понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.07.2018. у 18:18 Милан Јанковић

Пешачки мост и даље сан

Идеја је била да се осим пешачке ћуприје изграде ресторани, сојенице, спортски центар и пратећи објекти
(Фотографије Раде Крстинић)

Свега неколико сати било је довољно инжењерској јединици Војске Србије да понтонским мостом повеже Земунски кеј са Великим ратним острвом. Плутајућа ћуприја је постављена, купалишна сезона званично отворена, плажа ће оживети чим сунце снажније засија, а приче о спајању Земуна са једном од најлепших дунавских ада „фиксним” мостом и даље ће бити актуелне.

Идеја о измештању Старог савског моста на место где се од пре неки дан налази војни понтон још није добила свој епилог, јер једнако заинтересовани за премошћавање реке су и они који сматрају да би Стари мост требало поставити између новобеоградских блокова и Аде Циганлије.

Засад је у сваком случају рано говорити о тачној локацији на коју ће бити премештена ова конструкција, будући да читава операција неће почети барем још годину дана, док не буде завршено постављање шина преко Моста на Ади.

И док ова прича још траје, ваља подсетити да је пре нешто више од пет година сачињен идејни урбанистички пројекат за изградњу фиксног пешачког моста који би повезивао Земунски кеј и плажу Лидо.

„Тиме би практично био испуњен вишедеценијски сан Земунаца и осталих заљубљеника у острво”, рекао је тада за „Политику” аутор пројекта Милосав Миша Стаменов, у оно време члан Већа градске општине Земун.

Главна улога у овом пројекту припадала је пешачком мосту који је требало да буде дугачак 350, а широк шест метара. Било је предвиђено да његови носачи буту бетонски, конструкција метална, а газна површина од дрвета.

Преко њега би, наравно, поред туриста пешака, прелазила и специјализована доставна, полицијска, војна, ватрогасна и возила Хитне помоћи. Трошкови изградње требало је да износе између пет и пет и по милиона евра, а био би постављен на истом месту на коме војска већ годинама инсталира понтон.

Поменути идејни пројекат предвиђао је и изградњу ресторана-видиковца, висине 26 метара, који би био постављен пред улазак на мост, док је на самом Великом ратном острву замишљен ресторан у облику велике сојенице, у чијем би саставу било двадесетак апартманских јединица, намењених туристима, или еколозима, биолозима, као и учесницима неких стручних семинара.

Такође, било је предвиђено да се на острву постави спортско-рекреативни центар са теренима за спортове који су на овај, или онај начин везани за воду, а били би ту и такозвани пратећи објекти за администрацију, лекарско особље, полицију и ватрогасце, спасилачку службу.

О овој идеји данас се међутим готово и не говори, барем не као о пројекту који је изводљив. На задовољство једног мањег дела јавности у који спадају власници чамаца и природњаци којима смета свака помисао на комерцијализацију острва и премошћавање Дунава.  

Коментари8
19505
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra Dabizic
Zemunu je potrebna bolje komunalno uredjenje. Cistiji Kej, frekfentniji prevoz, daljinsko grejanje. Zasto je Kej pun kesa I otpada pri obali. Obaloutvrda je zarasla, deo ka Radeckom nije zavrsen od 2006. Treba se racionalno i odgovorno ponasati prema neobnovljivim resursima I vrednostima. Ako neko ne razume sta znaci zastita prirodnog dobra treba da procita zakon i uslove zastite propisane odlukom o proglasenju. Kako je moguce da se uopste pomisli na postavljanje mosta na Ratnom ostrvu? Kako je moguce da se poredi ada Ciganlija s Velikim Ratnim ostrvom? Ada Ciganlija nije zasticena kao prirodno dobro I ne moze se stavljati znak jednakosti izmedju ta dva ostrva. Ne razume se sustina, smisao zastite resursa ne samo beogradskog, vec celog Dunavskog sliva. Koji je motiv da se unistava i devastira priroda? Ratno ostrvo mora ostati oaza prirode i mira. To je mesto identiteta ovoga grada s istorijskog, prirodnjackog, geografskog stanovista. Ne zelimo da se to menja zato sto pojavio most.
Дарко Васић
Велики вео Ратног острва је заштићено као природни резерват и у режиму је заштите 1. степена, строго је забрањена било каква градња, чак је забрањено довођење паса и мачака јер могу да угрозе врсте које су ту настањене. Тако да од урбанизације на срећу неће бити ништа. Могуће је само постављање мањих објеката у строго дефинисаној рекреативној зони која обухвата само плажу са педесетак метара залеђа.
Зоран Б. Сланкаменац
Једном приликом сам био на пословном ручку са једном италијанском делегацијом у ресторану "Дунавски цвет". У разговору, гледајући "Лидо", тако ми у Земуну зовемо "РО", шеф италиј. делегације предложи да га поведемо на острво, констаујући да тако нешто има мало који градрад у Европи. Када смо му рекли да тамо нема ништа и да је све запуштено, био је невероватно изненађен. Просто тешко је замислити било коме цивилизованом да поверује да се такви природни реурси пусте да таворе у хаосу јер у Београду постоји једно језгро "љубитеља турске калдрме" и и "турског јавашлука" који коче узбрдо на сваки цивилизациски помак истичући најневероватније разлоге..!
Саша Микић
Не познајем ни једног правог Земунца који би допустио да острво доживи судбину Аде циганлије и да се оаза природе претвори у нешто што не треба да буде само ради неке ''цивилизације''. Једино што би Земунци пристали то би да се врати оно што је некад било, а то је ресторан који је радио у току сезоне. Док га нису остали Београђани открили на Лидо су Земунци редовно долазили и без понтона, што својим чамцима, што сезонским превозом, који је некад давно обављан и малим бродом. Додуше тада је и Лидо било веће и дуже, али је доста тога потопљено након изградње ХЕ ''Ђердап'', па се Лидо некако скупило и смањило. У исто време град је порастао, а такође и интересовање за Лидо тако да су сада гужве на плажи много веће. Једино што теши је да је остатак острва остао исти са јединственом флором и фауном. Надам се да ће тако и остати још много година.
Петар
Било би лепо имати тај мост. Ипак, ниуком случају не би га требало правити. После само 2 године имали би нову Аду Циганлију, још једну пародију изласка у природу.
Niko
To ako urade, Beograd se moze pozdraviti sa jedinom preostalom prirodnom oazom. Ako ima imalo pameti, ratno ostrvo se ne bi smelo urbanizovati. Dovoljna nam je Ada ciganlija. Ostavimo nesto i majci prirodi!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља