среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

У задужбини Луке Ћеловића

Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 27.04.2008. у 22:00
Јован Дучић у својој библиотеци (Фотодокументација „Политике”)

У једној од задужбина Луке Ћеловића, знаменитог Требињца, који је свом роду оставио велики број задужбина у родном граду, али и Београду, после много перипетија, смештена је требињска Народна библиотека. У њој ће, после обнове, која је при крају, бити смештен легат Јована Дучића. Реч је о изузетно значајној колекцији књига од чак 5.427 наслова, а ту су и рукописи Дучићевих књижевних дела, преписка, дипломатски акти, дневници...

Говори се, а гласинама, понекад, треба веровати, поготову што још има живих сведока, да су у идеолошким временима, која су, на сву срећу иза нас, неке књиге и неки списи нестали.

Све затечене књиге и списи уредно су пописани. Дучићев легат има два фонда: „требињски” и „амерички”.

Јован Дучић је, још пре Другог светског рата, поклонио Требињу око 1.500 публикација и оне чине такозвани требињски фонд. Када је отишао у Америку, песник је са собом понео и своју библиотеку коју ће, касније, тестаментом оставити, такође, родном граду. Почетком шездесетих година прошлог века Дучићева библиотека је из Америке стигла у Требиње, и то је такозвани „амерички фонд”.

Класификацију књига, у оба фонда, обавили су стручњаци из Националне библиотеке Босне и Херцеговине и Народне библиотеке Србије.

Требињски фонд је подељен у осам група. У првој – нема публикација. (Да ли су то она дела за која се зна да су постојала, а којих вишенема.) У другој су књиге које су писци поклањали Јовану Дучићу, с посветом (81 наслов). Ту су књиге Гвида Тартаље, Хамза Хуме, Андрије Лубурића...

Јован Скерлић га дарује својом књигом „Писци и књиге III”, 1908. године, а у посвети пише: „Своме пријатељу Јовану Дучићу, Ј. Скерлић”. Вељко Петровић му је поклонио, 1922. године, своју књигу „Три приповетке”, с посветом: „Господину Јовану Дучићу, поздрав и поштовање, В. Петровић, Б. 23. X 922”. Исте године, Милош Ђурић му поклања своју студију „Филозофија панхуманизма”, с посветом: „Господину Јовану Дучићу, с најдубљим поштовањем, Милош Ђурић”.

У трећој групи су речници, приручници, енциклопедије (99 наслова). Највише је дела на француском језику, а има их и на немачком, италијанском и српском. Осим речника, у овој групи су и граматике, приручници из разних области (историја, музика, уметност, право), каталози...

Четврту групу чине дела на француском језику: књиге француских писаца на француском језику (298 наслова), међу којима су и дела Игоа, Диме, Флобера, Балзака, Золе... као и дела страних писаца на француском језику (55 наслова). Веома су добро очувана „Сабрана дела” Лава Толстоја, Аристотелов „Атински устав”, Еразмова „Изабрана дела”.

У петој групи су дела на српском језику (130 наслова). Међу овим књигама су „Цвеће зла” Шарла Бодлера, „Сонети” Милутина Бојића, „Врела крв” Борислава Станковића, „Зачарани круг” Гвида Тартаље, „Богдан Поповић” Симе Пандуровића, „Хрватска рапсодија” Мирослава Крлеже, „Златни витез” Десанке Максимовић...Пажњу привлачи и „Преглед издања Српске краљевске академије”, од 1886. до 1936. године, „Споменица Петра Кочића”, у издању Одбора за помен Петра Кочића, „Српски летопис за годину 1854, део I”, из 1854. године.

Дела на италијанском језику (110 наслова) нашла су се у шестој групи. Овде су дела Ивана Тургењева, Дантеа Алигијерија, Оскара Вајлда...У седмој групи, где су дела на енглеском језику (542 наслова), нашле су се и неке старе књиге, из 19. века, као и главна дела Дикенса, Стендала, Шекспира, Толстоја, Елиота...

Последњу, осму групу, чине дела на немачком језику (86 наслова). Дучић је, у својој библиотеци, имао књиге, на немачком, Виктора Игоа, Ф. М. Достојевског, Дантеа Алигијерија, али и књигу Славка Бошкана „Тесла и његов рад”.

Амерички фонд има 3.759 наслова (216 припада периодици) и подељен је у десет група.

У првој групи су Дучићева сопствена дела (21 наслов), а у другој књиге које је добијао од колега, писаца, с посветом, међу којима су дела Иве Андрића, Владимира Назора, Бранка Ћопића, Слободана Јовановића, Вељка Петровића, Милана Кашанина, Густава Крклеца... У трећој групи су енциклопедије, речници, приручници (332 наслова). Реч је о вредним и луксузно опремљеним издањима, а посебно се издваја „Велика енциклопедија Француске” (31 том).

Најбројнија је четврта група, у којој је 1.316 наслова. Подељена је на две подгрупе: дела француских писаца на француском језику (901 наслов). Многа дела из ове подгрупе су старијег датума и потичу из 18. и 19. века: Волтерова дела, из 1736. године, Монтескјеова (1761), Ла Фонтенове „Басне” (1813). У другој подгрупи су дела страних писаца преведена на француски језик (415 наслова). Ту су Вергилијеве „Буколике”, Цезарови „Коментари”, Хомерове „Илијада” и „Одисеја”, Дантеова „Божанствена комедија”, Аристофаново „Позориште”, Херодотова „Историја”...

Дела на српском језику (548 наслова) у петој су групи. Ту су књиге Алексе Шантића, Ђуре Јакшића, Милана Ракића, Јована Јовановића Змаја, Густава Крклеца, Владимира Назора... У овој групи су и сабрана дела Милоша Црњанског, Његоша, Милована Глишића, Светозара Ћоровића, Јована Стерије Поповића...         

Веома је богата, и луксузна, и шеста колекција, на италијанском језику (329 наслова), где су дела Дантеа, Петрарке, Бокача, Макијавелија... У овој групи има и књига старих неколико векова, неких из 16. века. У седмој групи су књиге на енглеском језику (94 наслова). И ово је веома драгоцена колекција. Књиге су у кожном и платненом повезу. Ту су целокупна дела Вилијама Шекспира и Џорџа Гордона Бајрона, као и књиге Оскара Вајлда, Бернарда Шоа, Френсиса Бејкона, Чарлса Кингслија...

Књиге на немачком језику (48 наслова) нашле су се у осмој групи. Овде су Гетеова дела, књиге Адама Смита, Екермана, Толстојев „Дневник 1895–1899”. У деветој групи је периодика, која обухвата наше и стране листове и часописе. Сачувани су бројеви мостарске „Зоре”, чији је уредник био и Јован Дучић (заједно са Шантићем и Ћоровићем), „Гласника српског ученог друштва”, „Летописа Матице српске”, „Српског књижевног гласника”, као и велики број публикација из Италије, Шпаније, Француске, Швајцарске, Румуније, Мађарске, Грчке...

Веома је занимљива и десета група: архив, у којој су рукописи, преписка, рачуни, извештаји, позивнице, исечци из штампе, проспекти, исправе, фотографије...

Све књиге се, нажалост, налазе у картонским кутијама, по ходницима библиотеке. Даница Кудуз, директорка Народне библиотеке у Требињу, обећава да ће за два месеца легат Јована Дучића бити потпуно сређен и доступан како научним радницима, тако и посетиоцима.


Коментари1
8a886
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Laketa
Kada ce blago "CARA RADOVANA" ugledati svjetlo dana ? Kada ce djela i biblioteka pjesnika JOVANA DUCICA biti dostupna rodu srpskom u Trebinju i Republici Srpskoj ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља