среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Влада укинула маркице за брашно

Мера, која је на снази 12 година, осим великог трошка за произвођаче, није дала очекиване резултате у борби против сиве економије у пекарској индустрији
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 27.06.2018. у 22:00
У сивој зони послује велики број млинова и пекара (Фото А. Васиљевић)

Влада Србије укинула је Уредбу о евиденционим маркицама за брашно, која је усвојена пре 12 година као покушај сузбијања сивог тржишта у млинско-пекарској индустрији.

Од 1. јануара, следеће године, произвођачи више неће имати обавезу да на свако паковање брашна истичу маркице са холограмом, што је за њих био годишњи трошак од око 30 милиона динара.

Ово је такође и део недавног договора министра трговине Расима Љајића и македонског потпредседника владе Коче Ањушева да обе државе престану са истицањем маркица за брашно, олакшају међусобну трговину и смање трошкове.

Уредба је донета 2006. године на иницијативу млинара која су тврдили да се у овом сектору трећини рода пшенице и брашна, губио траг, јер нису били заведени у продаји. Интересантно је да влада сада повлачи прописе управо пред притиском удружења која су се залагала за њихово увођење и чији представници тврде да „маркице нису дале очекиване резултате”, јер је нелегална продаја брашна и даље велики проблем.

Здравко Шајатовић, председник „Житоуније” објашњава да су маркице лепили и произвођачи из легалних токова и они из сиве зоне, јер им је било исплативије то него да плаћају огромне казне.

Проблем је што није контролисан промет преко текућих рачуна, због чега је држава и даље губила ПДВ.

– Изостао је други корак пореске управе. Маркице су прерасле у огроман трошак за произвођаче. Такође, ни ЕУ не прихвата такав начин контроле. Хрвати су, рецимо, морали по уласку у ЕУ да укину такве прописе и пређу на други вид борбе против сивог тржишта – каже Шајатовић.

На који начин ће се држава изборити са овим проблемом, будући да у сивој зони послује велики број млинова и пекара, тек ће се видети.

Према анализи европске статистике, од пре неколико година, у овом сектору нелегално ради 30 до 40 одсто фирми у Србији. Наш саговорник истиче да је у држави регистровано око 300 млинова и око 3.000 пекара па је јасно колике су размере проблема.

– Очекујемо да ће држава сада на друге начине морати да се ухвати у коштац са продајом брашна на црно. Проблем је што нема довољан број инспектора и што су они најчешће контролисали велике млинове који углавном раде легално – истиче Шајатовић и додаје да је суштина била да се контролишу мали, занатски млинови.


Коментари0
b15f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља