уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Стриповани извештај са ратишта

Аутор: С. Стаменковићнедеља, 27.04.2008. у 22:00
Насловна страна књиге

Џо Сако, новинар и аутор култних стрипованих репортажа са светских ратишта, представљенје и српским читаоцима у форми књиге, са колекцијом његових искустава из Палестине. Београдска издавачка кућа „Ренде” објавила је крајемпрошле године Сакоову „Палестину”. Овај чувени аутор је творац нове форме – веома озбиљне ратне теме репортерски обрађује у форми стрипа.

Према речима Ане Пејовић, уредника у издавачкој кући „Ренде”, његови стриповани текстови излазили су у серијама, а у издању „Рендеа” обједињено је свих осам прича које је створио обилазећи палестинско-израелска ратишта.

– Текстови су настајали од 1992. до 1995. године и обухватају период прве и друге интифаде у Палестини – каже Ана Пејовић.

Како објашњава наша саговорница, Сако никако није неутралан посматрач и пре сваке репортаже коју ради, свесно се ставља на једнуод зараћених страна. Тако је било и у случају рата између Израела и Палестине.

– Сако је први понудио другачију слику од оне која је представљена у медијима, по којима су Израелци позитивци, а Палестинци увек прљави, ружни и зли, што је било прилично откровење и изазвало је буру реакција –објашњава Пејовићева. Графичка новела из Палестине донела му је престижну награду „Вил Ајзнер”. Тада му је, каже Пејовићева, за длаку измакла Пулицерова награда коју је, касније, добио за серијал стрипованог извештавања из рата у Босни. Многи овдашњи критичари замерили су му једностраност у извештавању, која му је својствена, сматрајући да је „оцрнио” Србе у босанском сукобу. Његово најпознатије дело је „Сигурна зона: Горажде”.  

– Планирали смо да штампамо његову „Шобу” и „Божић са Караџићем”, али за то још има времена, видећемо како ће читаоци прихватити „Палестину”. Свесни смо да би штампање његових извештаја из Босне могло да изгледа као прст у око овдашњој јавности, али верујем да би и то био један од корака да схватимо шта се све дешавало на овим просторима – објашњава Пејовићева. Она сматра да Сако ипак заузима одређену дистанцу приликом рада, јер у његовим репортажама увек има 20 до 30 различитих личности. Приликом обиласка кризних подручја, обично проводи по неколико дана у једном месту, разговара са „обичним” људима, а затим наставља даље.

Свој таленат за цртање којим се бавио из хобија, Џо Сако је развио када се запослио у издавачкој кући „Фантаграфик букс”. Дипломирао је новинарство на Универзитету у Орегону, 1981. године. У то време му је сметало то што у уобичајеном новинарском послу није могао да нађе теме које би одговарале његовом темпераменту, јер је желео да пише „жестоке приче, интересантне чланке, које би могли да утичу и направе разлику у друштву.

Предговор за књигу „Палестина” написао је Едвард Саид, Американац палестинског порекла који се ангажовао у борби за палестинску независност.

– Комбиновањем цртежа и репортаже са политичким и филозофским перспективама Палестинаца,  испричао је приче у којима се чују гласови оних који су искључени из свакодневних вести и гурнути на маргине историје – бележи Саид.

Џо Сако је прво запослење добио у часопису „Нешнел Нотари Асосијејшн”, али је тај посао сматрао бескрајно досадним. Са првих путовања по свету, од 1988. до 1992. године објавио је шест свезака стрипа „Јаху”, а после тога одлази у Израел. Тако је нашао себе, спајајући свој хоби, цртање стрипова, са веома озбиљним ратним извештавањем, творећи „људске приче”.

„Ја сам само стрип-цртач, то јестбавим се новинарством у форми стрипа. Сматрам да ратни репортер жуди да иде у рат, а ја нисам такав. Научио сам да људи воле да говоре о себи”,  рекао је у једном интервјуу Џо Сако. Његов рад ауторитети пореде са делима Артура Шпигелмана, америчког стрип-цртача. Сако већ припрема серију репортажа са ратишта у Ираку.


Коментари0
ee0dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља