четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43

Незадрживи пробој џеза и филмске индустрије

Изложба „САД – Србија, дипломатски и културни односи” која ће бити отворена вечерас у Историјском архиву Београда обухвата период од 1918. до 2018. године
Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 28.06.2018. у 22:00
Плакат изложбе: Јосип Броз Тито и Џон Кенеди

Гостујућа изложба „САД – Србија, 1918–2018. дипломатски и културни односи” биће отворена вечерас у 19 часова у Историјском архиву Београда (Палмира Тољатија 1). Аутори поставке су археолог Бора Димитријевић, некадашњи директор Народног музеја у Зајечару, и историчар Миладин Милошевић, некадашњи директор Архива Југославије. Изложбу отвара амерички амбасадор Кајл Скот.

Изложба представља покушај да се сажме један буран век и осветле најбитнији детаљи у дипломатској и културној релацији двеју земаља – географски удаљених, економски, политички и културно асиметричних.

Век којим се изложба бави умногоме су обележила два светска рата током којих су владали јаки савезнички односи Србије и САД, што је зближило поменуте земље, али и два различита друштвена уређења и поглед на стремљење бољем и праведнијем свету, посебно људским правима и демократским слободама савременог света.

Док је у Србији од 1945. до 1992. владало мишљење да се то може остварити једино у соцреалистичком друштвеном уређењу, аутори изложбе наглашавају да су САД током читавог 20. века настојале да свој систем вредности у домену људских права и демократских слобода наметну као тековину на којој почива њихово друштво.

– Историја 20. века диктирала је односе између двеју земаља некада у већој, а некада у мањој мери. Међутим, једна појава је била константа у односима Србије и САД, а то је економска помоћ Сједињених Држава Србији, коју је наша земља почела да добија још током Првог светског рата. Док је почетак Првог светског рата практично довео САД у Европу, крај је означио њихово окретање својим проблемима – истиче Миладин Милошевић.

Аутори изложбе су сагласни да се наведени период са аспекта културних односа двеју држава може окарактерисати као период откривања. Наиме, први југословенски уметници одлазе у Сједињене Државе где приређују своје изложбе и упознају „нови свет” са Балканом. Неки од њих, попут вајара Ивана Мештровића и виолинисте Златка Балоковића, тамо и остају.

Српска Краљевска академија примила је за члана географа Дагласа Џонсона, а америчке фондације помагале су културне и здравствене институције у тадашњој Југославији 

Са друге стране, Српска краљевска академија прима свог првог члана с оне стране океана – географа и експерта за балканска питања са Колумбија универзитета Дагласа Џонсона, а разне америчке фондације помажу изградњу и развој културних, просветних и здравствених институција у Југославији (Карнегијева фондација помаже градњу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, Рокфелер фондација даје пола милиона долара за здравствене установе широм наше земље). С развојем филмске индустрије почеће и лагана али сигурна „американизација”, која траје и данас.

– Други светски рат поново ставља у фокус савезништво,

а помоћ САД ни тада није изостала. Личност која је у периоду од краја Другог светског рата до 1980. дала свој печат односима САД и Југославије јесте Јосип Броз Тито. Он се шест пута сусретао са америчким председницима, четири пута у САД и два пута у Југославији – наводи Бора Димитријевић.

– Са економског и војног становишта, Југославија је и даље могла да рачуна на помоћ, иако је са америчке стране некада постојао отпор према таквој врсти сарадње који је често зависио од ситуације у свету и од понашања саме Југославије. Отуда и потиче изрека да је „глава у Москви, а стомак на западу”, с тим што се одбијање Маршаловог плана непосредно након Другог светског рата, 1947, може сматрати великом и никада исправљеном стратешком грешком тадашње југословенске власти – помиње Милошевић.

Културна сарадња доживела је велики узлет, сходно глобализацији и америчком преузимању водеће улоге у области пре свега ликовних уметности, чија се главна сцена преселила из Париза у Њујорк. У међународном програму Музеја модерне уметности у Њујорку Југославија је имала изразито повлашћен положај, захваљујући чему је публика на овим просторима шездесетих и седамдесетих година била сведок гостовања изложби које су представљале најсавременије токове америчке уметности. Аутори помињу да је незадрживи пробој џеза и филмске уметности издвајао простор Југославије од остатка соцреалистичког лагера на Истоку, а извоз америчке културе наишао на плодно тле у скоро свим југословенским републикама. С деведесетим годинама 20. века, након пада Берлинског зида, Хладног рата, распада СССР-а и Југославије, наступа време које ће тек добити своје интерпретације...

Изложбу „САД – Србија” видела је публика у Бору, Зајечару, Неготину, Књажевцу и Кладову, а до краја године у плану су и Нови Сад, Крагујевац, Ниш и други градови.


Коментари0
1f27e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља