Неспоразуми су отишли сувише далеко. Овом реченицом започео је разговор за „Политику” Игор Гинзберг, који је у недељу на ванредној скупштини Савеза јеврејских општина Србије изабран за новог председника ове кровне организације која окупља све јеврејске општине у нашој земљи. За њега је гласало свих 18 присутних делегата, од укупно 35. Толики број присутних, како истиче, према Статуту Савеза, неопходан је за одржавање скупштине и доношење одлука. Гинзберг објашњава да четири општине чији су делегати учествовали на скупштини на којој је он изгласан за новог председника и која је изабрала ново руководство СЈОС-а окупљају више од 70 одсто чланова јеврејске заједнице, што се види и у већем броју делегата. Ово ново руководство предало је записнике и потребну документацију о изборима државним органима у чијој су надлежности традиционалне цркве и верске заједнице.

– У уторак смо били на састанку у Влади Србије, на позив Министарства правде и Канцеларије за вере. Разговарали смо дуго и мислим да смо се врло лепо разумели. Ту нема никакве пропаганде, мржње, жеље да неко неког победи, него да пробамо да решимо проблеме и неспоразуме међу собом – каже Гинзберг.

Питање које се само намеће јесте да ли постоји бојазан да би и јеврејској заједници могло да се догоди оно што се већ десило исламској: због постојања две паралелне исламске заједнице, које практично једна другу не признају, реституција имовине није ни почела, јер је држава оставила двема исламским заједницама да се договоре која од њих полаже право на имовину одузету после Другог светског рата. Игор Гинзберг каже да верује да се јеврејској заједници ово неће догодити.

– Имамо аргументе који су необориви, и моралне, и духовне, и оне који се тичу поштовања статута. Не знам како ће држава да реши то питање, али било би погрешно ако би оставила да се ми нешто даље договарамо, јер је све обављено по закону и статуту Савеза. Да није било тако, никада се не бих ни кандидовао. Уосталом, само желим да помогнем својој јеврејској заједници – каже Гинзберг.

Ако се све заврши како очекују, Игор Гинзберг истиче да ће особа коју ће прву позвати на разговор бити главни рабин у Србији Исак Асијел.

– И у свом програму сам истакао да сматрам да је један од најделикатнијих проблема положај рабина наше заједнице. Рабин је учитељ, та реч то и значи, а сваки учитељ мора да има једнак однос према свим ученицима. Наш рабин се јавно сврстао на једну страну и за мене је то неприхватљиво, чија год да је та страна. Рабин мора да буде праведан, да има исти однос према свима и да мири посвађане. Њега Савез може и да смени, али ја нећу никога да смењујем – истиче Гинзберг.

Он додаје и да ће му прва мисија бити покушај помирења завађених јеврејских општина и да ће позвати представнике свих десет да дођу у Савез, да разговарају и реше све међусобне несугласице.

– Нова ситуација настала је када је донет Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника. Врло је битно да средства која добијамо по овом закону не буду злоупотребљена, јер је то дубоко неморалан чин према нашим прецима и нашим члановима, и веома неморално према држави Србији, која је решила да одвоји 950.000 евра годишње за СЈОС у наредних 25 година. Не сме бити ни минималне злоупотребе. На скупштини у недељу усвојили смо нови буџет Савеза, којим смо праведније расподелили ова средства међу јеврејским општинама. Одлучено је да свака општина добија одређена минимална средства која ће бити већа од досадашњих, а остатак пропорционално броју чланова. Предвиђен је и Фонд солидарности на нивоу Савеза, из којег ће се решавати неке ванредне ситуације, поготову у малим општинама, у којима је најтеже – истиче Гинзберг.

Топовске шупе и тржни центар

Последњих дана предмет расправе међу члановима јеврејске заједнице била је и судбина логора Топовске шупе на Аутокоманди. Овај логор, у који су довођени Јевреји, Срби и Роми током Другог светског рата, само је делимично очуван, тачније сачуване су две његове зграде. На тој локацији гради се велики тржни центар компаније „Делта”, па су се у јавности појављивале различите верзије решења судбине логора: од тога да ће бити срушен, на неки начин припојен тржном центру, до тога да ће бити очуван.

– Наше инсистирање према Граду у вези са Топовским шупама ишло је у правцу да се очува меморијал и успомена на жртве, градске власти су то разумеле и уважиле, на чему смо захвални. Остало је да Град у складу са могућностима преговара са ким треба и да предложи решење о којем ћемо разговарати – каже Гинзберг.