недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23
КУХИЊСКИ ПУТОПИС: Паштровићи

Колач за подвижнике

Руштуле, кроштуле или хрстуле једноставна су старинска посластица која се прави свуда уз јадранску обалу, традиционално приликом разних светковина, рецепти се наравно донекле разликују
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 06.07.2018. у 08:15
Бојана Грломан и Анђа Будимир (Фото А. Мијалковић)

Стара изрека тврди да су најлепше ствари на свету оне бесплатне – или барем оне најједноставније. Рецимо, као што је уживање у нетакнутој природи и опојном, чистом ваздуху, спокоју манастирског дворишта под крошњом старог дрвета, погледу на море и слаткоћи домаћих колача.

Такво искуство смо доживели у Паштровићима. У тишини манастира Прасквица, изнад Милочера, ослушкивали смо гласове птица и јагањаца, онда се попели узаним и стрмим Јегоровим путем до врха Челобрда, са којег поглед пада равно доле на острво Свети Стефан па даље клизи по бескрајној пучини и, најзад, погостили се крцкавим руштулама.

За Прасквицу кажу да је „срце Паштровића”, српског племена које је населило овај део део приобаља Јадрана пре једног миленијума, и 1050. изградило цркву и манастир на зеленим падинама обраслим маслинама, смоквама и миришљавим биљем. Ту је крајем 18. века – стотинама година након што је пресахнула жива размена Паштровића са млетачким трговцима – стигао руски официр Јегор Строганов, у дугој и узалудној потрази за ћерком Јекатерином. Нетрагом је нестала након што је, бранећи њену част, отац убио у двобоју младића у кога се девојка заљубила, а сам остао без једне руке.

Строганов је решио да остатак живота проведе у Прасквици. Од неког времена друштво му је правио новопридошли земљак, млади монах Јелисеј који се, на жалост, ускоро разболео. Пред смрт је Јегору открио велику тајну – да се иза лика нежног младића крије његова кћи! Очајни отац се, кад је умрла, заветовао да оном једном здравом руком сазида камену стазу од манастира до врха планине. За то су му биле потребне године. И данас многи подвижници долазе да прођу Јегоровим путем и чују ову причу коју је нама испричао отац Гаврило.

Манастира Прасквица (Фото А. Мијалковић)

Није лако попети се до врха Челобрда, па се онда спустити истим стрмоглавим путем кроз траву и шибље. Али нас је (чак и оне који су одустали на половини стазе) чекала посебна награда – тек испечене руштуле.

Овај једноставни, старински колач прави се свуда по јадранском приморју, традиционално најчешће приликом разних светковина и карневала. Зову се још и кроштуле или хрстуле и међусобно разликују не толико по изгледу, колико по укусу: паштровске, бокељске, далматинске, истарске, венецијанске (у ствари, свака породица чува сопствени рецепт)... као што се њихова „сиротињска” варијанта од јаја, брашна, ракије и уља разликује од богатије, са путером, млеком, румом (или белим вином) и зачинима.

Наш рецепт, који смо добили од Анђе Будимир и Бојане Грломан из удружења „Свети Стефан – наш дом” потиче од вредних домаћица из Паштровића, Будве, Петровца... без којих би – како тврде – и овај, и неки други њихови типични колачи, попут падошпања (патишпања), сирнице или змај-торте били заувек изгубљени.

Под мотом „Обуците најлепшу вешту и дођите на руштуле фешту”

окупљају се сваке прве суботе у јуну на „Фешти од руштула”, друже, нуде своје слаткише који су, наравно, „најбољи на свету”, и своје гостопримство и блиставе осмехе каквих, овога пута без наводника, заиста има мало где на свету.

РУШТУЛЕ

Потребно је:

10 јаја

10 кашика уља

1 прашак за пециво

кора од једног лимуна

1 кашика лозове ракије

900 г брашна

1 л уља за пржење

1 ванили шећер и прах шећер за посипање

Од брашна, уља, јаја и лозоваче замесити глатко тесто, додати рендану лимунову кору и прашак за пециво, све добро израдити рукама, па истањити оклагијом што тање. Сећи на ромбове рецкастих ивица и пржити у доста уља, око литар. Кад добију лепу румену боју вадити и посути прах шећером измешаним са ванили шећером. Најбоље су вруће, али могу се јести и много касније, сачуване у лименој кутији или већој, добро затвореној стакленој тегли.


Коментари0
9e9d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља