понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:32

Студенти хоће да зараде, а послодавци да уштеде

Најтраженији промотори, помоћници у пекарској индустрији, магацински радници, запослени у кол-центрима... – Фирма која упосли радника преко омладинске и студентске задруге може упола јефтиније да прође него када ангажује људе на одређено и неодређено време
Аутор: Ана Вуковићсреда, 04.07.2018. у 16:20
(Фото З. Анастасијевић)

Двадесетдеветогодишњи Душко као студент желео је да допринесе кућном буџету и олакша трошкове родитељима па се није устручавао да се прихвати било ког поштеног посла. Најлакши начин да дође до зараде, а да не запостави факултет, био је да се учлани у неку од студентских задруга и преко њих пронађе запослење.

Вредни младић убрзо се, прича, сврстао у „топ три” београдска задругара, марљиво је радио, а и није био пробирљив. Прихватао је све – од истовара до трговачког посла.

– Дневнице су се разликовале у зависности од радних задатака, али је 2.000 динара по дану била нека највећа сума коју смо могли добити. Чим се учланиш у задругу, они те зову и нуде ти послове, али ако одбијеш неку од тих шанси, рачунај да те можда више неће ни звати. У једну фирму долазио сам три године преко омладинске задруге, да бих на крају тамо успео да добијем и сталан посао – објашњава Душко.

Промотори, испомоћ у пекарској индустрији, магацински радници, запослени у кол-центрима или на декларисању робе, радници у пицерији, благајници у биоскопу... судећи по сајтовима омладинских задруга, тренутно су најтраженији на тржишту. Међу свим овим понуђеним позицијама, студенти ће најчешће изабрати добро плаћене послове, близу места становања.

Како прецизира Бреда Милић, директорка Омладинске задруге „Булевар”, добрим зарадама млади сматрају дневнице од 1.800 до 2.500 динара, или сатнице од по 210 динара. Студенти уз то воле да раде и на сајмовима где по дану могу да зараде између 3.500 и 4.000 динара, или да у сезони оду на бербе где за десетак дана плаћених око 3.000 динара могу да зараде готово цео минималац.

Међу најомраженијима су, наравно, најмање плаћени послови, па је тако веома мало оних који су спремни да прихвате да раде за 150 динара по сату, што је ипак већа сума од законом прописаног минималца од око 140 динара за сат.

– Студенти не одбијају добро плаћене послове чак ни ако је реч о копању. Значи да код потраге за запослењем није важан квалитет посла, него цена рада. Нико неће одбити посао зато што је ружан, већ што новчана понуда није добра – објашњава Милићева и додаје да су цене рада својим уласком повећале неке фирме, а други су морали да их испрате и подигну дневнице да не би изгубили раднике.

И док неки од студената посао преко омладинских задруга прихватају да би себи платили школовање, смештај, зарадили џепарац, важно је знати да такав радни ангажман не сме трајати дуже од 120 дана. У питању су привремено-повремени послови, а радници са индексом добродошли су у ове фирме обично у време годишњих одмора, боловања, када су потребне замене.

Колико траје њихов посао, зависи од захтева послодавца. Могу радити два дана, по неколико дана сваког месеца, неколико месеци у континуитету...

– Услове рада и рокове исплате договарају задруге и њихови чланови су заштићени. Ако сматрамо да смо у ризику, односно да послодавац то не може да испоштује, тражимо авансну уплату тако да су потпуно обезбеђени. Наравно, са таквим, непоузданим послодавцима увек се избегава сарадња – истиче Милићева и додаје да се студенти исплаћују до десетог у месецу.

Уколико се појаве проблеми, ту је Студентско-омладински задружни савез Србије који има око 120 чланица. Његова улога је, објашњава генерални секретар Милосав Пурић, да штити интересе задруга и задругара и пружа им стручну помоћ.

– Чланови задруга су студенти и незапослена лица до 30 година и њихов статус се разликује. Незапосленима се тако плаћају порези и доприноси за социјално и здравствено осигурање, што није случај са студентима и ученицима узраста изнад 15 година – појашњава Пурић.

Како је прецизирано на сајту Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, осигуранике старије од 26 година, или оне који су млађи, а не школују се, док раде на овим привременим пословима закон третира као запослене, док омладинску задругу сматра за њиховог послодавца.

Али, за разлику од њих, студенти и ученици млађи од 26 година осигурани су само за случај инвалидности и телесног оштећења насталих услед повреде на раду или професионалне болести.

Због тога што за њих плаћају најмање порезе, они су послодавцима и најомиљенији запослени. Могу да повуку као и остали, а знатно мање коштају.

– Агенције за посредовање у запошљавању, омладинске и студентске задруге раде у неуређеном систему и зато постоје бројни начини злоупотребе и израбљивања запослених. Они и нису запослени у пуном смислу и не остварују права из радног односа. То је начин да послодавац избегне измиривање обавеза из Закона о раду, као што су боловање, плаћање прековременог рада, превоза, отпремнине… Тако добијају јефтину радну снагу, која није захтевна и не тражи пуно – објашњава Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

По њеној рачуници, уштеде послодавца који запосли радника преко омладинске и студентске задруге су 56 одсто у односу на оно што би морали да издвоје за ангажовање људи на одређено и неодређено време.

– Било би добро да задруге запошљавају само студенте и младе да би они допунили свој буџет. Таква им је и била функција на почетку. Сада је ситуација таква да, иако је прописано да привремено-повремени послови трају највише 120 дана, на овај начин људи раде и по 10, 15 година непрекидно обнављајући уговоре, а да је међу радницима велики број оних од по 50 година који су у периоду транзиције остали без посла – истиче Савићева и додаје да се на овај начин радна снага ангажује у свим областима, почев  од индустрије, преко грађевинарства, туризма…

Али зашто људи пристају на тако нешто, знајући да ће неко на њима зарађивати, а да ће бити незаштићени?

– Огромна је навала на свако радно место и ако послодавац неком каже да ће га примити, али преко омладинске задруге, он ће отрчати и учланити се у њу јер нема избора. Многи од њих размишљају и да ће се, када се тако запосле, ангажовати, доказати и да ће на крају бити примљени – напомиње она.

Организација којој Ранка Савић припада, због свега овога, пре неколико дана послала је ургенцију Министарству рада, у којој тражи регулисање пословања агенција за посредовање у запошљавању и студентских и омладинских задруга.

Њихов захтев је да се положај људи ангажованих на овај начин изједначи са положајем запослених на одређено и неодређено време.


Коментари0
8172e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља