среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:29
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: Љубичево

Шаргарепа и шећер улазница у ергелу

Надомак Пожаревца налази се наша најпознатија одгајивачница коња, отворена за све посетиоце жељне да се одморе у зеленој оази, провозају кочијама и уживају у друштву племенитих животиња
Аутор: Драгољуб Стевановићчетвртак, 05.07.2018. у 08:15
(Фото Танјуг/З. Жестић)

Шта има занимљиво у Љубичеву када нема Љубичевских коњичких игара?

Познату ергелу током године посећују ђачке екскурзије и туристи који у шумовитој оази мира и зеленила успевају да се лепо проведу и одморе. Улаз је слободан за све, а уз пут може и да се попије кафа, или неко освежење и посети трофејна соба где се налазе бројни пехари који сведоче о успесима расних алата и дората који су побеђивали у највећим тракама на Београдском хиподрому, али и на осталим тркалиштима у Србији па и у иностранству.

Споменик пастуву

Бољи познаваоци коњичких трка сетиће се имена великих шампиона, Фактор, Кастор, Нигер, Моби Дик, Тина, Касидолка, и наравно Виченцо. Грла Љубичевац, Моби Дик и Тина освајали су триплу круну, што представља највећи домет у галопском спорту, а стиче се победама у три главне трогодачке трке „Дербију”, „Трајал Стејксу” и „Сент Леџеру”.

Једном од победника, заправо првом који је у томе успео, сада већ давне 1974. године, грлу Љубичевац подигнут је споменик, и то у централном делу ергеле, близу управне зграде. Недалеко одатле је и спомен-плоча у част пастува Виченца који је увезен из Британије. Био је победник у великом броју трка и дао је много одличних ждребади који су осамдесетих година освајали најзначајније трке у нашој земљи, Еминенцу, Кастора и многе друге.

Ергела је почетком 20. века израсла у институцију европског ранга и имала је око 500 грла. „Љубичево” је доживљавало током ратова тешка оштећења, али је изнова обнављана. После Другог светског рата постала је војна ергела, указом Министарства народне одбране, али такав статус је трајао само пет година. Нови замах у развоју Љубичево доживљава средином шездесетих година када је на предлог туристичких радника основана манифестација Љубичевске коњичке игре.

Почетком деведесетих све ергеле западају у кризи, али „Љубичево” успева да се одржи, нема више неколико стотина коња, већ шездесетак, галопера је још мање, не учествују на хиподромима у Србији, али овде сви заједно са директором Мирком Стојановићем верују у боље дане.

Обновљен је мањеж, који није био у функцији 25 година, уређена трофејна сала, а чека их обнова две штале и затвореног мањежа, за шта је држава издвојила 40 милиона динара.

Има довољно хране, рачуни нису у блокади као у недалекој прошлости, дугови су враћени, финансијска ситуација је стабилна. У складу са новим трендовима изграђен је авантура парк, трим-стаза и теретана на отвореном.

Иако се Љубичево подигло на ноге, коњички спорт у Србији не стоји баш најбоље.

Многе ергеле су угашене, друге пред гашењем, а оне које послују – углавном су без мотива, јер данас нема правих тркачких такмичења, каже Стојановић.

Шабачки хиподром успева да одржи некадашњи ниво, на Убу је такође популаран овај спорт, али велики проблем представља лоша ситуација на београдском хиподрому који је и огледало целокупног спортског коњарства у Србији. Од тридесетак тркачких дана, развијеног клађења и солидних награда данас је практично организација такмичења препуштена групи ентузијаста.

Најстарија и сада једина наша државна ергела ослања се на младе коње и ждребад који још немају такмичарског искуства, али имају одличну генетику и порекло.

Озбиљан бизнис

Могу ли тркачи из Љубичева да врате сјај пожаревачкој ергели и понове успехе по узору на некадашња најбоља грла?

– Коњарство је озбиљан бизнис, осим што је велика љубав према једној од најлепших животиња. Да би се развијао, неопходно је да систем кладионица буде на много вишем нивоу и по узору на европске и далекоисточне – вели Стојановић

До неких великих хиподромских такмичења остају Пожаревљанима манифестација Љубичевске коњичке игре и љубав према овим племенитим животињама. Зато многи када пођу у ергелу понесу са собом шећер и шаргарепу, пошто је улаз бесплатан. Као што рече један посетилац, уколико се деси да немате ништа на менију што би њима било интересантно – културно ће се окренути и отићи тамо где има нешто слатко и интересантно за јело, а своје кратке уши померити укосо као знак љутње, да вам покажу да нисте били добри гости.

Име по кнегињи Љубици

Најстарију ергелу у Србији је 1860. године основао је кнез Милош Обреновић на имању „Морава”, поред Велике Мораве. Удаљена је око пет километара од Пожаревца и познатог хиподрома где се одржавају Љубичевске коњичке игре са надалеко познатим и јединственим у свету надметањем у вишебоју. Ергела је, како објашњавају у Туристичкој организацији града, настала са циљем да се унапреди коњарство од најбољих коњских раса. Касније, Милошев син Михаило овом поседу на 300 хектара површине даје име „Љубичево”, по својој мајци, кнегињи Љубици.

У Љубичеву је подигнут Љубичин конак, као и неколико штала где је кнез држао своје коње.


Коментари0
357bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља