Од нашег сталног дописника

Бањалука – Ђаци у нижим разредима основних школа у Србији и Републици Српској требало би да изучавају исто градиво из српског језика, историје, географије и познавања природе и друштва, најавили су надлежни у РС. Мада су наставни планови и програми за та четири наставна предмета већ умногоме истоветни, ради се, кажу надлежни, на томе да се они у потпуности усагласе. Надлежни за ресор просвете у РС најавили су да би основци у Српској и Србији већ ове године требало да почну учити по истоветном наставном програму.

„Ми смо један народ и сасвим је природно да наставни програми треба да буду јединствени, на шта имамо право по Дејтонском споразуму, који је надлежност за образовање доделио ентитетима. Рачунамо на то да ћемо до септембра то успети да урадимо бар за један део разреда”, рекао је новинарима у Бањалуци Дане Малешевић, министар просвете и културе РС, пред почетак тематске седнице парламентарних одбора за образовање Српске и Србије „Усаглашавање наставних планова и програма за националне предмете у школама Српске и Србије.”

Пре неколико дана у Андрићграду, председник РС Милорад Додик је изјавио да ће од идуће школске године наставни програми из националних предмета РС бити исти као и у Србији.

„Само пре неколико година то је било брањено у настојању да се створи једна прича коју смо раније чули о наводном босанском народу, о наводном босанском језику и писму”, казао је Додик.

Представници педагошких завода раније су појаснили да је градиво по којем су деца досад учила приближно исто, али да је неке садржаје требало употпунити. На пример, кад је реч о историји, од наредне школске године основци из Србије више би требало да уче о Јасеновцу, а у РС о Првом и Другом српском устанку.

„Од 2002. ученици бошњачке националности у Српској имају националну групу предмета, као и ученици хрватске националности”, рекао је раније директор Педагошког завода РС Предраг Дамјановић. Министар просвете РС рекао је да ће ти ђаци у 22 школе у РС наставити да изучавају националну групу предмета по наставном плану Федерације БиХ. Поједини медији у Сарајеву почетком године у овим најавама видели су „злочин над образовањем” и „уџбеничко уједињење Србије и Српске”, што им је будило сећање „на злогласне меморандуме”.

„Не знам зашто би неком сметало да урадимо нешто на обострану корист, као што немамо ништа против тога да свако поштује своју историју, језик и народ, тражимо да се исто дозволи и нама”, рекао је у Бањалуци Љубиша Стојмировић, председник одбора Скупштине Србије за образовање.

Потпредседник РС Рамиз Салкић позвао је пре неколико дана републичке власти да одустану од најављених заједничких наставних планова са Србијом. Салкић и други бошњачки званичници у РС, као и лингвисти, након недавне конференције о босанском језику одржане у Бањалуци, упозорили су да би то продубило ионако велики јаз и дискриминацију у образовном систему у РС, па су позвали надлежне у БиХ, али и ОХР, да реагују.

Почетком године дошло је и до раскорака између два ентитета у БиХ, када су поједини кантони у Федерацији БиХ одлучили да иступе из пре око деценију утврђеног споразума, усаглашеног по препорукама Савета Европе и Унеска, да се деци у градиво не уврштавају лекција из скорашње историје о којима нема истоветног погледа три народа.

До учења две истине о рату у БиХ дошло је пошто су власти четири кантона у ФБиХ, укључујући и кантон Сарајево, који у томе предњачи, одлучиле да децу у основним школама подучавају о томе да су „Срби агресори и да су починили геноцид и етничко чишћење над Бошњацима”.  То су, како су известили медији, надлежни у кантоналним министарствима образовања објаснили као помоћ ђацима да „разумеју чињенице о опсади Сарајева, као и о геноциду у Сребреници”.

Из РС су тада одговорили увођењем у наставни план нових лекција из скорашње ратне историје за девети разред, као и за средње школе. У ОЕБС-у су упозорили да би напредак могао бити угрожен активностима које су започете у кантону Сарајево, а настављене у другим кантонима, а потом и у РС. Министар просвете РС напомиње да се још „од краја рата у ФБиХ изучава скорашња историја, нарочито у хрватским кантонима”.