недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:25

„Зелена” енергија из Баната

петак, 29.06.2018. у 08:00
Житна поља богомдана за ветропаркове (Фото Бета)

Када возом или путем кренете из Београда ка Вршцу, негде у атару села Владимировци па даље до Алибунара уочићете мноштво ветрењача. То нису ветрењаче попут оних из романа „Дон Кихот”. У овој нашој причи реч је о модерним челичним грдосијама, чије ће елисе на висини од 178 метара под налетима ветра производити мегавате струје. Ово је трећи ветропарк у Србији.

Србија је ветровито подручје, а посебно је позната кошава. Поред Војводине, идеална места за постављање ветрогенератора је потез Ђердапа, што потврђују искуства и пејзажи суседне Румуније, на обронцима Карпата, дуж 110 километара Ђердапске клисуре. Румунија је снагу ветра за добијање електричне енергије почела да користе много пре нас, с обзиром на то да као чланица Европске уније обилато користи њене фондове за ове пројекте.

Банатска кукурузишта и житна поља у околини Алибунара су богомдана за ветропаркове, из којих се добијају јефтинији и еколошки знатно чистији киловати јер на овим просторима ветра увек има, па и мањи поветарац овде покреће моћне елисе савремених ветрењача. Вишегодишњи подаци кажу, на пример, да у Вршцу у току године има више од 200 ветровитих дана.

Најјачи ветрови су у периоду јесени и зиме, а кошава овде достиже брзину и до 120 километара на сат. Први ветропарк у Србији је изграђен у атару Куле, новембра 2015. године. Погодне локације за ветропаркове су још Златибор, Копаоник, Стара планина, Дели Јован, Дивчибаре и друге планине.

Наша земља ће захваљујући снази ветра до 2020. добити још 500 мегавата струје. Стручњаци пак процењују да би уз још већа улагања могла да добије дупло више „зелене” енергије. Чисте да чистије не може бити. Ветропаркови не загађују животну средину, граде се углавном ван насељених места, малог су габарита у основи, па не одузимају пуно од плодне војвођанске равнице.

Банаћани су навикли на металне торњеве и разнобојне елисе савремених ветрењача. Нека се оне што више окрећу као златножуте погаче сунцокрета који се у овом делу Србије гаји на великим површинама. Заједно су добро друштво и за нас вишеструко значајни. Нека их само буде више.

Божидар Петровић,

Београд


Коментари1
43922
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Freeman
Iako se slažem sa autorom, želeo bih da informišem čitaoce da ta energija, iako čista i iz obnovljivih izvora, nije sasvim bez uticaja na životnu sredinu. Elise ubijaju ptice i slepe miševe, a rad elisa nije toliko tih kao što bi neki pomislili. Zagađenje bukom utiče na ljude i njihov mentalno zdravlje. Svakako, ima više pozitivnih stvari nego jedna termoelektrana na ugalj. Još jedna činjenica, ova energija je itekako subvencionisana, što će građani itekako osetiti na svojim racunima od sledeće godine. Najveća korist je naravno onima koji su dali pare, a to su Investitori i Banke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља