петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24

Мала предузећа чекају инвестиционе фондове

Министарство финансија припрема закон о алтернативним инвестиционим фондовима, кажу у НБС
Аутор: Маријана Авакумовићпонедељак, 02.07.2018. у 13:41
Банкарски зајмови углавном усмерени ка микро, малим и средњим предузећима (Фото Д. Јевремовић)

Европска инвестициона банка проценила је да малим и средњим предузећима у Србији недостаје око милијарду евра кредита на средњи и дуги рок, указао је пре неколико дана Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, упозоривши да та група предузећа тешко долази до банкарских позајмица, што је највећа препрека за њихов раст. Он је рекао да је тржиште алтернативних видова финансирања код нас још у повоју, али је најавио да ће Србија до краја ове године добити законски оквир за фондове ризичног капитала и предузетног капитала, систем подстицаја за оне који желе да инвестирају у иновативне компаније и систем како да обезбедимо да се домаће иновативне компаније системски повежу са великим нашим компанијама и јавним предузећима где могу да испробају и развију свој производ.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да само петина малих и средњих предузећа може да се задужи код банака. Алтернативни извори финансирања (појединци, велике компаније или инвестициони фондови) имају улогу да докапитализују фирме, дају привремене новчане позајмице или повећају могућност задуживања малих и средњих предузећа, објашњава Рајић.

Када буду заживели прописи, који регулишу алтернативне видове финансирања (односно под којим условима фондови могу да послују на нашем тржишту), према његовој процени, улагали бисмо око 1,5 милијарди долара годишње у мала и средња предузећа. У Европској унији постоји 1.600 таквих фондова.

У Народној банци Србије кажу да Министарство финансија припрема Нацрт закона о алтернативним инвестиционим фондовима и формирана је радна група за његову израду.

Они напомињу да су банкарски зајмови углавном усмерени ка кредитирању развоја микро, малих и средњих предузећа.

– Према подацима с краја маја 2018, од укупних кредита пласираних привреди (укључујући и предузетнике), око две трећине је одобрено поменутој групацији (микро: 16 одсто, мала: 27 одсто, средња: 23 одсто), од којих је у просеку сваки десети подржан новцем међународних финансијских организација – наводе у НБС.

Међутим, у Министарству привреде кажу да је досадашња пракса показала да почетници у бизнису тешко долазе до извора финансирања и зато је свака врста подршке овој категорији и више него добродошла.

– Фондови ризичног капитала (венчер капитал) функционишу тако што стартап компаније продају мањински део власничког удела у фирми и на тај начин долазе до капитала, али и до партнера који им преко своје мреже контаката и знања помажу да лакше освоје нова тржишта. Ово је инструмент управо за оне фирме које имају велики потенцијал за брз раст и од самог старта циљају међународно тржиште, што су код нас најчешће ИТ фирме. Један од првих венчер фондова, који улаже у домаће компаније, успостављен је управо кроз ЕДИФ пројекат, што је значајно допринело зачетку овог вида финансирања код нас – наводе у Министарству привреде.

Дејан Ранђић, оснивач ИЦТ „Хаба”, у оквиру кога послује домаћи венчер капитал фонд, потврђује да су тренутно извори финансирања пословања, са акцентом на развој, сведени на однос са комерцијалним банкама. Приликом сусрета са банком, српски предузетник суочава се са парадоксом по коме се не вреднује позитивно пословање, остварена добит, савршени бонитет већ искључиво „колатерал”.

Он објашњава да алтернативни извори финансирања, попут венчер капитала и бизнис анђела, доносе пре свега улагање на основу веровања у идеју, производ и примарно предузетника, који стоји иза те фирме.

– Основна одлика овог вида финансирања је улазак финансијера у власништво компаније, што у неким случајевима значи и више од новца који се улаже, у смислу угледа, експертизе и пословних контаката који долазе са новцем. Али и у супротном правцу, инвеститор лоше репутације и негативног утицаја поништиће вредност новца који инвестира и биће један од кључних фактора неуспеха – каже Ранђић.

 Многи српски предузетници налазе се у статусу кредитне неспособности услед већ постојећих кредитних улагања у производњу, али без довољно обртних средстава за сировину која је неопходна за успешно пословање.

– Оваквим фирмама, које не могу да изађу пред кредитне одборе банака, понекад недостаје само фракција новца који је инвестиран у њихове компаније да их учини високо профитабилним. Ту видим велики потенцијал за позитивне ефекте алтернативних извора финансирања, уз наду да српски предузетници неће „прејефтино” дати уделе у својим фирмама – каже Ранђић.

Он каже да њихов фонд послује управо по овим принципима.

– Спремни на ризик, пажљиво вреднујемо идеју и тим покретача како бисмо одлучили да дамо поверење и инвестирамо у младе стартапове у раној фази развоја. Поштујемо наше партнере, не угрожавамо њихов развој прениском понудом или апетитом за превелики удео у њиховој фирми, јер на крају свега најважније је да они успеју – објашњава Ранђић.


Коментари0
7bdbc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља