Норвешка је од 2000. године међу највећим донаторима, а однедавно и међу великим инвеститорима у Србији. Осим тога билатералне односе двају држава не оптерећују неке раније хипотеке, па се данашња посета норвешке премијерке Ерне Солберг Београду оцењује као пријатељска. На питање „Политике” којим областима у Србији је најпотребнија норвешка финансијска подршка, она каже:

„Главни приоритет је да се поправе социјални и економски услови у Србији, нарочито у сиромашнијим деловима земље. Незапосленост, сиромаштво и незадовољавајуће основне јавне службе утичу на животе бројних грађана Србије и надам се да ће програм ’Норвешка за тебе’ унапредити свакодневицу у сиромашнијим локалним заједницама.”

Које још области сматрате осетљивим у овдашњем друштву, будући да је за ову годину најављено да ће Осло удвостручити финансијску помоћ Србији?

Следећи важан приоритет је стварање потребних услова за дигитализацију. Технологија мења свет, отвара нове могућности, доводи до привредног раста и чини да влада постане ефикаснија. Ана Брнабић има веома велике амбиције по овом питању. О томе смо разговарале кад је крајем прошле године посетила Норвешку. Као наставак ове идеје, ми ћемо заједно радити на креирању оквира за успостављање електронске управе у Србији како би се заштитиле и инфраструктура и подаци.

Даље, појачаћемо нашу сарадњу у борби против сиве економије. Она наноси велику штету јавним финансијама, доводи компаније које поштују закон у неповољнији положај а раднике лишава њихових радних права. Димензије сиве економије у Србији су велики проблем и задовољство је бити од помоћи српској влади у његовом решавању.

Ових дана је „Теленор”, водећи норвешки инвеститор у Србији, саопштио да се повлачи са српског тржишта. Како ваша влада и пословна заједница оцењују овдашњу пословну климу?

Само да нагласим: „Теленор” напушта југоисточну Европу због тога што је неко други желео да откупи његовo пословање, и цена је била у реду. То је у ствари веома опипљив показатељ вере у овај регион.

Интересовање норвешких компанија да инвестирају у Србију потврђује да су реформе које су предузете у последњих неколико година поправиле пословну климу. Истина је да је број норвешких инвестиција и даље поприлично скроман, али Србија има велику конкуренцију у борби за привлачење страног капитала. Србија није чланица ни Европске уније ни НАТО-а, још треба да се уради посао који се тиче јачања владавине права, а нерешени су и односи с Косовом. Када све то узмемо у обзир, Србија се сасвим добро сналази по питању привлачења инвеститора. У сваком случају, сигурна сам да ће даље реформе, које ће Србију довести ближе стандардима и чланству у ЕУ, последично привући и више инвестиција.

Када спомињете Косово, чини се да је Бриселски дијалог запао у ћорсокак највише због одбијања Приштине да испуни обавезе о формирању Заједнице српских општине…

Наравно да све преузете обавезе треба да буду испуњене, али неке од њих се другачије интерпретирају у Србији и на Косову. Због тога је још важније да се настави с преговорима под окриљем Европске уније.

И Србија и Косово имају много тога да добију од нормализације односа. Председник Вучић је донео мудру и храбру одлуку да отвори национални дијалог о Косову. Тренутна ситуација ствара нестабилност у региону и уназађује обе земље, и политички и економски.

Висока цена коју плаћају и Срби и Косовари су нижи животни стандард и мање могућности. Она ће наставити да расте све док се не нађе одрживо решење. Надамо се да ће национални дијалог допринети стварању услова за ослобађање потенцијала за креирање послова и могућности за које су сада ускраћене обема земљама.

Утицајни норвешки лист „Афтенпостен” скоро је објавио серију извештаја из Србије у којима закључује, парафразирам, да Србија добија новац из ЕУ и преживљава захваљујући њеним издашним инвестицијама и бесповратној помоћи док је истовремено прави победник пропагандног рата на Балкану – Русија. Да ли се ваша влада слаже с виђењем „Афтенпостена”? Какву слику Русија има у Норвешкој?

Уколико причамо о бројкама, оне су јасне када је реч о трговини, инвестицијама и донацијама. Европска унија је убедљиво најважнији партнер Србије.

Постоје историјске и културне везе између Србије и Русије. Ипак, мало је Срба који селе у Русију у поређењу са српском емиграцијом у Европску унију, чак и у мале европске земље попут Норвешке. Одлучујући где желе да живе људи показују шта мисле о тој земљи, а они су одлучили да живе у Европској унији.

Мислим да практично свако у Европи жели да има предвидивог и поузданог партнера у Русији, а Норвешка није изузетак. Русија је у исто време и сусед и важан партнер. Неколико хиљада Руса је емигрирало у Норвешку од када је то постало могуће. Последњих неколико деценија Норвешка је уложила велики труд у развијање наших веза с Русијом. Ова сарадња је успешна, али последњих неколико година Москва је постала партнер који носи много више изазова.

Не можемо а да не реагујемо када крши основне принципе и вредности који представљају темељ мира и благостања у Европи, а да не спомињем међународно право. То је питање вредности и солидарности са земљама које су најдиректније погођене. Овакав сценарио брине све европске земље, а као и све друге и Норвешка учествује у спровођењу циљаних санкција Русији док у исто време тежи сарадњи заснованој на заједничком интересу, вредностима и међународном праву.

Председник Србије је једном приликом оценио да би будући односи Србије и Хрватске, коју сада умеју да буду изразито напети, требало да више подсећају на односе Норвешке и Шведске. Имајући у виду успешан нордијски модел сарадње и превазилажења међусобних неслагања, да ли имате неки предлог који би евентуално могао да се примени на Балкану?

Често се каже да је узајамно поверење тајна успеха сарадње нордијских земаља. То је тачно, али ово поверење је резултат сарадње у прошлости.

После Другог светског рата сарадња нордијских земаља, какву познајемо данас, настала је на заједничком признању да заједничком сарадњом можемо унапредити животе наших народа. Почело је успостављањем нордијског тржишта рада чиме је олакшана могућност да се прелази из једне земље у другу у потрази за послом. У ствари, почело је амбициозном иницијативом која је олакшала животе наших грађана, истовремено на дуге стазе избегавајући теме из такозване високе политике и наших сукоба из прошлости.

Фокусирали смо пажњу на питања како унапредити живот наших народа у будућности. То је био рецепт успеха нордијске сарадње и мислим да би он био такође делотворан и на Балкану.