субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:30
Водећи економиста Светске банке за "Политику"

Тај­ку­ни мисле да све зна­ју

Никола Тесла je био један од најбрилијантнијих светских умова зато што је његов изум имао веома брзу и широку примену у приватном сектору, каже Вилијам Малони
Аутор: Аница Телесковићпетак, 29.06.2018. у 22:00
Вилијам Малони (Фото Н. Неговановић)

 

Србија и Колумбија имају исти ниво бруто домаћег производа (БДП). Србија има одличну географску позицију, бољу инфраструктуру, квалитетнију радну снагу, бољи образовни систем, добре инжењере из области технолошких наука... У истраживање и развој Србија улаже 0,69 одсто БДП-а, што је висок удео за земљу тог нивоа развијености. Али упркос томе, Колумбија има већи привредни раст од Србије. И то је мистерија о Србији коју не могу да разрешим и немам одговор на питање зашто је то тако.

Овом занимљивом паралелом Вилијам Малони, водећи економиста Светске банке, почиње разговор за „Политику”. Како каже, у којој год земљи на свету да је био и питао привреднике шта је највећа препрека у пословању, сви су најчешће одговарали једно те исто: „Порези су високи”.

– Нисам био у посети ниједној српској фирми, али у ком год предузећу на свету да сам био, нико од привредника ми није рекао да не зна да управља фирмом, или да нема одговарајућу стратегију продаје или развоја. Нико од њих не види своје слабости. Поента је у томе да бизнисмени заправо не знају шта не знају – рекао је Малони.

А шта је оно што не знају српски тајкуни? У земљама овог нивоа развијености научна и пословна заједница обично нису блиско повезане, каже наш саговорник.

– Тако научници обично мисле да своје брилијантне умове не могу да троше на нешто тако тривијално као што је бизнис, док привредници, са друге стране сматрају да то што раде институти и научна заједница њима не значи ништа и да они од тога немају никакве користи. Те везе бизниса и науке је неопходно ојачати. Шта мислите зашто је Никола Тесла био један од најбрилијантнијих светских умова? Зато што је његов изум имао веома брзу и широку примену у приватном сектору. Сигурно је да Србија и данас има брилијанте умове. Питање које себи морате да поставите јесте колико су они интегрисани у приватни сектор – каже Малони који је у Београд допутовао као гост конференције „Јавно-приватни дијалог”, коју су организовали НАЛЕД и УСАИД.

На констатацију да ће српски капиталисти очито рећи да „држава, а не привреда, не зна шта не зна”, наш саговорник одговара да и ту има истине.

– Брзорастуће економије у Азији успеле су да се драматично развију зато што су имале план. Они знају где ће њихова економија бити за 30 година и иду ка том циљу. Као што је Јапан, после завршетка Другог светског рата, имао циљ да постане модерна економија. Имате ли ви такву врсту друштвеног консензуса? Држава мора да има стратегију и јасан дугорочан план у ком правцу жели да иде. Али мора и да обезбеди да образовни систем производи оно што тржишту треба, као и да успостави сталан дијалог са представницима приватног сектора – истиче Малони, који је, иначе и један од аутора извештаја о расту глобалне продуктивности Светске банке.

Наш саговорник током разговора изнео је још једну занимљиву паралелу. Како каже, Србија је сада у сличној ситуацији у којој је био Сингапур током осамдесетих година прошлог века.

– Имате висок ниво страних инвестиција, уз истовремено низак ниво домаћих улагања. Јак приватни сектор не развија се сам од себе. Домаће компаније могу много тога да науче од страних фирми. Оне са собом доносе и знање и нову технологију. Од страних менаџера локални привредници могу да науче доста о послу – каже наш саговорник и додаје да домаћи привредници са странцима могу да разговарају о својим слабостима и о начину како да их превазиђу.

Предуслов је да их прво себи признају.

Малони је, иначе и аутор књиге „Иновациони парадокс” и један од његових закључака је да сиромашне земље не могу раст своје продуктивности да заснивају на иновацијама.

Оно што се у Србији тренутно догађа назива „инвестиционим парадоксом” и додаје да држава мора да помогне приватном сектору да постане динамичнији.

– Треба креирати друштвени амбијент у коме се пословни неуспех неће стигматизовати и у коме није срамота изгубити. Треба неговати амерички стил пословања, где је нормално да људи ризикују, изгубе и поново покушају. Не можете успети ако не покушавате и ако не експериментишете – закључује Малони.

Глобална продуктивност расте

Ниво глобалне продуктивности поново расте, после десетогодишњег пада, али упркос овим добрим вестима тај раст није достигао преткризни ниво. Ова констатација налази се у Извештају о опоравку глобалне продуктивности, а Вилијам Малони је један од коаутора.

– Та продуктивност вођена је технолошким развојем и сваки пут кад се нешто ново измисли постоји и бојазан да ће неки традиционални послови нестати и да ће машине заменити човека у неким погонима. Историја је показала да се, све до сада, са развојем технологије више нових послова развијало и настајало, него што се старих гасило. Како год да се светска економија мења, ми морамо бити спремни за те промене – закључује Малони.


Коментари13
f2e04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Koja je prosecna starost u Kolumbiji a koja u Srbiji? Srbija je zemlja penzinera. To je ogromano opterecenje uz preveliku administraciju. Svi znaju sta treba uraditi ali je tesko povecati granice penzionisanja. Nesto bi mogla i SPC uraditi. Zasto ne organizuju fondove i pocnu pomagati porodice sa vecim brojem dece. Bez dece nema ni ekonomskog rasta.
Beogradjanin Schwabenländle
Господин Малони има нормалан поглед на свет, потиче из нормалне државе која нормално функционише, са нормалним скоковима на горе и нормалним падовима на доле. Све то у Србији нема и не постоји, нико у Србији од такозваних " пословних људи "( пљачкаши и лопови у првих десет година после стварања Србије као државе, аналогно осталим државама источног блока) , не праве такозвани бизнис. Они се труде само да напуне своју личну касу, за народ,државу и остале бакраче немају уво. То је велика разлика у упоређењу са развојем сршпске државе после ослобођења од Турака, читав низ разних задужбина нам сведочи о моралности српских људи за време Кнежевине, за време Краљевине. Ови данашњи не би знали ни да спелују реч МОРАЛ,поштовање, љубав, вера, Бог, традиција, породица. Данашње Новосрбе занимају само две ствари; суседова крава и сопствени џеп.
Dragan Pik-lon
Kad bi sva brda i napustene njive zasadili makom,brzo bismo presisali tu Kolumbiju sa BDP-om!!!
Dejan Pavlovic
Znaju znaju Da ne znaju ne bi bili to sto su Zar ne
nikola andric
Poperovo objasnjenje nauke je da teorije nikad nisu sigurne da one ''propisuju zakone prirodi'' a da priroda kaze ''ne'' . To ce reci kad nema korespodencije izmedju naucnih iskaza i stvarnosti. Poperov jezik je komplikovan zbog Kantonovog uticaja, ali se njegovo tumacenja naucnih teorija smatra uspelim. Problem Malonija je ocevidan. On polazi od ekonomske teorije pa mu nije jasno ''odstupanje prakse'' od teorije. Njegova teorija je da ''preduzimaci'' objasnjavaju uspeh ili neuspeh drzava. Mi necemo navoditi ''veliki primer'' Kine ali hocemo ''samoupravljanje u Jugi''. Mnogi zapadni ekonomi su dolazili u Jugu da studiraju taj ''sistem''. U doba ''naftne krize'' kad su proizvodjaci nafte podigli cenu nafte na takav nivo da nisu znali sta ce sa parama koje su dobili kao takozvanu ''protiv vrednost''. Cena kapitala se ''srozala'' tako da su nasi somoupravljaci zajminli za, kazimo, 4% a imali ekonomski rast od 12% . Tim rezultatom su lako mogli da otplaciju dugove i podele profit.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља