понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:21

Дачић: Неће бити бољег папе за Србију од Фрање

СПЦ и даље против доласка поглавара Римокатоличке цркве и првог човека Ватикана у нашу земљу
Аутор: Јелена Церовина - Биљана Баковићуторак, 03.07.2018. у 21:50
Ивица Дачић се са папом Фрањом састао приликом посете Ватикану у јануару ове године (Фото МСП)

Ако је минулог викенда у Србији први пут боравио „други човек” Ватикана, да ли је то сигнал да би у догледно време могла да се реализује и до сада немогућа мисија доласка његовог првог човека? Шеф српске дипломатије навија за долазак папе и то не крије, али је Српска православна црква и даље „тврда срца”.

А док се световне и сакралне главе у Србији не усагласе, по свему судећи ни историјска посета понтифекса Србији неће бити у плану. Тако би се могло десити да пропустимо повољан тренутак јер, по речима Ивице Дачића, у скоријој будућности неће бити бољег папе за српске интересе од Фрање.

Иако су „првог до папе”, државног секретара Свете столице Пјетра Паролина, угостили и председник Вучић и премијерка Ана Брнабић и патријарх српски Иринеј, експлицитну поруку о добродошлици папи Фрањи шеф наше дипломатије износи у своје лично име. „То је мој лични став да папа треба да дође”, каже Дачић за „Политику” одговарајући на питање да ли је то и званичан став Владе Србије.

Дачићева аргументација о добробити папиног доласка у вези је са проблемом Косова и Метохије. „Веома је важно да Ватикан остане при ставу да не признаје Косово, али и да нам буде савезник у заштити угрожених хришћанских вредности на КиМ. Уз то, тешко да ћемо у будућности моћи да рачунамо на неког папу који ће имати више разумевања за позицију Србије од папе Фрање”, објаснио је Дачић за наш лист.

Он лично се заузео за посету Паролина, коју је назвао и историјском, јер је он највиши званичник Свете столице који је посетио Србију. Није изненађујуће што се српска дипломатија интензивно бави Ватиканом, јер ни Приштина не седи скрштених руку. Само пре месец и по дана са папом се видео Рамуш Харадинај, а пре њега у аудијенцији су били и Атифете Јахјага, Иса Мустафа и Хашим Тачи. Иако су те посете формално имале карактер приватних, конотација и поруке приштинских званичника биле су политичке.

Поруке кардинала Паролина у сусретима са нашим државним врхом односиле су се на добру сарадњу Ватикана и Србије и наду да ће се дијалогом Београда и Приштине доћи до компромисног решења. За Ватикан је, како се чуло, од изузетне важности заштита културног и религиозног наслеђа на КиМ. У Патријаршији СПЦ вођен је разговор „о многобројним темама из живота двеју Цркава”, али није саопштено да ли су се патријарх Иринеј и кардинал Паролин дотицали „најшкакљивије” теме – папине посете.

За јучерашњи „Блиц”, међутим, поглавар СПЦ изјавио је да није било речи о томе. „Својевремено сам рекао шта имам и остајем при томе”, казао је патријарх СПЦ, мислећи на више пута изнесен став да још није време за долазак папе у Србију.

За Божић прошле године, рецимо, у једном интервјуу изразио је задовољство што папа има жељу да посети Србију, али и додао да због свега што се десило у прошлости и огромног броја прогнаника из Хрватске, велики део народа је против тога. „Папа има право да посети Србију јер је он државник. Да није разлога који сам споменуо, не би нам ништа сметало да посети нашу земљу, нашу цркву. То би допринело нашем зближавању. Ипак, папа Фрања је културан човек и не би посетио земљу без сагласности домаће вере”, навео је он.

О томе може да сведочи и претходни шеф државе Томислав Николић, који је признао да је покушавао да патријарха Иринеја и владике СПЦ убеди да се организује посета римског папе Србији. Први разлог је био, како је говорио у марту 2016, одлагање канонизације Алојзија Степинца, а други непризнавање једнострано проглашене независности Косова. Онда је, каже, из медија сазнао да је ипак одлучујуће сачекати став патријарха московског и целе Русије, иако се васељенски патријарх већ срео са римским папом, иако је и у Грчкој папа боравио, као и у Републици Српској.

Николић се 2015. сусрео са папом Фрањом и позвао га да посети Србију, али ограђујући се да треба да се сагласи и СПЦ. Чињеница је да папа до сада од православних земаља није био само у Србији и Русији, али и да су његова државна и духовна функција неодвојиве и да је, где год био, обавезно имао сусрете и са световним и са духовним властима. И кад је 1999. био у Румунији на позив румунског патријарха, и 2002. приликом посете Бугарској, на позив шефа државе.

Слободан Јанковић, из Института за међународну политику и привреду, подсећа да врх Римске курије, односно ватиканске владе, тражи да позив папи дође не само од наших политичара него и од СПЦ. При том, Јанковић има разумевања за став српске цркве имајући у виду отворена питања, као што су Степинац или континуирани процес превођења у католичанство Срба из Хрватске.

У прилог свом ставу, Дачић често подсећа да је још много земаља које нису признале Косово а у којима Католичка црква има значајан утицај. Јанковић, пак, сматра да теорија по којој би све те земље кренуле за примером Свете столице уколико би она признала Косово, „не пије воду”.

„Ако боље погледамо, многе земље са већински римокатоличким становништвом нису се одређивале о Косову у складу са позицијом Ватикана него су одлучивале у складу са својом спољном и унутрашњом политиком.

Зар Италија, која је међу првима признала Косово, није најбољи пример? Или, имате латиноамеричке земље са већинским католичким становништвом, од којих су неке признале Косово, а неке нису”, објашњава Јанковић, признајући да је, наравно, Ватикан изузетно значајан у међународним односима. У том смислу, каже, важно је што не признаје Косово, али сматра да то не треба везивати за долазак папе у Србију.


Коментари34
22acf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан
Па ако неће бити бољег ,онда не треба ни са овим најбољим имати посла.Када клекне у Јасеновцу и када отвори архиве Ватикана ...можда
Петар,ЗАГРЕБ.
Мислим да је Патријарх Иринеј изјавио да није вријеме за службену посјету Српско православној цркви у Р.Србији .Разлог је вјероватно јер још није познат резултат дијалога у основаној Комисији двију цркава која се не може усугласити,сви знамо о чему.Да ли је светац или није светац,зна се на кога мислим. Посјету Надбискупији београдској и својим католичким вјерницима нитко му не може забранити,као што Патријарху Иринеју нитко не може забранити обилазак епископија у другим државама.Само у Хрватској посјетио је вјернике неколико пута у задњих годину дана. Да ли би Р.Србија такву посјету третирала као приватну посјету или би је дигла на државни ниво ,то је одлука државног водства. Потребна је мудрост. Конкретно нама у Хрватској је интерес да сачувамо своје манастире и храмове,ма колико нас мало било. Наша црква данас има Богословију у манастиру Крка,обнавља помладак и црквени живот и наши манастири се третирају као културно благо српског народа у Хрватској.И држава је помогла обнову манастира. Зато поручујем колико год био тежак и колико год био дуготрајан,дијалог треба развијати.То кажем као вјерник СПЦ.
Marko N.
Oko priznanja Kosova; Vatikan je tradicionalno konzervativan i suzdržan kad je u pitanju međunarodna politika i priznavanje novih država. Recimo, iako to mnogi Srbi ne znaju, Vatikan nikada nije priznao NDH. Smatrao je da se prvo treba završiti rat, potpisati međunarodni mirovni ugovor i tek onda vidjeti što će se i koga priznati. Isto tako, mnogi Srbi ne znaju da Vatikan 1991. nije bio previše sklon ni priznavanju Hrvatske, jer, kako kažem, Vatikan ne voli mjene u međunarodnim odnosima. Tek kad je Hrvatska vojno napadnuta, tek tada Vatikan (kao i mnoge druge države) mijenjaju politiku prema Hrvatima.
Petar
"Mudar čovek (grupa, narod) je u stanju da dobije više od svojih neprijatelja nego budala od svojih prijatelja" - Baltazar Gracijan, španski jezuita, 17. vek.
Miloš
Inače, jedino je pravoslavlje pravoverstvo, a ne katoličanstvo. Tako je i bilo od one šizme. A patrijarhovo je da da svoje mišljenje za koje smatram da je diskutabilno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља