Од нашег дописника
Сарајево – За злочине које су починили над српским и хрватским цивилима у логорима на подручју сарајевске општине Хаџићи осморица Бошњака осуђена су на укупно 60 година затвора. Казна им је изречена јуче, а процес је трајао више од шест година и најдужи је у досадашњој историји Суда БиХ.

На дугогодишње казне затвора осуђени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Халид Човић, Бећир Хујић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. Сви они проглашени су кривима за ратни злочин против цивилног становништва, почињен од маја 1992. до јануара 1996.

По десет година затвора, што је и највећа казна у овом случају, добили су бивши председник Скупштине општине Хаџићи и кризног штаба и ратног председништва те локалне заједнице Мустафа Ђелиловић и Незир Казић, командант Девете брдске бригаде Армије РБиХ.

На по осам година затвора осуђени су Фадил Човић и Бећир Хујић. Први је бивши начелник Станице јавне безбедности Хаџићи и члан кризног штаба, а други је био управник злогласног логора „Силос”. Шестогодишње затворске казне изречене су командиру полиције у Пазарићу Мирсаду Шабићу и заменику управника логора „Силос” Халиду Човићу.

Управник логора у магацину у касарни „Крупа” у Зовику Шериф Мешановић осуђен је на седам година, а стражар у логору „Силос” Нермин Калембер на пет година затвора.

Образлажући оптужницу, председавајућа Судског већа Минка Крехо навела је, између осталог, да су осморица осуђених криви што су у поменутом периоду на ширем подручју Сарајева, па и општине Хаџићи, „свесно и вољно” омогућили и организовали затварање српских и хрватских цивила у логору „Силос”, Основној школи „9. мај” у Пазарићу и магацину касарне „Крупа” у Зовику.

Затвореницима су, нагласила је она, током заточеништва била „ускраћена основна људска права”, затим су им „нечовечним поступањем наношене тешке телесне повреде”, те су „терани на присилни рад”.

Неки од ухапшених цивила, међу којима су били малолетници, жене и старији грађани, њих око 500, пре одвођења у логор „Силос” испитивани су и премлаћивани у полицијској станици. Сви они, што је напоменула и председавајућа Судског већа, одвођени су из својих кућа уз образложење да су поседовали наоружање. Током боравка у логору „лежали су на бетону”, „исцрпљивани су глађу”, нису имали „одговарајућу одећу и обућу”, а није им пружана ни „адекватна здравствена заштита”.

Осморица оптужених, којима ће у казну бити урачунато и време које су провели у притвору, имају право да се на изречену пресуду жале Апелационом већу Суда БиХ.