уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22

Уместо музике фонтана једва жубори

Фонтана на Тргу Светог Саве у Краљеву требало је да буде музичка и да, у шаренилу боја, уз ритам „класике” раде и водоскоци. Но, она је данас обична бара
Аутор: Мирољуб Дугалићчетвртак, 05.07.2018. у 21:50
Овако је фонтана требало да изгледа, али је због оног што је направљено, Кра­љев­ча­ни, на­зи­ва­ју „го­лим ото­ком” (Фото М.Д)

Краљево – Није се у Београду, што се Србије тиче, појавила прва идеја о музичкој фонтани, већ у Краљеву. Било је то још средином 2008. године, када је у граду реконструисана главна улица, тачније шеталиште и један градски трг. Најпре је на почетку шеталишта саграђена прва фонтана, сасвим обична, тако што низ огромну стену „клизи” вода и она и данас тако функционише упркос гласинама које поједини Краљевчани шире, како је то некакав скривени „непријатељски” симбол или да је поменути камен радиоактиван...

Друга фонтана, о којој се више говори, јесте она „музичка”, на Тргу Светог Саве реконструисаном исте 2008. године. Тадашња градска власт је најављивала да ће трг, уклањањем тенка, као симбола соцреалистичког споменичког приступа, бити „оплемењен и светски уређен, са фонтаном и мањим амфитеатром...” Међутим, десило се да је сходно пројекту уклоњено много дрвећа и украсног шибља па је превладао бетон од рељефних плоча, тако да овај трг многи, нарочито старији Краљевчани, данас називају „голим отоком”. У склада с тако најављеном култивизацијом поменутог простора, ту је требало да буде та фонтана, дакле музичка, прва таква у Србији. 

Пројектом је планирано да она „свира” класичну музику и да у светлосном спектру раде и пумпе па би се из млазница, у ритму музике, подизали и спуштали водоскоци... Путовала је чак тада стручна екипа из Ј. П. „Путева”, као потенцијалног извођача, у Бањалуку, која је такву фонтану поседовала, како би се тамо на лицу места уверили у њену функционалност и лепоту. Онда је из градског буџета за реконструкцију трга издвојено око 700.000 евра, а само за фонтану око 120.000 евра.

Међутим, на јавно саопштену намеру за подизање такве фонтане појавило се низ реакција, а понајвише полемике око њеног музичког репертоара. Неко је био за Баха, Шуберта, Штрауса... а неко за националну музику, дабоме, „колце”. Опрезна тадашња локална власт реагује тако што се прво одустало од набавке музичког сета који је вредео око 11.000 евра. И тако музичка фонтана у Краљеву никада није просвирала, а после су градски оци одустали и од осветљења у боји, па су у водоскоке били усмерени само обичним рефлектори, без обзира на то што у просторији испод фонтане постоје разни хидраулични и електронски уређаји за њен далеко лепши и сложенији рад.

Но, били су Краљевчани и тиме задовољни да се убрзо млазнице нису „запушиле”, а неко је током једне зиме украо чак 22 и није откривен. То је, додуше, надокнађено куповином и уградњом нових, али последњих неколико лета увек по неколико њих не ради. На почетку овог ни рефлектори не светле, а „скаче” тек пет, шест водоскока. Тако краљевачка фонтана не да не свира, него једва жубори. Јер, како смо дознали у градској дирекцији за урбанизам, у погону су само две од пет пумпи, а са 1,5 милиона динара, колико град издваја за одржавање фонтана и јавних чесми, то не може да се поправи.

Нада је, ипак, у томе што је ово прво лето када су и фонтане поверене на одржавање Ј П „Водовод” и како нам у поменутој дирекцији још тврде, колико наредне недеље биће организован састанак стручњака ове установе и „Водовода”, на коме ће се говорити о детаљнијој поправци технике за фонтану, смештене у њеном подземљу. Али, то подразумева и прибављање веће своте новца, које бар као предвиђене у буџетском документу нема...

 


Коментари2
92900
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Mislim da nije uredu povlaciti paralele izmedju preovladavanja betona na Trgu Svetog Save, i fontane-bare sa preovladavnanjem betona i fontanom-jos-uvek-ne-barom na Slaviji. U pitanju su dve drugacije vlasti.
Milorad Mrdja
Masovan trend uništavanja urbanog zelenila je širom Srbije. Gledam po Beogradu, gde se god nešto zida, prvo se poseče drvored, zaasvalitira i napravi parking. Posle se tupadžije čude što je vruće.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља