среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

Иво Андрић и бошњачки национализам

Књига Зорана Милутиновића „Битка за прошлост” говори о идеолошким злоупотребама научног и књижевног дела нашег нобеловца
Аутор: М.С.петак, 29.06.2018. у 12:20
Иво Андрић снимљен 1964. године (Фото И. Николић/Фотодокументација "Политике")

Издавачка кућа „Геопоетика” објавила је студију „Битка за прошлост – Иво Андрић и бошњачки национализам” Зорана Милутиновића, професора јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу Лондон (UCL).

Издавач Владислав Бајац наглашава да се аутор студиозно бавио злонамерним и негативним интерпретацијама, неистинама и бесрамним закључцима који су до сада изнети поводом научног и књижевног дела Иве Андрића.

Негативни одијум је, како додаје, започет шездесетих година 20. века и проширио се деведесетих када је Андрић, кога су називали и „босанским Руждијем”, постао предмет широке политизације. „Страшно је да смо дошли у ситуацију да бранимо Андрића од идеолошке и религијске злоупотребе његовог дела”, каже Бајац.

– Више деценија се квазистручњаци устремљују на тумачење Андрићеве књижевности, покушавајући да јој имплементирају мржњу према исламу, нетрпељивост према муслиманима, па чак и нацистичку идеолошку матрицу. За време грађанских ратова деведесетих на тлу некадашње СФРЈ тај тренд је узео маха, нарочито у БиХ. Последњих година појавило се неколико таквих наслова из пера припадника исламског културног фундаментализма који вређају Андрићево дело и лик – истиче Бајац. Додаје да се аутор с научном прецизношћу, с много ироније, цинизма, па чак и хумора бави лажима ван разума; задржавајући достојанство и не падајући у искушење да се спрда са материјалом који даје разлоге за то.

Према речима Бајца, реч је о студији која је временски свеобухватна, широка и чврста у одбрани дела које од свог настанка бива парадигма свету за дубоко разумевање карактерологије, идентитета и културног наслеђа Босне и Балкана. Зоран Милутиновић у књизи анализира ставове Шукрије Куртовића, Адила Зулфикарпашића, Мухамеда Филиповића, Мухсина Ризвића, Сањина Кодрића, Русмира Махмутћехајића и других.

Рецензент проф. др Милан Ристовић напомиње да на једној страни долази до увлачења Андрићевог изузетног опуса у југословенску „оставинску расправу”, а на другој, до демонизације писца чији је најважнији део књижевног опуса бављење Босном и животом њених људи, као њиховог „мрзитеља”, „идеолога геноцида бошњачког народа” и свега што су собом донела не само разарања и трагедије ратова деведесетих већ и процеси покренути још од почетка прве половине 19. века. Тако је Андрићу, у убрзаном процесу грађења идентитета бошњачког етницитета и ентитета, у свим његовим варијантама и менама, дуги низ аутора шароликог стручног профила доделио место „негативног другог”, помиње Ристовић.

Рецензент је и проф. др Зоран Пауновић који примећује да се аутор нашао пред изазовом да избегне јалово, бојажљиво демонстрирање толеранције према размишљањима која такав однос не заслужују, али и да се ратоборно разрачунава са свима који мисле другачије, чак и онда када се то другачије мишљење недвосмислено испољава у форми тенденциозног, политикантског ревизионизма.

Књига Зорана Милутиновића штампана је на српском и биће преведена на енглески.


Коментари4
3ae19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... hvala za ovu knjigu ... dobro je da se malo bolje osvetli ovaj nas tamni vilajet ...bas se nakupilo mnogo basibozuka lokalnog i belosvetskog olosa da prekraja,manipulise,podmece i izaziva i priziva nove sukobe i tragedije ...
Tomislav Buljan
Neka samo trkeljaju svi koji žele jedan drugom oteti Andrića. On se svima njima smije tamo negdje u vječnosti, kamo se preselio zauvjek.
Лазар Д. Љубиновић
Године 1941. вјероватно није било горег мјеста за живот од Србије, Србије окупиране од Немаца, усташа, Бугара, Мађара, Србије у којој стрељају целе разреде школске деце, Србије коју бомбардују и Немци и савезници. Па ипак, 1941. два највећа писца и књижевника икад рођена на овим просторима, Меша Селимовић и Иво Андрић долазе баш у Србију. Њихове животне приче чине се као парадигма. Меша Селимови се 1941. налази у Загребу, одбија све привилегије којим га обасипа усташки режим и одговара својој тадашњој девојци која га у неверици пита зашто иде у Србију:"Какав бих ја то Србин био кад не би био са Србијом када јој је тешко"? Исте године и Иво Андрић долази у Београд. Са презиром одбија личну понуду Павелића да бира позицију у НДХ коју жели и бира живот у Београду у сиромаштву и под бомбама, а као своју националност уписује – Србин. И има ли више дубљег и бизарнијег пада од оних у Србији који штамапају дифаматорске књиге против часних људи;вероватно зато што узнемиравају њихову савест!
Стефан Петковић
Свима који са бошњачких односно муслиманских односно другосрбијанских позиција кидишу на Андрића само поклоните књигу професора Мирољуба Јевтића "Исламска визија света код Иве Андрића"! 1320 динара је у "Делфи" књижарама. Камен на камену од њихових конструкција неће остати. Тај Махмутћехајић је написао књигу "Андрићевство" што је представљено као "идеологија српског фашизма", коју је издао српски "Клио"! А ко ће коме ако не Србин своме да забије у леђа. И не може се градити "бошњачки етницитет" кад су они етнички Срби ма које вере били, јер да нису не би они кидисали на Андрића. Андрић је одбранио докторат у Грацу на тему ислама у БиХ. Ништа му не могу! Куцајте на YouTube "Prof. dr Miroljub Jevtić - predavanje i tribina o Islamu nekada i sad"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља