понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:19
Међународни преглед

Прича о два севера и југа

Аутор: Владимир Вукасовићсубота, 30.06.2018. у 22:00

Једино добро у последњој хистерији око миграната јесте то што је оголила колико је цела та ствар од почетка погрешно представљана, делом да би се избегла отворена расправа о истинском проблему ЕУ у њеној сржи, још више зато да би се њоме манипулисало. Могло се то видети и пре него што се Европа, на граници кршења међународног права, блиндирала за избеглице довољно да је њихов прилив свела на миноран ниво од којег би пре требало да се уплаши државица величине Монака него блок који обухвата безмало цео један континент и пола милијарде становника. Сада је то још теже сакрити: никада није било великог раскола између тобож бунтовничког истока ЕУ и њеног „естаблишмента” на западу. Раселина се, у мигрантској колико и у економској кризи 2008, одувек протезала између југа ЕУ и свих осталих, између сиромашних и оних који иметак губе, с једне стране, и држава финансијски чврстих или захукталих у успону ка благостању. Недовршених структура за расподелу терета, фискалног или мигрантског, ЕУ је по тој линији морала пући.

„Италијанска мајка”: Као што данас Виктор Орбан драми о „инвазији миграната” иако они једва да притичу, прво се ЕУ годинама претварала да масовног пристизања азиланата нема, све док су ти људи још могли стати у Грчку, Италију и Шпанију. Тек када оне то више нису биле кадре издржати а мало ко северније се испрсио да преузме осетнији број миграната и олакша терет југу, Ангела Меркел је постала „избегличка мајка” и отворила немачке границе. Не за оне који до Европе још нису били приспели, јер је тада почело и ограђивање спољних граница ЕУ, него за оне који су већ постајали каменом око врата јужних држава уније. Другачија одлука водила би општем затварању граница између чланица ЕУ и рушењу протока људи и капитала, што је Европи након силних векова ратова донело мир и богатство.

 

Одмах је канцеларка испотиха почела радити на томе да и од миграната које је Немачка примила што мање њих задржи. Томе је служио и споразум с Турском. Систематски се предузимало све да мизеран број миграната настави да улази, тек да се одржи привид да Европа поштује шансу за избеглиштво, коју даје међународно право, и да максимум њих оде.

То је једина стварна позиција „бриселско-берлинских елита”, ма колико их за супротно оптуживао исток Европе, не желећи да прими никога од миграната са југа нити чак, како је испливало у расправи око предлога буџета ЕУ до 2027, да се Грчкој и осталима који сносе тај терет помогне новчано. Јер, то би значило да ће исток добити мање бриселских пара а на њима је изградио свој привредни успех након пријема у ЕУ, док је југ блока клизио ка економској кризи, која сад прети да и у Италији експлодира пуном снагом. Донедавно неразвијене земље с истока би, међутим, да задрже све новчане повластице које им по том основу све мање припадају, на штету оних којима су сада потребније.

По уверењима, Матео Салвини је сродан Орбану или Јарославу Качињском, али једини прави његов савезник у реалности јесте Меркелова: нити заиста жели мигранте нити окреће главу од мука југа. Све остало је пропаганда с истока ЕУ, која служи другој врсти обрачуна с Бриселом и Берлином, у чему Салвини саучествује из идеолошких разлога.

Ердоган уместо Гадафија: Ово не значи да је „естаблишмент ЕУ” спреман на сваку жртву да би ублажио муке југа. Грчка је добила нове олакшице за свој дуг, али не и отпис који би га учинио одрживим нити услове какви би гарантовали да њена привреда неће доживети крах. Преговори Немачке и Француске о буџету еврозоне, још једна вест заглушена халабуком око миграната, опет су ударили о зид јер нема сагласја око тога да богатији појас ЕУ ризикује нешто свог новца како би југ уније био економски сигурнији, на страну то колико је и он допринео тој угрожености.

Срећом, као што на Балкану сви мисле да тек источно од њихових граница почиње „прави исток”, испуњен „лењим примитивцима”, и југ ЕУ има свој југ: Африку и Блиски исток. Тако је начин да преузме Италију, кад већ од ње не може да се отцепи, нашао и Салвини. Изградивши каријеру на, српским политичким жаргоном речено, „аутошовинизму” према сиромашним Италијанима с југа државе, преименовао је своју аутономашку, са сецесионизмом кокетирајућу странку из Северне лиге у Лигу и, представљајући се као свенационални спасилац од миграната, освојио власт. Пригрлио је југ Италије пошто је и он север у односу на извориште оних који су још више „заостали”.

Салвини је ту на линији ЕУ: и из перспективе Брисела, мигранти су се превише приближили и треба их терати што даље на „прави” југ, сасвим доле, ка Африци. Њеним земљама ЕУ стога даје нешто новца за безбедност и збрињавање миграната пресечених на путу ка Медитерану. Али, плана за затирање афричког сиромаштва нема, без тога ни начина да се спрече урушавање држава, криминал и екстремизам, па тиме ни миграције. Подмићују се „чувари логора” уместо да се тражи начин да зид не буде ни потребан пошто ће, настави ли притисак да се гомила, свеједно пући.

Апсурдно, још се жали за Муамером Гадафијем, једним таквим „чуваром”, престрогим и непоузданим али ефикасним, док се истовремено стрепи од Реџепа Тајипа Ердогана, такође непредвидљивог и склоног претњама да ће европску капију за мигранте не само откључати него у парампарчад разломити.


Коментари0
e01b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља