среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:41

Амерички џинови интернета однели победу у Европској унији

Одбацивање директиве о ауторским правима славили су и борци за слободу интернета, који су у закону видели претећу цензуру, док су на супротној страни музичари и други ствараоци
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 05.07.2018. у 22:00
„Гугл” је на лобирање против закона наводно потрошио 31 милион долара (Фото Пиксабеј)

Посланици Европског парламента одбацили су јуче нацрт закона о заштити ауторских права око ког се водила оштра борба између великих технолошких компанија и интернет активиста, на једној страни, и музичара и осталих стваралаца, на другој. Од 627 присутних посланика 318 је гласало против отварања преговора са чланицама ЕУ, што је требало да буде следећи корак у усвајању спорне директиве. Уместо тога, биће враћен на дораду и јавну расправу нацрт закона који треба да прилагоди европско законодавство у области ауторских права дигиталној ери како би уметници и новинари били адекватно плаћени за коришћење њихових дела.

Гласање представља победу за америчке џинове интернета на које се директива првенствено и односи, али су одлуку славили и грађански активисти. Они су упозорили да члан 13, који би обавезао платформе попут „Гугла” и „Фејсбука” да филтрирају снимке и фотографије пре него што их корисници поставе како би спречили кршење ауторских права, представља опасност за слободу интернета и од њега прави алат за надзор. Споран је био и члан 11 који предвиђа „порез на линкове”, односно да портали који постављају везе ка медијским сајтовима морају да купе лиценцу. То би, како су навели противници, смањило дељење вести између корисника и отежало слободан проток информација, који је суштински важан за демократију.

Притисци су били посебно снажни од 20. јуна, када је комитет Европског парламента (ЕП) за правна питања усвојио нацрт директиве. Према подацима једног британског удружење музичке индустрије, „Гугл” је потрошио 31 милион долара на лобирање против директиве.

Италијанска и шпанска „Википедија” нису биле доступне последњих дана у знак протеста. Џими Вејлс, оснивач највеће онлајн енциклопедије коју свако може да уређује, упозорава да је предлог закона „катастрофалан”, а волонтери који је уређују рекли су да би и самој „Википедији” претило затварање јер текстове често поткрепљују линковима новинских текстова. Њихове бриге није умирила ни формулација из нацрта да ће „непрофитне онлајн енциклопедије бити изузете”. Јасно су рекли да се не боре само за себе него за фундаментално право слободног дељења знања и информација, које је у основи концепта „Википедије”.

Противници су истицали да би прописани филтери знатно променили коришћење интернета. Вероватно би блокирали шаљиве фото-монтаже (популарне мимове) јер оне углавном у основи имају слике заштићене ауторским правима а вештачка интелигенција их не би препознала као шалу. Петиција „Спасавај свој интернет” прикупила је више од 750.00 потписа, а јуче се на „Твитеру” под овим хаштагом славило гласање.

„Ваш протест се исплатио. Закон је враћен на дораду. Хајде да не попуштамо притисак како бисмо спасли интернет”, написала је немачка посланица Пиратске партије Јулија Реда, један од оштријих противника директиве.

Заговорници закона оптужили су џинове интернета да воде кампању дезинформисања како би и даље могли да згрћу профит на кршењу ауторских права. Нагласили су да би се нова правила односила само на оне који зарађују на туђем садржају, а не на људе који приватно деле фото-монтаже или постављају линкове.

Њихову страну је подржао британски музичар Пол Макартни. Славни „Битлс” упутио је посланицима уочи гласања писмо у ком брани став да ће директива пружити заштиту ауторима видео-садржаја и вести.

„Данас неке платформе на које корисници сами постављају садржај одбијају да дају надокнаду уметницима, а праве профит на њихов рачун”, написао је Макартни.

Јасно је да су писци закона на уму имали „Гугл” и његов популарни сервис „Јутјуб” који одавно изазива незадовољство музичке индустрије због релативно малих тантијема које плаћа извођачима и издавачима (према „Гардијану” само 0,67 центи по кориснику годишње). Нови закон би им омогућио да се нагоде за већи износ, али критичари кажу да се у овом случају спремао маљ да се сломи пар ораха, уз страшне могуће последице за слободу изражавања и приступ информацијама на интернету.

Парадокс је да закон јесте циљао на велике, али би нанео највећу штету малима. Порез на линкове натерао би „Гуглов” агрегатор вести да плаћа лиценцу, али би у крајњој линији вероватно донео корист само великим медијским кућама, док би оне мале тешко продале лиценцу, а имале би мањи број посета јер се не би нашле у прегледу вести.

Измењени закон требало би да се нађе пред посланицима ЕП средином септембра.

 


Коментари0
c04f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља