понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Блиски исток бира – економија или суверенитет

Турци, Иранци и Палестинци пред избором сличном ономе на који су стављани Срби деведесетих година
Аутор: Владимир Вукасовићсреда, 27.06.2018. у 22:00
Протест у Техерану због лошег привредног стања (Фото Бета/АП)

Усред славља због тријумфа на турским изборима, упркос вековном ривалству турског и иранског народа, Реџеп Тајип Ердоган мора да је с извесном нервозом држао једно око на протестима који су у Ирану опет избили због скока инфлације и посртања тамошње економије под међународним притиском. Турска привреда начета Ердогановим споровима са суседима и силама попут САД, донедавно и Русије, уз бујање инфлације као најакутнији симптом, разлог је што је председник Турске превремено расписао изборе како се о његовој власти грађани не би опредељивали кад стање можда постане још теже.

Уз Турке и Иранце, Палестинци – још један народ од којег може зависити стабилност Блиског истока, па тиме и Европе – управо су, такође стешњени између сопствених владара и страних сила, стављени пред избор представљен као сличан ономе за који су и Срби деведесетих година убеђивани да га морају начинити. То је избор између економског бољитка и националног суверенитета, колико год ти појмови и у овом случају били мутни и подложни манипулацијама.

Турска валута лира је само ове године изгубила око петине своје вредности. Национални дуг је наставио да расте, у првом реду онај приватни. То би тек условно била олакшавајућа околност и у случају да он није настао тако што је држава одобрила велике зајмове и гаранције турским компанијама да би оне лакше долазиле до новца на страном тржишту. Тако је, као и уз помоћ грандиозних инфраструктурних пројеката од државног новца, пумпан привредни раст до завидних али – по мишљењу стручњака, додуше страних – прилично вештачких 7,4 одсто. Ако презадужене приватне фирме изгубе тле под ногама, заљуљаће се цела Турска.

Судећи по изјавама које су западни и регионални репортери добили од обичних Турака, већина грађана је прихватила Ердоганове тврдње да је све то последица стране завере, а не природна реакција инвеститора: страних, који заобилазе Турску због њених унутрашњих и спољних конфликата, и домаћих, који износе новац напоље, где је безбеднији, обарајући лиру и отежавајући живот сиромашнима и средњим слојевима. Грађани су Ердогану засад поверовали да су се странци уротили да спрече обнову турске величине на Блиском истоку и у глобалним пословима, што им он обећава. За њега ће све бити у реду ако му, уплашени несигурношћу привреде, леђа не окрену они имућни кругови који га, због ранијих успеха, подржавају много више него што он о томе прича, радије се позивајући на своју сродност са „малим човеком”.

Због отворених санкција, превасходно америчких, Иран је већ у неповољнијем економском положају од Турске. Чак и након укидања дела ембарга по потписивању нуклеарног споразума, Иран је остао под неком врстом спољног зида санкција налик ономе каквог се и Срби сећају. Сада Вашингтон, према незваничним сазнањима агенције АФП, тражи од свих држава да до новембра потпуно престану с увозом нафте из Ирана.

У том случају, биће још више превирања унутар те земље и питање је само према коме ће се усмерити гнев. Досад је он углавном куљао према Американцима. Али, на последњим протестима, који никако да се заиста смире још од почетка године, страни репортери тврде да су чули и немало Иранаца како траже од власти да се ману трошења на војно учвршћивање у Сирији, Либану, Ираку и другде ван граница, за шта се сматра да је ствар обезбеђења опстанка нације, и на помоћ Палестинцима, што је питање које се третира као општеисламско. Уместо тога, демонстранти наводно траже да се власт посвети подршци социјално угроженима и крхкој средњој класи код куће. Тим Доналда Трампа више и не крије да се нада томе да ће они који не могу да издрже даље урушавање економије, то јест основних животних услова, зарад великих националних амбиција изазвати преврат у Техерану.

На то подстичу и Палестинце. План САД, чији детаљи још нису званични, изгледа да им неће пружити заокружење државности какву су замишљали, чему су се успротивиле и палестинске вође и поједине блискоисточне државе. Зато се амерички изасланик Џаред Кушнер преко локалног листа „Ал Кудс” обратио директно Палестинцима, стављајући им у изгледе преливање новца из богатијих држава у региону наводно спремних да стану иза плана Вашингтона. Услови за то, провучени између редова, јесу да Палестинци раскрсте са својим политичарима и милитантима које се опиру пројекту, као и са идејама које су досад имали о величини своје будуће државе.

Убеђење да је њихов национални пројекат исправан, међутим, предуго је већ једино што Палестинци имају. У сличном стању духова и Иранци издржавају деценијама, док се Турци управо уљуљкују у опсадни менталитет. Већи проблеми код било кога од њих врло брзо ће се и у Европи осетити: мигранти ту још могу бити и тек почетак приче.


Коментари4
47f87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
U jednoj zajednici ako je srednja klasa brojna i jaka onda se moze govoriti o nekakvom suverenitetu i spremnosti da se brane nacionalni interesi (poput Zapadnih zemalja)...Ako zajednicu cine samo izuzetno bogati i izuzetno siromasni sa malim brojem izmedju njih...Onda nema nista od nacionalnih interesa...Ekstremno siromashni imaju samo jedan jedini interes...Kako preziveti sa svojim porodicama...
boris
Bez suvereniteta nema ekonomije. Pogledajte, Libiju, Irak, Siriju, pa onda recite "hop".
Леон Давидович
Какав утопијски поглед. Где су докази да неко бележи економски напредак ако испуни вољу Запада у погледу избора власти ? Бројни су примери да је стање обрнуто то јест уместо напретка стагнација економије.
Бранислав Станојловић
Треба и Србија да бира! Ја бирам суверенитет, а не 4ти Рајх!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља