висока спремност”, рекао је Столтенберг на заједничком састанку министара одбране и министара иностраних послова ЕУ у Луксембургу.

Министри одбране чланица ЕУ сагласили су се у понедељак са правилима тог пакта, који ће бити подржан и новим фондом са неколико милијарди евра од 2021. године. ПЕСКО је основан на основу уговора о продубљивању сарадње између држава чланица ЕУ које су способне и спремни да то учине. Циљ је развијање заједничке одбрамбене способности ЕУ, што би увећало капацитет ЕУ као међународног безбедносног фактора, допринело заштити грађана ЕУ и оптимизовало трошкове одбране


Коментари13
ab34f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Neće ovo ispasti na dobro. Intervencije van okvira EU? Zvuči poznato?
Astrid
Englezi u tim snagama? To je propast i to sigurna. Na kraju ce usa i Rusija morati da zavedu red u evropi.
Пантелија
Немци би опет да звекећу оружјем. Само што ће овај пут уместо плавокосих аријеваца, њихове ударне снаге чинити тамнокоси асимиловани (да ли?) дошљаци.
Marina
Sve su to zemlje bivsi kolonizatori. Izgleda da nesto slicno opet imaju u planu i da se slicnom nadaju.
milan
Deluje tragikomicno da ce Pariz,London,Berlin biti okosnica evropskih vojnih snaga.. Oni su to i bili u Drugom Svetskom ratu samo sto se nisu nalazili na istoj strani. Berlin je par godina zestoko bombardovao London a Pariz je bio pregazen motorizovanim jedinicama i Hitlerovom pesadijom . Mozda su sklopili savez iz straha da se istorija ne ponovi...Sto se tice "intervencije" neka inervenisu kod sebe a druge ostave na miru. Uzor im je Amerika koja ima vojne snage za delovanje u drugim drzavama i one su zadnjh godina nanele veliko zlo mnogim zemljama koje su urusili i oterali narod u bedu i siromastvo..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља