понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:34
ПОСЛЕ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА РЕНОВИРАЊА

Музеј враћен народу

Аутор: Милица Димитријевић - Александра Куртешчетвртак, 28.06.2018. у 23:16
(Фотографије Драгослав Жарковић)

Заиста је посебна атмосфера синоћ владала у Народном музеју – отворио је своја врата после 15 година, чини се да је и пространи атријум, вешто осветљен доминантним плавим тоновима, био премали да прими све званице, жамор је био и унутра и споља, без сумње културни догађај године.  

У присуству председнице Народне скупштине Маје Гојковић, чланова владе, дипломатског кора и бројних јавних личности, посебно оних из света културе, музеј је званично свечано отворила председница Владе Србије Ана Брнабић, подсетивши на обећање дато на јучерашњи дан, пре годину дана, када је рекла да ће Музеј савремене уметности и Народни музеј, две најзначајније установе културе у Србији које су биле запуштене и затворене, бити отворене.

– Култура је била потпуно маргинализована, времена политичара који су је запостављали су иза нас, културу стављамо на место које заслужује. Отварање Народног музеја велики је и свечани дан за нашу земљу, а нације које улажу у културу инвестирају у своју будућност – оценила је премијерка и додала да је музеј враћен грађанима Србије и да је он срж наше културне традиције и баштини ремек-дела врхунских српских и светских уметника.

– Ово отварање требало би да нам свима буде огроман ветар у леђа. Завршетак радова круна је тимског рада институција и уметника. То је сарадња упркос разликама. Драго ми је што ће се посетиоци из целог света упознати са богатом културом и историјом наше земље. Посебно је важно што ће млади људи из Србије сада имати прилику да виде и доживе наше највеће уметничко благо и дела светски познатих уметника. Овај догађај уједно је и доказ потпуног континуитета рада владе и сарадње са председником Србије Александром Вучићем – казала је Брнабић и додала да ће наша земља са највећом ретроспективном изложбом Марине Абрамовић у Музеју савремене уметности следеће године привући пажњу светске јавности.

Званице су поздравили и директорка музеја Бојана Борић Брешковић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Брешковић је истакла да је од оснивања музеј делио судбину српског народа, а да се овај дан догађа једном у животу – дан када се отвара обновљени најзначајнији културни споменик у нашој земљи, док је Вукосављевић поручио да овај свечани тренутак треба да буде симболичан почетак мале ренесансе нашег културног развоја, јер култура је наша храна и наш живот.

Свечани чин пропраћен је унутар здања на Тргу републике пројекцијом избора дела која се налазе међу више од 3.000 експоната на новој сталној поставци – биле су ту иконичке слике „Борба петлова” Паје Јовановића, „Шидски пејзаж” Саве Шумановића, „Аутопортрет” Надежде Петровић, „Сироче” Уроша Предића... Емитован је и спот „Буђење”, којим доминира плес признатог балетског уметника Сергеја Полуњина, а који се одвија управо у простору ове куће уметности, да би пре него што је премијерка Брнабић кренула у обилазак музеја хор „Колибри” отпевао српску химну, за време које се на обновљеној фасади зграде вијорила пројекција државне заставе.     

Једногласна оцена публике, оних који су дошли на Трг републике да поделе радост званичног отварања овог културног здања била је – круна међу кућама културе је поново наш Народни музеј. 

– Чекам да се врата отворе са неком топлом зебњом у срцу, која ме прожима и због Вивалдијеве музике. Њу је једне давне године свирала Београдска филхармонија у предворју музеја, када сам на концерт довела   пријатеље издалека – присећа се тренутака из младости Љубица Шкорнички.

– Народни музеј је карика у јаком ланцу у који ће се надовезати остали – од Музеја фресака до Музеја Лепенски вир у Кладову – сликовито је казала Петрија Јашић, географ.

Посматрајући фасаду по којој се преливала светлост мултимедијалне инсталације, окупљена маса је коментарисала да је лице зграде одлично „нашминкано”, а пензионерка Лела Ристановић на то је додала: – Блешти зграда споља, нисам нестрпљива, има дана, обићи ћу поставку, али сам очекивала да се нама, обичном народу који воли културу, овде испред улаза обрати неко од званичника.

Снежана Вучетић и њен дванаестогодишњи син Давор дошли су да уживају у чаролији свечаног отварања. Они, као и многи други суграђани, сматрали су да је лепота и у тишини, и посматрали уметничку „причу” на фасади која такође није била проткана речима, већ плесним покретима Сергеја Полуњина. 

Хладно време и киша која је сипила нису омели ни седамдесетогодишњу Ксенију Поповић, бившу учитељицу, да дође из Земуна на отварање.

– Многе генерације школараца овде сам доводила, а онда унуцима причала каква је ризница Народни музеј. Драго ми је што ћу за живота још који пут овде доћи – казала је бака Ксенија.

Милица Матић, бруцош Филолошког факултета, поноси се што је овде са другарицама.

– Коначно хватамо корак са светским метрополама – каже ова студенткиња. – У Лондону гостује поставка Фриде Кало, била сам и у музејима у Мадриду, сад могу да позовем пријатеље из иностранства да виде и наш понос – вели Милица.     

Анђелија Грујић, студенткиња психологије, очекује да ће музеј понудити и друге садржаје – од предавања до радионица, док њене колегинице Ивона Илић и Леона Денић очекују да ће убрзо у музеју гостовати и признати уметници из других земаља.

– Жељне смо добрих поставки – поручују девојке.

Мила Арсеновић прошетала је са двоипогодишњом кћерком Нином испред улаза за званице.

– Очекујем да ће моја мезимица одрастати уз овај музеј на који се чекало деценију и по да опет прими госте – каже Мила.

Студент физике Михаило Спорић и његова пријатељица Катарина Петровић кажу да обилазе музеје по Европи, али да због обавеза на факултету не стижу да посете престоничке културне установе, али да ће долазак у Народни музеј бити приоритет.

– Сина сам доводила да види дела Паје Јовановића када је имао пет година. Сада је студент архитектуре и све време његовог школовања на главном музеју био је катанац. Сад смо овде, и срећи нема краја. Осећамо се као људи који се враћају после петнаест година у родни дом – прича педесетчетворогодишња Драгана Петровић са Дорћола.​


Коментари16
b5993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlatko Preskakulev
SAMO ČESTITKE! Ovo je uspeh - SRBIJE I DUHOVNE VERTIKALE I ISTORIJSKOG PAMĆENJA! HVALA!
Бане
Колико нам је добро не знам да ли ће баш сви имати да плате за ''упад''.
Miroslav Borojevic
Metropoliten u Njujorku, Luvr u Parizu , Narodni muzej u Beogradu. [Miro, Ohio 29. 6 . 2018]
Aleksandra
Odlična ideja! Svako bi onda dobio odgovor koji bi mu se urezao u pamćenje pogotovu stranac. Zašto neke od Savinih slika imaju samo datum a ne i njegov potpis koji nije smeo biti ispisan ćiriličnim pismom. BRAVO za genijalnu ideju!
Sasa Trajkovic
Pre svega kompliment Politici koja je jedan od retkih medija koji su svojom rublikom pratili našu umetnost i kulturu koju su decenijama degradirali i devalvirali. Danas je umetnost i kultura IN a do juče je bila AUT da li je samo trend ili će Srbija makar malo ličiti na sav normalni svet gde su muzeji svetionici društva, videćemo u mesecima koji predstoje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља