понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Обележје Луки Ћеловићу

Аутор: Горан Весићпетак, 29.06.2018. у 10:34
(Фото П. Мирковић)

До краја ове године Улица Краљевића Марка, која повезује улице Гаврила Принципа и Карађорђеву, постаје пешачка зона. Управо ту, на раскрсници са Карађорђевом, налази се кућа угледног трговца Луке Ћеловића Требињца, највећег добротвора Београдског универзитета. Преко пута Ћеловићеве куће, која је изграђена 1903. године, налази се рестаурирана зграда Београдске задруге, чији је један од оснивача 1882. године био Лука Ћеловић, који је 1887. године постао њен председник и остао на том месту све до смрти 1929. године.

За одлуку да се на месту где се налазио Мали пијац у Савамали 1907. године подигне велелепна зграда Београдске задруге, најзаслужнији је управо Ћеловић. Овај трговац, који је за живота имао многе хумане, патриотске, друштвене и трговачке активности, дао је велики допринос урбанизацији и уређењу Београда.

 

Он је најзаслужнији зато што је део Савамале до Железничке станице уређен по узору на велике европске градове. Како би дао пример другима, прво је у тада прљавој и неуређеној Савамали подигао своју кућу. Потом је, после подизања Београдске задруге, учествовао у изградњи велелепног хотела „Бристол” као и Берзе. На свом имању у Карађорђевој улици, насупрот Железничкој станици, подигао је леп парк по угледу на оне које је виђао у Француској. 

Старији Београђани су причали како је Лука Ћеловић сваког јутра обилазио парк и надгледао рад баштована који је неговао цвеће, а кога је он плаћао. Данас наши суграђани не само да не знају да је то Ћеловићев парк већ га зову именом поруге.Лука Ћеловић је најзаслужнији за преображај Савамале у пословни центар предратног Београда. Последње четири године, захваљујући развоју пројекта „Београд на води”, овом делу града враћа се стари сјај. Реконструисана је зграда Београдске задруге, почиње уређење хотела „Бристол”, обновљене су фасаде у Карађорђевој улици, чија реконструкција почиње током овог лета, зграда Железничке станице постаје Историјски музеј Србије, а до краја године почиње реконструкција Савског трга (некада Вилсонов трг) на коме ће 28. јуна наредне године бити постављен споменик Стефану Немањи. 

Верујем да ћемо наћи решење са ПТТ Србије да се реконструише зграда поште у Савској како би јој била враћена прелепа предратна фасада, уређује се Савска обала, а завршава се и Булевар Вудроа Вилсона који ће повезати Булевар војводе Мишића и Карађорђеву улицу. 

Ако томе додамо пресељење аутобуске станице, изградњу новог савског моста која треба да почне средином наредне године, изградњу аутомобилског тунела који ће повезати Саву и Дунав, претварање Улице Краљевића Марка у пешачку и реконструкцију Теразијске падине за коју се тренутно ради пројекат, јасно је да ће овај део града за неколико година постати други градски центар равноправан са Тргом републике и пешачком зоном око њега. Лука Ћеловић је све што је за живота изградио и зарадио тестаментом из 1911. године завештао Београдском универзитету. 

Овом имовином управљала је Задужбина „Лука Ћеловић – Требињац”, која је основана 1926. године указом краља Александра Првог Карађорђевића. У основном писму о оснивању задужбине Лука Ћеловић захваљује „Богу и свим добрим пријатељима који му помогоше да стекне своје имање у Србији која га је примила као свог грађанина, уверен да наука и привредни рад уз неговање младог нараштаја најбоље обезбеђују културну и политичку будућност народа”. 

Задужбину су чиниле двоспратна кућа са четири локала у Улици Краљевића Марка 1, палата на углу Карађорђеве 65 и Загребачке (данас Коче Поповића) 1 са 24 стана и шест дућана, палата дуж целе Загребачке улице у бројевима 3, 5, 7 и 9 и Босанске (данас Гаврила Принципа) 16 са 31 станом и седам дућана, кућа са плацем у Јаворској 5–7, а 1931. године придодата је кућа у Добрињској (данас Андрићев венац) 2. 

Сав приход од издавања ових некретнина уплаћиван је Београдском универзитету, који је 1930. године имао сваког месеца око 260.000 динара. У то време плата универзитетског професора износила је око 5.000 динара. Зграда у Загребачкој улици претворена је после Другог светског рата у студентски дом, а о задужбини се више ништа није чуло све до 1969. године, када је Београдски универзитет на своју срамоту и поред противљења тадашње јавности заменио обе палате са предузећем „Металсервис” за неколико усељивих станова!? 

Тако је погажена воља добротвора Ћеловића, а српска наука и култура су остале без прихода.Београд има обавезу да исправи неправду нанету Луки Ћеловићу и да се на достојан начин одужи овом Требињцу који је богатство зарадио у нашем граду, а све што је стекао оставио је младима и науци. Данас када уређујемо Савамалу, свесни смо да без Луке Ћеловића не бисмо имали шта да обнављамо и сређујемо. 

Зато је време да овај велики српски добротвор добије заслужено обележје у Савамали коју је толико волео, да се извинимо у име оних који су водили Београд и Београдски универзитет пре нас, а који су се на немаран начин односили према Ћеловићевој задужбини. На исти начин на који се Француска академија наука извинила великом Молијеру кога никада није примила у своје чланство. Зато му је академија посмртно подигла споменик и на њему написала: „За његову славу ништа није потребно, али за нашу славу потребан је он.”


Коментари2
68012
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mare
Fasade na Slaviji i u Savskoj ulici se moraju renovirati sto pre , katastrofa kako lose izgledaju.
milan
I Slobodan Milosevic je imao razvojni plan na istom mestu gde se sad gradi Beograd na vodi. To je bio Evropolis ili Beograd na Savi 2000 . Nisu ovi danas nista novo izmislili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља