Завршницу тродневне расправе о појединостима у Предлогу закона о ратним меморијалима у Скупштини Србије јуче је обележила оштра полемика дела опозиционара и посланика владајуће коалиције о садржају напредњачких амандмана, које је опозиција назвала бесмисленим. „Амандманска варница” прерасла је у размену међусобних увреда, уз пребројавање патриотских крвних зрнаца и подсећање шта је ко и када урадио народу.
Напредњаци су, као и раније, поднели неколико стотина амандмана на први закон на дневном реду, у овом случају, о ратним меморијалима, у којима се каже да се „реализацијом овог закона обезбеђује свеобухватни развој Републике Србије са посебним освртом на”, па се у сваком амандману наводи друга тема „посебног осврта”, а, између осталог, наводи се „унапређење услова војске и полиције”, „пореска одговорност”, „ефикасност правосудних органа”...
Окидач за оштру полемику била је дискусија Александре Јерков (ДС) и Станије Компировић (СНС), која је на крају излагања позвала све посланике да „подрже овај закон”. Александра Јерков је рекла да Компировићева није позвала да се гласа за њен амандман који „иначе, гласи да образовање Савета за неговање традиције ослободилачких ратова треба да обезбеди унапређење правосуђа”, већ за закон. Додала је: „Колеге из СНС-а није срамота што су у више наврата поднели овакве амандмане, а већ три дана показују да их није срамота што вређају жртве, њихову храброст и породице. Постоје закони на којима можете да радите овај игроказ, али за овај, срамота је.”
Реаговало је више посланика, замерајући председавајућем Верољубу Арсићу (СНС) што је дозволио да Јерковљева „вређа достојанство скупштине”. Србислав Филиповић (СНС) казао је да „ДС не поштује достојанство свог народа, да поштује не би иза себе оставила меморијале пљачке, понижења, увреда, туге, жалости и беде”. Миланка Јевтовић Вукојичић (СНС) казала је да су сви СНС-ови амандмани смислени, „они који су били на власти до 2012. године довели су државу до дна, с тог дна смо се подигли и срамота је да они који су урушавали државу и правосуђе држе придике посланицима СНС-а”.
Она је додала да посланици СНС-а, говорећи о својим амандманима, све време говоре у ствари о великом страдању српских ратника у ослободилачким ратовима, а Србија је увек била на страни победника и антифашистичка земља.
Зоран Живковић (НС) констатовао је да је „један солидан закон доведен до бесмисла бесмисленим амандманима”. Додао је да се расправа користи за величање неког времена после 2012. године, „као да пре тога није било ничега, а били су неки ратови у које се улазило без памети, а губило тешко, у исто време рађена су велика зверства над грађанима Србије”.
Говорио је о учешћу своје породице у ратовима кроз историју, на шта је поносан, о томе да је и сам био у униформи за време НАТО бомбардовања, да је Ниш 1999. године у том граду, кад је он био градоначелник, направио спомен-капелу жртвама НАТО агресије, да је поносан на две захвалнице које је добио 1999. године, а „онај ко вас води може да буде поносан само на станарско право на једном стану који је тада добио”. Поручио је: „Немојте ви више да спасавате Србе, где год сте то радили, тамо их више нема од Книна до Подујева.”
Уследиле су салве реплика, па је Владимир Орлић (СНС) казао да је срамота када неко хвали самог себе, да им се обраћа човек који је много пута страдале оптужио да су сами криви за то и додао: „Таквим понашањем порушили су сваки споменик који су можда негде случајно отворили да би се мало сликали, а да ли им је стало до тих жртава? Ко је ’Вечну ватру’ на Новом Београду затворио и пустио да зарасте у коров?”
Неђо Јовановић (СПС) казао је да је Живковић најгрубље извређао грађане Србије тврдњом да је власт до 2000. године чинила зверства, „није се осврнуо, ни због пијетета према жртвама, на зверско бомбардовање, а оно што се дешавало 1999. и 2000. било је у функцији довођења на власт оваквих бесрамних људи, који су уништили државу”. Марјан Ристичевић (НСС) казао је да се Живковић „овде поносио неком униформом, а није рекао да му нису дали пушку – нису знали на коју ће страну пуцати, а што се тиче захвалнице, нека је покаже и видећете да је без печата из Подгорице, из септембра 1999, када се враћао с мора”.
Александар Марковић (СНС) „приметио је случајност, која то у ствари није, а то је да је Андреј Пленковић у уторак на исти начин напао Србе – каже Пленковић да је Србија извршила агресију и да је одговорна за ратове, а то исто тврди Зоран Живковић, посланик у Народној скупштини”. Марковић је додао: „Тако се Живковић сврстао и са својим сарадником Стипом Месићем, с којим заједнички обавља функцију у словеначком институту ’Ифимес’.”
Вјерица Радета (СРС) казала је да је Марковић у праву што је Живковића повезао с хрватским премијером Пленковићем и додала да „народни посланик у Скупштини Србије на исти начин окривљује народ за нешто за шта су директно одговорни његови налогодавци и ондашњи и садашњи”. Додала је да Живковића није било два дана расправе у којој се видело да су посланици прилично истомишљеници што се тиче меморијала, али „сад је дошао да каже да су криви Срби , председавајући морају да зауставе све чешће антисрпске и проусташке коментаре”.
Зоран Живковић је позвао напредњаке да „гуглају, па да виде шта сам рекао о бомбардовању 1999. године, а за бомбардовање су криви лудаци који су нас бомбардовали, али и домаћи криминалци”. Владимир Орлић (СНС) казао је да на „Гуглу има и шта је рекао НАТО-у и шта је говорио по разним амбасадама, надајући се да ће постати неко важнији него што јесте”. Због оваквог начина расправе, два пута је проглашавана петоминутна пауза за смиривање страсти.
