Ако је минулог викенда у Србији први пут боравио „други човек” Ватикана, да ли је то сигнал да би у догледно време могла да се реализује и до сада немогућа мисија доласка његовог првог човека? Шеф српске дипломатије навија за долазак папе и то не крије, али је Српска православна црква и даље „тврда срца”.
А док се световне и сакралне главе у Србији не усагласе, по свему судећи ни историјска посета понтифекса Србији неће бити у плану. Тако би се могло десити да пропустимо повољан тренутак јер, по речима Ивице Дачића, у скоријој будућности неће бити бољег папе за српске интересе од Фрање.
Иако су „првог до папе”, државног секретара Свете столице Пјетра Паролина, угостили и председник Вучић и премијерка Ана Брнабић и патријарх српски Иринеј, експлицитну поруку о добродошлици папи Фрањи шеф наше дипломатије износи у своје лично име. „То је мој лични став да папа треба да дође”, каже Дачић за „Политику” одговарајући на питање да ли је то и званичан став Владе Србије.
Дачићева аргументација о добробити папиног доласка у вези је са проблемом Косова и Метохије. „Веома је важно да Ватикан остане при ставу да не признаје Косово, али и да нам буде савезник у заштити угрожених хришћанских вредности на КиМ. Уз то, тешко да ћемо у будућности моћи да рачунамо на неког папу који ће имати више разумевања за позицију Србије од папе Фрање”, објаснио је Дачић за наш лист.
Он лично се заузео за посету Паролина, коју је назвао и историјском, јер је он највиши званичник Свете столице који је посетио Србију. Није изненађујуће што се српска дипломатија интензивно бави Ватиканом, јер ни Приштина не седи скрштених руку. Само пре месец и по дана са папом се видео Рамуш Харадинај, а пре њега у аудијенцији су били и Атифете Јахјага, Иса Мустафа и Хашим Тачи. Иако су те посете формално имале карактер приватних, конотација и поруке приштинских званичника биле су политичке.
Поруке кардинала Паролина у сусретима са нашим државним врхом односиле су се на добру сарадњу Ватикана и Србије и наду да ће се дијалогом Београда и Приштине доћи до компромисног решења. За Ватикан је, како се чуло, од изузетне важности заштита културног и религиозног наслеђа на КиМ. У Патријаршији СПЦ вођен је разговор „о многобројним темама из живота двеју Цркава”, али није саопштено да ли су се патријарх Иринеј и кардинал Паролин дотицали „најшкакљивије” теме – папине посете.
За јучерашњи „Блиц”, међутим, поглавар СПЦ изјавио је да није било речи о томе. „Својевремено сам рекао шта имам и остајем при томе”, казао је патријарх СПЦ, мислећи на више пута изнесен став да још није време за долазак папе у Србију.
За Божић прошле године, рецимо, у једном интервјуу изразио је задовољство што папа има жељу да посети Србију, али и додао да због свега што се десило у прошлости и огромног броја прогнаника из Хрватске, велики део народа је против тога. „Папа има право да посети Србију јер је он државник. Да није разлога који сам споменуо, не би нам ништа сметало да посети нашу земљу, нашу цркву. То би допринело нашем зближавању. Ипак, папа Фрања је културан човек и не би посетио земљу без сагласности домаће вере”, навео је он.
О томе може да сведочи и претходни шеф државе Томислав Николић, који је признао да је покушавао да патријарха Иринеја и владике СПЦ убеди да се организује посета римског папе Србији. Први разлог је био, како је говорио у марту 2016, одлагање канонизације Алојзија Степинца, а други непризнавање једнострано проглашене независности Косова. Онда је, каже, из медија сазнао да је ипак одлучујуће сачекати став патријарха московског и целе Русије, иако се васељенски патријарх већ срео са римским папом, иако је и у Грчкој папа боравио, као и у Републици Српској.
Николић се 2015. сусрео са папом Фрањом и позвао га да посети Србију, али ограђујући се да треба да се сагласи и СПЦ. Чињеница је да папа до сада од православних земаља није био само у Србији и Русији, али и да су његова државна и духовна функција неодвојиве и да је, где год био, обавезно имао сусрете и са световним и са духовним властима. И кад је 1999. био у Румунији на позив румунског патријарха, и 2002. приликом посете Бугарској, на позив шефа државе.
Слободан Јанковић, из Института за међународну политику и привреду, подсећа да врх Римске курије, односно ватиканске владе, тражи да позив папи дође не само од наших политичара него и од СПЦ. При том, Јанковић има разумевања за став српске цркве имајући у виду отворена питања, као што су Степинац или континуирани процес превођења у католичанство Срба из Хрватске.
У прилог свом ставу, Дачић често подсећа да је још много земаља које нису признале Косово а у којима Католичка црква има значајан утицај. Јанковић, пак, сматра да теорија по којој би све те земље кренуле за примером Свете столице уколико би она признала Косово, „не пије воду”.
„Ако боље погледамо, многе земље са већински римокатоличким становништвом нису се одређивале о Косову у складу са позицијом Ватикана него су одлучивале у складу са својом спољном и унутрашњом политиком.
Зар Италија, која је међу првима признала Косово, није најбољи пример? Или, имате латиноамеричке земље са већинским католичким становништвом, од којих су неке признале Косово, а неке нису”, објашњава Јанковић, признајући да је, наравно, Ватикан изузетно значајан у међународним односима. У том смислу, каже, важно је што не признаје Косово, али сматра да то не треба везивати за долазак папе у Србију.
