уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Прво полувреме у утакмици против сиве економије

Све више грађана спремно да пријави рад „на црно”, а 14 одсто анкетираних ради без уговора, показује истраживање НАЛЕД-а
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 02.07.2018. у 22:00
Влада Србије и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) представиили су резултате Националног програма за сузбијање сиве економије (Фото Бета)

Прво полувреме у години борбе против сиве економије је завршено. Како показују резултати истраживања, које је агенција „Ипсос” спровела за потребе Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), све више грађана спремно је да пријави рад „на црно”. Свега четири, од десеторо њих, пријавило би несавесног послодавца. Главни разлози за то су страх од губитка посла (40 одсто) и неспремност да се мешају (28 одсто). Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку од 1.025 испитаника, 14 одсто анкетираних грађана навело је да тренутно ради без уговора. Прошле године таквих је било 17 одсто. То су углавном запослени са основним и нижим образовањем (28 одсто), као и млађи, од 18 до 29 година (27 одсто).

Подршка грађана борби против сиве економије је, као и прошле године, на изузетно високом нивоу од 90 процената. Готово половина грађана зна да је 2018. проглашена годином борбе против сиве економије (45 одсто). То је нешто више у односу на септембар претходне године (39 одсто). Најчешће асоцијације које грађани имају на сиву економију су рад на црно (31 одсто) и избегавање плаћања пореза држави (28 одсто), а седам од десет грађана сматра да сива економија није оправдана (70 одсто).

Четвртина, међутим, има супротно мишљење (23 одсто), а у односу на септембар претходне године приметан је значајно већи проценат грађана који истичу да сива економије уопште није оправдана.

Подаци кажу да 57 одсто грађана тврди да увек добија фискални рачун, а 36 одсто често, ипак, чак 37 процената не уме да препозна да ли је фискални рачун исправан или не, па је питање заправо колико се правих фискалних рачуна издаје. Такође истраживање показује да фискални рачун грађани препознају на основу грба са четири оцила (26 одсто).

Ипак, половина грађана наводи да не тражи рачун уколико га не добије приликом куповине зато што им не треба, а 22 одсто зато што им је непријатно да траже. Проценат оних који би пријавили трговца који им није издао фискални рачун је 26 одсто. То је четири одсто више у односу на септембар 2017. године.

Када је реч о наградној игри „Узми рачун и победи”, практично сви грађани су чули за наградну игру (99 одсто). Резултати показују да је у њој учествовао 41 одсто грађана. Лично или преко чланова породице. На питање да ли би поново учествовали у овој фискалној лутрији 42 одсто анкетираних одговорило је потврдно.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић истакао је да је прошле године обављено 415.000 инспекцијских надзора и утврђено 3.000 нерегистрованих привредника, што представља смањење 10 одсто у односу на 2016. годину.

Ружић је навео да су инспекцијске службе обавиле више од 3.000 службених саветодавних посета у прошлој години и изрекли осам хиљада превентивних мера.

„Привредници су 650 пута сами оценили, а инспектори су 2.500 пута најавили привредницима надзор. Број ванредних надзора свели смо на 30 процената док се 70 обавља по редовној процедури сходно плановима који су јавни “, каже Ружић, а преноси Танјуг.

Навео је да је министарство свесно да у Србији има мањак инспектора као и опреме те да су плате запосленима у овом сектору ниске, али, каже, министарство се „заложило да инспекторима на локалу омогући корективни коефицијент који може да донесе повећање плата и до 20 одсто”. „Надам се да ће то бар мало исправити неправду, допринети да положај инспектора буде побољшан и да ће у коначном утицати на њихову мотивацију да реформу изнесу до краја”, рекао је Ружић.

Министар се на конференцији осврнуо на такмичење градова и општина у оквиру наградне игре „Узми рачун и победи” и истакао да су грађани Беле Паланке, Блаца, Димитровграда, Кикинде, Куле, Медијане, Савског венца, Врања и Врбаса одговорним понашањем помогли да њихове заједнице освоје наградни фонд од по 23.000 евра за улагање у пројекте од јавног значаја.

 

Усијао се порески аларм

Представљајући извештај о реализацији наградне игре „Узми рачун и победи”, министар Зоран Ђорђевић је оценио и да су постигнути значајни резултати у сузбијању рада „на црно”, то захваљујући ванредним инспекцијским надзором. Несавесне послодавце грађани су пријављивали преко бесплатне телефонске линије, која је успостављена у Инспекторату за рад и која је отворена 24 часа.

„Током наградне игре уочена је већа спремност грађана да укажу на случајеве пословања мимо прописа. Подаци ’Пореског аларма’ показују да су грађани од јануара до априла 2018. поднели 13 одсто више пријава него у истом периоду претходне године, и чак 55 процената пријава више у односу на 2016. годину”, рекао је Ђорђевић, а преноси Танјуг.

Тако је инспекција ове године обавила 30 одсто више инспекцијских надзора него у истом периоду прошле године и наплатила 8,4 одсто више новца.

Плакете захвалности привреди, која подржава борбу против сиве економије, добили су: „Мастеркард”, „Телеком Србија”, „Пошта Србије”, БАТ, „Гомекс”, „Горење”, ДИС, „Дунав осигурање”, ЈТИ, „Кока-Кола” ХБЦ, „Мој киоск”, „Техноманија”, „Филип Морис”, „Форма идеале” и „Ушће шопинг центар”.

 


Коментари0
90cda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља