субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

„Еврофер” тужио Европску комисију због Србије

Европски произвођачи челика од Европског суда правде у Луксембургу траже поништавање одлуке којом нашој земљи нису уведене антидампинг мере
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 28.06.2018. у 22:00
Прошле године производња је достигла 1,46 милиона (Фото А. Васиљевић)

Удружење европских произвођача челика „Еврофер” покренуло је тужбу против Европске комисије (ЕК) пред Европским судом правде у Луксембургу због антидампинг истраге коју је администрација у Бриселу водила против Србије и још четири земље које нису чланице Европске уније (ЕУ).

Ову информацију потврдио је јуче за „Политику” Шарл де Лузињан, портпарол „Еврофера”, чије седиште се налази у Бриселу. Незадовољни чињеницом да нашој земљи нису уведене царине на извоз челика, представници „Еврофера” су још 29. децембра прошле године тужили ЕК и од суда у Луксембургу траже да поништи одлуку из октобра прошле године. Том одлуком, Србија није кажњена и нису јој уведене антидампинг мере на извоз челика. Како је Де Лузињан истакао у изјави за „Политику”, Еврофер сумња да је администрација у Бриселу направила озбиљне пропусте током вођења ове антидампинг истраге.

– Информација о томе да смо поднели тужбу је јавно доступна. Али, не могу да вам кажем ништа више од тога, јер је судски процес у току и не можемо да га коментаришемо – рекао је Де Лузињан.

Како може да се види на сајту Европског суда у Луксембургу, „Еврофер” у свом тужбеном захтеву тражи поништавање одлуке којом Србији ЕК није увела казнене мере.

Подсећања ради, ЕК је у октобру прошле године одлучила да „Железара” у Смедереву, у власништву кинеске ХБИС групе, раније „Хестил”, не мора да плати никакве пенале на извоз.

ЕК је тада увела антидампинг мере на челик из Бразила, Ирана, Русије и Украјине.

Управо је по жалби овог удружења званични Брисел, у јулу 2016. године, дакле само месец дана након што су Кинези преузели смедеревску челичану, покренуо истрагу против Србије. То што је ЕК током истраге показала да продаје челика испод цене из Србије није задовољило „Еврофер”, па су европски произвођачи челика очигледно своја права покушали да заштите не суду.

Још када је антидампинг истрага завршена, „Еврофер” је оштро критиковао Брисел да је „кинеског Тројанског коња тиме практично позвао на европско тржиште и оставио отворена врата дамперима”.

– За нас је необјашњиво да је Србија, током поступка који је ЕК водила против пет земаља, изузета од увођења антидампинг царина, упркос доказима да је челик продаван испод цене. Као и доказима да је индустрија челика у Европској унији због тога последично претрпела штету – рекао је Де Лузињан недавно за „Политику”, али није навео о којим доказима је реч.

Да би се некој земљи увеле царине, ЕК мора да докаже три ствари: да је дампинга било, да је европска индустрија претрпела штету и да постоји јасна узрочно-последична веза између дампиншке цене и штете коју је тржише уније због тога претрпело.

Производња челика у Србији прошле године достигла је 1,46 милиона тона, показују подаци Светске асоцијације за челик.

То представља повећање од 24,6 у односу на претходну годину када је производња била на нивоу од 1,173 милиона тона. У првих пет месеци ове године производња челика у Смедереву је достигла 817.000 тона. У истом периоду прошле године производња је износила 594.000 тона, показују подаци Светске асоцијације за челик. То значи да је производа у Смедереву у поређењу са истим периодом прошле године порасла 37 одсто.

Из Србије је у ЕУ прошле године извезено 774.000 тона. Претходне 2016. године извоз је износио 580.000 тона.

Пре кризе, односно 2008. године смедеревска челичана, у ЕУ извезла је чак 1,13 милиона тона. У то време челичана је била у власништву америчког „Ју-Ес стила”. Али тај раст извоза није сметао „Евроферу” нити је у то време покренута истрага под изговором да то угрожава тамошњу челичну индустрију.

Такође, европским произвођачима челика никада није сметала „железара” у Смедереву док је била у државном власништву. Тек по доласку Кинеза, који представљају глобалну претњу и због чијег јефтиног челика се радна места у челичној индустрији широм Европе затварају, Србија се нашла на тапету „Еврофера”. Иначе, кинески „Хестил” је четврти највећи произвођач челика на свету.

Сам раст извоза и производње у нашем случају не мора нужно да значи да је дампинга било и да је Србија прекршила правила фер трговине. На крају, ЕК је у истрази коју је водила и показала да челик из Смедерева није продаван испод цене. Да иронија буде већа, наша производња чини само 0,08 одсто удела у укупној светској производњи челика. Питање је како тако мизеран удео у глобалној производњи може да представља претњу за европску челичну индустрију.

Европске тарифе неће утицати на Србију

Европска унија би могла средином јула да уведе мере за ограничавање увоза челика, изјавила је пре два дана европска комесарка за трговину Сесилија Малмстрем. Ове заштитне мере неће утицати на Србију.

Како за „Политику” каже Шарл де Лузињан, портпарол „Еврофера”, из смедеревске железаре се челик у ЕУ извози по систему квота, а не тарифа.

– То значи да се евентуалне нове мере ЕУ, као одговор на америчке тарифе, неће односити на Србију. Та квота представља количину челика коју ваша земља може да извезе у ЕУ. Дефинисана је као 100 одсто од просечне вредности трогодишњег извоза из Србије у ЕУ. Тако да ће, после увођења нових тарифа, ЕУ вероватно контролисати увоз челика из Србије, али тарифа за вас неће бити, нити ће извоз из ваше земље бити блокиран, ако се договорене квоте буду поштовале. Уколико извоз из „Железаре Смедерево” не буде већи од просечног нивоа извоза у последње три године онда се мере неће одразити на Србију – рекао је Де Лузињан.

ЕК је крајем марта започела истраживање о могућим „заштитним” мерама, које би, како је предвиђено, требало да трају до девет месеци.

„Ово истраживање ће вероватно трајати до краја године пре него што добијемо целовиту слику ситуације”, рекла је Малмстремова на конференцији за новинаре, а преноси Ројтерс. „Озбиљно разматрамо увођење привремених мера, рекла бих да би средином јула могло да буде неких привремених мера. Какав ће њихов модел тачно бити још се разговара”, навела је европска комесарка.


Коментари5
32adb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anabela
To je dobra prilika da se pronadjemo novo trziste jer ako trazimo, kucamo "otvorice se vrata", a i mi cemo smanjiti ekonomsku zavisnost od EU. Ima trziste na svetu za nas celik, pronadjimo ga.
Мома
А смета им када Трамп уводи царине.
dr Slobodan Devic
Ha, ha - zamislite samo sta bi bilo kada bi (ne daj Boze) postali deo Evropske Utopije ...
Стефан Стојановић
С напоменом да нисам економиста: шта би са слободном трговином?
MilanM
To je pitanje za predsednika SAD.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља