Србија и Колумбија имају исти ниво бруто домаћег производа (БДП). Србија има одличну географску позицију, бољу инфраструктуру, квалитетнију радну снагу, бољи образовни систем, добре инжењере из области технолошких наука... У истраживање и развој Србија улаже 0,69 одсто БДП-а, што је висок удео за земљу тог нивоа развијености. Али упркос томе, Колумбија има већи привредни раст од Србије. И то је мистерија о Србији коју не могу да разрешим и немам одговор на питање зашто је то тако.
Овом занимљивом паралелом Вилијам Малони, водећи економиста Светске банке, почиње разговор за „Политику”. Како каже, у којој год земљи на свету да је био и питао привреднике шта је највећа препрека у пословању, сви су најчешће одговарали једно те исто: „Порези су високи”.
– Нисам био у посети ниједној српској фирми, али у ком год предузећу на свету да сам био, нико од привредника ми није рекао да не зна да управља фирмом, или да нема одговарајућу стратегију продаје или развоја. Нико од њих не види своје слабости. Поента је у томе да бизнисмени заправо не знају шта не знају – рекао је Малони.
А шта је оно што не знају српски тајкуни? У земљама овог нивоа развијености научна и пословна заједница обично нису блиско повезане, каже наш саговорник.
– Тако научници обично мисле да своје брилијантне умове не могу да троше на нешто тако тривијално као што је бизнис, док привредници, са друге стране сматрају да то што раде институти и научна заједница њима не значи ништа и да они од тога немају никакве користи. Те везе бизниса и науке је неопходно ојачати. Шта мислите зашто је Никола Тесла био један од најбрилијантнијих светских умова? Зато што је његов изум имао веома брзу и широку примену у приватном сектору. Сигурно је да Србија и данас има брилијанте умове. Питање које себи морате да поставите јесте колико су они интегрисани у приватни сектор – каже Малони који је у Београд допутовао као гост конференције „Јавно-приватни дијалог”, коју су организовали НАЛЕД и УСАИД.
На констатацију да ће српски капиталисти очито рећи да „држава, а не привреда, не зна шта не зна”, наш саговорник одговара да и ту има истине.
– Брзорастуће економије у Азији успеле су да се драматично развију зато што су имале план. Они знају где ће њихова економија бити за 30 година и иду ка том циљу. Као што је Јапан, после завршетка Другог светског рата, имао циљ да постане модерна економија. Имате ли ви такву врсту друштвеног консензуса? Држава мора да има стратегију и јасан дугорочан план у ком правцу жели да иде. Али мора и да обезбеди да образовни систем производи оно што тржишту треба, као и да успостави сталан дијалог са представницима приватног сектора – истиче Малони, који је, иначе и један од аутора извештаја о расту глобалне продуктивности Светске банке.
Наш саговорник током разговора изнео је још једну занимљиву паралелу. Како каже, Србија је сада у сличној ситуацији у којој је био Сингапур током осамдесетих година прошлог века.
– Имате висок ниво страних инвестиција, уз истовремено низак ниво домаћих улагања. Јак приватни сектор не развија се сам од себе. Домаће компаније могу много тога да науче од страних фирми. Оне са собом доносе и знање и нову технологију. Од страних менаџера локални привредници могу да науче доста о послу – каже наш саговорник и додаје да домаћи привредници са странцима могу да разговарају о својим слабостима и о начину како да их превазиђу.
Предуслов је да их прво себи признају.
Малони је, иначе и аутор књиге „Иновациони парадокс” и један од његових закључака је да сиромашне земље не могу раст своје продуктивности да заснивају на иновацијама.
Оно што се у Србији тренутно догађа назива „инвестиционим парадоксом” и додаје да држава мора да помогне приватном сектору да постане динамичнији.
– Треба креирати друштвени амбијент у коме се пословни неуспех неће стигматизовати и у коме није срамота изгубити. Треба неговати амерички стил пословања, где је нормално да људи ризикују, изгубе и поново покушају. Не можете успети ако не покушавате и ако не експериментишете – закључује Малони.
Глобална продуктивност расте
Ниво глобалне продуктивности поново расте, после десетогодишњег пада, али упркос овим добрим вестима тај раст није достигао преткризни ниво. Ова констатација налази се у Извештају о опоравку глобалне продуктивности, а Вилијам Малони је један од коаутора.
– Та продуктивност вођена је технолошким развојем и сваки пут кад се нешто ново измисли постоји и бојазан да ће неки традиционални послови нестати и да ће машине заменити човека у неким погонима. Историја је показала да се, све до сада, са развојем технологије више нових послова развијало и настајало, него што се старих гасило. Како год да се светска економија мења, ми морамо бити спремни за те промене – закључује Малони.
