четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:50
БЕГ ЗА ХАВАНУ (2)

Кубанке својом лепотом бране револуцију

Прелепе, поносне, препланулог тела оне излазе из својих оронулих кућа у врелу ноћ. Те прелепе жене окићене поносом и сиромаштвом својој појавом и пркосом изазивају дубоко поштовање. Нису то дронфуље западног света напумпаних усана, увећаних груди. То су природне, Богом дане лепотице чија коса мирише на кокос
Аутор: ​Предраг Рудовићсубота, 30.06.2018. у 10:12
Фото Пиксабеј

Мала, полупуста биртијица близу преноћишта у булевару Салвадора Аљендеа пружала ми је прву помоћ после лета, свађе, чекања на авион, погађања са таксистима. У њој свега неколико Кубанаца испија локално пиво „кристал”.

И барови имају душу. Не сећам се имена тог првог бара у Хавани у који сам свратио, као што се не сећам ни имена многих душа у које сам завирио. А не памте ни оне мене. Завиримо тако у нечије очи, баш као што ступамо на праг нове кафане, осмотримо шта се у њима дешава, препознамо атмосферу, осетимо нешто, попијемо по које пиће или по који пољубац. И нема нас више ни у сећањима.

Однекуд напољу допиру звуци тропског ритма. Музика се овде чује непрестано,  разлеже се дуж прљавих и слабо осветљених хаванских улица. Али те улице су пуне људи. Кубанци увече излазе испред својих кућа, шетају  парковима, постављају комшијске столове на којима играју шах и домине, познају једни друге, друже се, и наравно свирају и певају. То је једно од правила на овом острву, ако има људи, биће ту сигурно и музике.

Москвичи и ладе у Хавани (Фото П.Р)

Ову музику најбоље ћете схватити ако уопште не разумете шпански и потпуно се препустите ритму после неколико чашица испијеног рума. Речи би то само поквариле.

А та музика допире одасвуд. То је ритам које се на овом острву непрестано чује. И он је на први мах, чини ми се овим људима све. И бол, и плач, и радост, и утеха. То је ритам који ношен карибским ветром и проткан оближњим таласима запљускује ухо случајног пролазника ненавикнутог на овај феноменални сплет бубњева, гитаре и простог пљескања руку и мами га на још.

Али то је и ритам, којим случајни слушалац, препуштајући му се, завирује несвесно и у сопствену душу, ако је уопште има. Ритам уз који се и плеше и плаче, ритам  остављених, измучених на правди Бога и људи, вековима потлачиваних, деценијама осуђиваних, изолованих, препуштених себи, Карибима и самоћи.

Он враћа у непрегледне пусте улице, у комшилуке у којима су вас заборавили, враћа вас на капије ваше младости испред којих сте некога чекали, подсећа на дане у којима није било никога, ни људи, ни песме, ни утехе.

Шах на улици са комшијама (Фото П.Р)

А онда као што карибски ветар уздиже таласе изнад ограде авеније Маракон и њима умива најпознатију хаванску авенију, ритам кубанске музике диже душу случајног пролазника са дна властитог битисања, одводи га у вртлог плеса и улива наду у будућност.

Кубански музичари играју се бубњевима и жицама гитаре баш као што се живот поиграва са њима, баш као што се свет и судбина поигравају са овом изузетном нацијом.

Приближавам се строгом центру Хаване и улице постају живље. Са једног зида позната прилика гледа у мене. Че Гевара. Изнад његове главе натпис на шпанском „Револуција”. Иако су на острву у међувремену стасале нове генерације које не познају доба пре револуције када су Кубом владале марионетске владе подупрете мафијашким организацијама, ова реч се још увек изговара са великим поштовањем.

Јер, док јој је комунистичко - марксистички карактер ове револуције био мање више наметнут сплетом политичких игара и околности, њен истински извор јесте жеља за слободом потлачених, сиромашних, угњетаваних и обесправљених.

И зато, док стојим испред овог мурала са ликом најпознатијег револуционара моје припите усне полусвесно шапућу стихове:

 Да ли ће слобода умети да пева,

 Као што су сужњи певали о њој?

А Кубанке лепотом бране своју револуцију. Прелепе, поносне, препланулог тела,  излазе из својих оронулих кућа и станова у врелу ноћ. Те прелепе жене окићене поносом и сиромаштвом својој појавом и пркосом најпре изазивају дубоко поштовање, па тек онда буде страсти.

Нису то дронфуље западног света напумпаних усана, увећаних груди и затегнутих задњица. То су природне, Богом дане лепотице чија коса мирише на кокос, из чијих погледа севају варнице страсти и чија тела маме на плес. Оне ће вам, ако им се допаднете, слободније од било којих других жена на свету, на улици добацити заводљиво; „Олааа амигооо”.

Девојке са Кубе (Фото Јутјуб)

И у том добацивању нема ничег простачког ни грешног, то је заводљиво добацивање у коме има и добродошлице и флерта и завођења и простодушног позива странцу на пријатељство.

Следеће вечери испијам туре у кафеу „Париз” у старој Хавани. Бенд ми се допао па седим сам за столом и ређам зелене флашице „кристала”. Богати матори Рус са својим једва пунолетном пратиљом све то снима скупоценим телефоном а један од чланова бенда на подијуму учи две немачке бакице првим корацима салсе.

Кафе Париз у Хавани. Мале и измучене земље изгледа осуђене су да именима својих кафана призивају свет и да му се умиљавају, да му се удварају називима бирцуза, биоскопа и хотела. Куба и Србија сличне су по томе.

Мало који град у Србији није имао кафану или хотел Европа. Сумњам да било који град у Европи има хотел Србију или кафе Хавану. Тај свет за којим чезну мале нације те исте људе не примећује. Сматра их својим колонијама, интересним сферама, или у најбољем случају туристичким дестинацијама у чијим се скупоценим хотелима налазе раскош и удобност о којима локални становници  могу само да сањају.

То је тај исти свет који ову нацију шест деценија држи у изолацији, мучи је, иживљава се над њом, док у исто време жељни свега што им је недоступно Кубанци дочекују странце раширених руку и распеваног срца и у својим домовима оронулих фасада пружају им несебично гостопримство.

Предраг Рудовић

 


Коментари26
a0a77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борис
Шта је конкректно сексизам?
A Adelsfeld
Врло интересантно да Политика објављује оваква примитивна мишљења пуна сексизма...
MIlan
stvarno mislite da su amerikanci krivi za sve nedace kube i kybanskog naroda???? Cini mi se da ne znate mnogo o vladavini Kastra i bratije.
Vladija Sarac
Je li Kastro onaj sto posla kubansku vojsku u Angolu osamdesetih gde ih je 20,000 izginulo, a o ubogaljenima da ne pricamo? On i brat vlast delili, i kad je Ce Gevara postao previse popularan poslase ga u Boliviju da zaglavi. Ne volim Amere, ali ako je tako dobro zasto milioni Kubanaca pobegose u Ameriku, a niko od Amerikanaca na Kubu?
Препоручујем 22
Stefan Petkovic
Prilicno slobodan (ali istinit!) opis Zapadnih zena u tekstu... Ne zaboravimo da smo i mi Zapad, da smo debelo vesternizovani, sto znaci da su i nase....
Братимир
За пад Кубе директно су одговорни Американци и њихови вазали који Кубу држе под санкцијама сваке врсте и излажу је теористичким, субверзивним и медијским нападима. Свако друштвено уређење, био то комунизам, капитализам или нацизам би у таквим условима изолације тешко опстало. Погледајте Иран, тамо нема комунизма, ал има америчке тираније санкцијама, субверзије и медијске пропаганде. Тако је било и у Југославији, која није била нити комунистичка, нити аутократска и тако ће бити са сваком државом коју Американци и њихове слуге узму на зуб.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља