недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ЕКСКЛУЗИВНО ИЗ ХОЛИВУДА

Ја сам цењен али нисам много познат

Глумац Џејсон Кларк остварио је жељу и дочекао да одигра улогу Теда Кенедија у филму „Чепеквидик”, причи о трагедији у којој је једна млада жена изгубила живот, а сенатор Масачусетса прилику за наставак политичке каријере
Аутор: Мира Панајотовићуторак, 03.07.2018. у 13:00
Сцена из филма "Чепеквидик" (Фото Промо)

Специјално за „ТВ ревију” из Лос Анђелеса

Град сумрака и светска метропола филма не само да фабрикује забаву за љубитеље великих екрана већ и мотивише глумце из свих делова света да дођу и пробају да остваре своје снове. Овог пута сам пожелела да читаоце „ТВ ревије” упознам с врхунским глумцем Аустралије Џејсоном Кларком (48), који је тек сада успео да у Сједињеним Америчким Државама остварио свој сан тумачећи улогу Теда Кенедија, сенатора државе Масачусетс, у филму „Чепеквидик”. Сценарио одводи љубитеље филмског платна у 1968. годину, када је Тед изгубио контролу над својим аутомобилом, упао у реку и на до сада необјашњив начин успео да се спасе, али је своју сапутницу, младу секретарицу Мери Џо Копечни, оставио у колима и она се удавила. Режисер филма Џон Каран је за главног глумца у свом остварењу рекао:

– Још у најмлађим годинама у родној Аустралији Џејсон Кларк је забављао своју породицу и њихове многобројне пријатеље имитирајући (коректно, да се не увреде) све њихове физичке и емоционалне особине. Био је једно феноменално дете – рођени глумац. У овом филму је фантастичан јер је осветлио све оно што је требало да се истакне, све оно како амерички глумци нису смели или нису хтели да прикажу Едварда Кенедија званог Тед. Из политичких или друштвених разлога – не зна се!

Џејсон Кларк ми је о својој улози испричао:

– Имао сам срећу да врхунски глумци Америке нису желели да учествују у осветљавању овог трагичног догађаја од пре педесет година, којим је изгубљен један млади живот и који је значио крај политичке каријере још једног члана породице Кенеди. А они који нису из финансијских разлога желели да ја тумачим главну улогу нису годинама могли да се одлуче шта друго да ураде. Међутим, ја сам искористио ту ситуацију и настојање филмских радника да се коначно сними филм о Теду Кенедију. Било је и оних који су мислили да није добро за демократе да се људи подсећају на тај догађај, који је компромитовао једног политичара из породице у којој је било исувише трагедија. Све то ме је натерало да детаљно проучим све о Кенедију и тој несрећи из 1968. године. Слушао сам и његове говоре, учио да имитирам његове покрете и све оно сто ће ми помоћи да уверим продуценте да сам прави избор за ту улогу. Морам да признам да сам све време био дубоко уверен да ћу кад-тад постати пред камерама стопроцентни Тед.

Занимљиво је да Кларк највише воли период пре почетка снимања јер тада упознаје редитеља и све друге филмске раднике с којима ће касније проводити месеце у заједничком раду.

Каријера ове суперзвезде је динамична и јединствена. Рођен је у Квинсленду у Аустралији, али пошто је оцу професија била да шиша овце, породица је путовала караваном по свим крајевима овог континента. Пошто је мајка желела да се деца школују, преселили су се у град, тако да је после гимназије Џејсон похађао часове драме и тако упознао чувеног Хјуа Џекмана. После учења у периоду од 1987. до 1991. године дипломирао је уметност на академији уметности „Викторијан”. Већ тада је почео да глуми у неколико телевизијских серија, као што је „Wilsdside” (1997–1999), и у филмовима. Међутим, лош квалитет филмова које је снимао почео је да га депримира и зато је одлучио да напусти филм. Оставши без новца, спавао је у празним креветима болница све до 2002. године, када га је фамозни америчко-аустралијски филм „Rabb-proof Fence” вратио глуми.

Од 2002. године у Америци почиње да снима многе квалитетне филмове као сто су: „Home and Away” (2002), „Farscape” (2003), „Brotherhood” (2006), „Death Race” (2008), „Public Enemies” (2009), „Lawless” (2012) и „Zero Dark Dirty” (2012).

За крај, Џејсон Кларк с перфектним америчким нагласком и уз љубазни осмех признаје:

– Моја каријера се одвија баш онако како сам и предвидео. Задовољан сам што могу да идем у ресторан и да уживам у пијењу кафе без страха да ће ме неко препознати и обасути комплиментима или молбама за аутограм или заједничко фотографисање. Постао сам цењен глумац који није много познат! И то је моја мера успеха!


Коментари0
94325
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља