уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15
ФЕНОМЕНИ: Усамљеност

Сами и тужни

У Србији 22,3 одсто грађана живи у самачким домаћинствима, чији је број порастао за 50.000 само у последњој деценији и због тога се осећају изоловано, отуђено, депресивно...
Аутор: Александра Мијалковићсреда, 04.07.2018. у 08:15
(Фото Пиксабеј)

Усамљеност је постала један од најочигледнијих и највише проучаваних феномена 21. века. Још у претходном су психолози почели да указују на „отуђеност” појединаца, на њихову изолованост од окружења као последицу глобалних промена у друштву, али и на потребу да се врате у окриље заједнице блиских и драгих особа, да се осећају безбедно и корисно, да воле и буду вољени, да имају са ким да деле свакодневицу...

Упркос томе, ствари се убрзано кренуле у сасвим супротном смеру.

Одабрана и наметнута самоћа

Истраживања у свету, али и домаћа статистика, потврђују оно што већ дуго примећујемо и осећамо око себе: све је више људи који живе сами, али и оних који се, иако окружени члановима породице, пријатељима и колегама, осећају усамљени.

Према последњем попису у Србији, од укупног броја домаћинстава самачких је чак 22,3 одсто, одмах иза двочланих, којих је 25,6 одсто. То је повећање од 50.000 за само једну деценију! Највише „једночланих” домаћинстава, скоро петина, налази се у Београду, где најмање 150.000 особа живе саме.

То што неко живи сам, наравно, не значи увек и да је усамљен – понекад је реч о младим пословним људима који су свесно одабрали ову варијанту управо да би се одвојили од родитеља, пријатеља, колега... али воде активан и испуњен друштвен живот. У већини случајева, међутим, таква самоћа је последица стицаја неповољних околности, било да је реч о људима који нису нашли „сродну душу”, било онима који су остали без породице услед развода или смрти партнера, или одласка деце. Такви су, најчешће, усамљени.

Опасна по здравље

А усамљеност, тврде психолози, води у тугу, незадовољство, па и болест, и једнако је опасна по здравље као физичка неактивност, пушење, алкохолизам и узимање опијата.

Нема лаког, брзог ни апсолутно делотворног рецепта како да се успешно изборимо са овим разарајућим осећањем. Стручњаци који су проучавали овај феномен тврде да ових десетак савета може да помогне.

Десет савета стручњака

ЋАСКАЈТЕ СА НЕПОЗНАТИМА

Приметили сте да вам се све више непознатих људи обраћа док чекате у реду пред благајном, или док сте у градском превозу? И сами сте почели да наглас реагујете у сличним ситуацијама, размењујући са потпуним странцем опаске о спорости, гужвама и застојима у саобраћају?

Немојте се устручавати да ћаскате са особама које су се случајно ту затекле, јер ће вам и та кратка, привремена и повремена необавезна друштвена интеракција користити против осећања усамљености, тврди развојни психолог Сузана Пинкер, ауторка чувене књиге „Ефекат села” (која нажалост још није преведена на српски).

ПРАВИЛО „СЕДАМ МИНУТА”

Управо је толико времена потребно да процените да ли се разговор одвија у добром смеру, односно, да ли ће бити занимљив или би га требало окончани пре него што за обе стране постане непријатно личан или досадан. Клинички психолог Шери Теркл, ауторка бестселера „Сами заједно” (српско издање „Клио”), препоручује да издржите тих седам минута, јер се може испоставити не само да је тема интересантна већ и ваш саговорник духовит, паметан, симпатичан.

УВЕК ЈЕ БОЉЕ „ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ”

Најбоље је, наравно, да са неким причате уживо, али ако већ за то немате могућности, онда изаберите такву врсту контакта преко друштвених мрежа, у којем се можете и гледати, а не само слушати или дописивати – вајбер, скајп или фејстајм. Комуникација у којој посматрате саговорника је много делотворнија против усамљености, саветују стручњаци. Дакле, баке и деке – узмите у руке „паметни телефон”!

КОРИСТИТЕ ФЕЈСБУК ПАМЕТНО

Друштвене мреже не воде нужно удаљавању и отуђености појединаца, како им се често приговара, напротив, оне могу бити одлично средство за садржајније и квалитетније повезивање људи – ако их користите паметно, истиче доктор Џереми Нобел са Харварда, руководилац пројекта „НеУсамљеност”, иницијативе за сузбијање епидемије усамљености. Као пример наводи да уместо својих фотографија са „намештеним” осмехом на некој прослави или годишњем одмору које ћете поставити на фејсбук профилу, искористите овај медиј да окупите групу људи са сличним интересовањима, како бисте размењивали идеје, коментарисали књиге, филмове, изложбе...

ДРУЖИТЕ СЕ СА КОМШИЈАМА

Некада су нам комшије из зграде биле ближе од рођака, самим тим што смо их виђали свакодневно, пили са њима кафу, делили сличне комуналне проблеме, чинили једни другима мале услуге... Овај обичај као да се изгубио, а требало би га вратити, јер смањује ризик од инфаркта срца и помаже општем душевном благостању, указују научници.

ЈЕДИТЕ У ДРУШТВУ

Нема јачег друштвеног „лепка” од дељења оброка. Заједнички оброк је обичај стар барем 12.000 година, сведоче археолошки налази. То је одувек био начин чвршћег повезивања појединаца унутар једне заједнице и подстицања сарадње и симпатија. Дакле, трудите се да што чешће једете у друштву!

БУДИТЕ КРЕАТИВНИ

Подстакните у себи стваралачки дух, радите нешто креативно – и радите то са неким. Придружите се певачком или фолклорном друштву, идите на радионице сликања, вајања, плетења... учланите се у клуб љубитеља животиња или књига. Важно је да сте окружени људима који учествују у истој врсти активности и да са њима можете да комуницирате без много приче. Ово је нарочито добро за оне ћутљиве, повучене особе.

РАЗГОВАРАЈТЕ

Кад је Јулија Бејнбриџ, писац, осетила сву тежину самачког живота у Њујорку, покренула је контакт емисију „Сат усамљености” и утврдила да већ и сам разговор о овим емоцијама помаже да се оне ублаже. Изненадила се кад је открила колико се много људи осећа баш као и она, и какво је олакшање поделити то са неким, било да је реч о водитељу емисије, било о пријатељу или терапеуту.

ДОДИРНИТЕ НЕКОГА

Физички додир је снажна помоћ у отклањању осећања изолованости. Загрљај, пољубац, држање за руке, па макар и овлашно тапшање по леђима, и те како помаже, кажу стручњаци. Смањује стрес, појачава имунитет, ослобађа у организму окситоцин, хормон „везивања”, који појачава жељу да будемо с другим људима, то јест осећај да нас други желе.

Типови усамљености

1. Последица нових околности – пресељења у други град, промене школе или посла – где никога не познајете.

2. Осећај „ја се разликујем од других” – зато што не делим њихова интересовања, вредности, начин живота...

3. „Сломљено срце” – усамљени сте чак и кад сте окружени породицом и пријатељима, али немате партнера, или сте га изгубили, или вас он не разуме и не подржава.

4. „Недостаје ми кућни љубимац.” Има људи који су дубоко несрећни кад немају неку животињу о којој би бринули.

5. „Пријатељски настројени, али не и пријатељи” је ситуација у којој сте усамљени упркос људима који показују за вас интересовање, али немају времена или жеље за сложенији однос. Ту спадају и стари пријатељи са којима се из неког разлога више не виђате.

6. Површна познанства бисте понекад желели да продубите, али не успевате јер немате у њих довољно поверења, или вам се чини да вас не разумеју довољно. Са тим људима вам је забавно и пријатно, али нема оне праве блискости па се осећате усамљено.

7. Имате широк круг пријатеља, активан друштвени живот, мноштво пословних контаката... али никога с ким бисте делили свакодневне ситне туге и радости, кућне обавезе или се једноставно прошетали кад пожелите.


Коментари0
70b24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља