Политика Online - Млади би посао у крају и, ако може, од поднева
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:32

Млади би посао у крају и, ако може, од поднева

Подаци Уније послодаваца Србије говоре да је чак 70 одсто оних између 15. и 24. године „неактивно на тржишту рада”
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 05.07.2018. у 22:00
Сезонска зарада од летње посластице за оне који су спремни да раде (Фото Р. Крстинић)

Када је млад и свеже дипломирани двадесетчетворогодишњи економиста са завидним факултетским просеком самоуверено конкурисао за посао у једној међународној ревизорској компанији био је непријатно изненађен питањем менаџера људских ресурса због чега је његова радна биографија празна, односно зашто нема никакво радно искуство.

– Очекујете од мене да са 26 година имам искуство у раду као економиста? – упитао је млади дипломац.

– Не, али очекивао сам да у твојој радној биографији прочитам да си зарађивао џепарац током студија – да си радио у кафићу, продавао сладолед или волонтирао у некој компанији. Ти немаш никакво радно искуство и нисам сигуран да ћеш успети да одговориш захтевима наше компаније – узвратио му је менаџер.

Да ова епизода није усамљен случај сведоче и подаци Уније послодаваца Србије, који говоре да је чак 70 одсто младих између 15. и 24. године неактивно на тржишту рада – нити ради, нити тражи посао. Тек је свака пета особа ове старосне доби запослена, а трећина њих је активна на тржишту рада, односно тражи посао. Посебно забрињава податак да чак 17 процената младих између 15. и 24. године не ради и није у било каквом систему школовања или обуке. Анализа Републичког завода за статистику говори да велики број младих особа из статуса незапослености не прелази у статус запослености, већ пада у статус неактивности. Бројке такође сведоче да је у другом кварталу 2017. године свега петина младих старости од 15 до 24 године имала посао.

Резултати студије „Млади у Србији 2015. године” говоре да се бројни социјални, односно материјални и стамбени услови у којима млади живе, негативно рефлектују на статус активности младих на тржишту рада Србије. Наиме, свега трећина младих испод 30 година је финансијски независна (међу њима је највећи број особа са факултетским образовањем), док је чак 60 процената њих издржавано од стране родитеља. Податак да 80 процената младих живи у истом домаћинству са родитељима има далекосежне негативне последице по перспективу младе особе да заснује своју породицу, али и по мотивацију да тражи посао.

Како незванично сазнајемо, искуство запослених у Националној служби за запошљавање говори да један број младих којима се пронађе посао у летњем периоду, уместо да буду одушевљени што ће се коначно решити статуса незапосленог лица, пита да ли тај посао може да сачека до јесени, кад се врате са мора.

– Од почетка године 41.402 младе особе упућене су послодавцима на разговор за посао, а посао је добила 4.381 особа. Наши подаци говоре да је 8.378 младих одбило понуђено запослење из оправданих разлога, а само 148 особа неоправдано је одбило понуђено запослење. Подаци говоре и да се 67 младих уопште није јавило послодавцу коме га је Национална служба за запошљавање упутила, а само у 25 случајева имали су оправдани разлог за нејављање. Важно је истаћи да се незапослени бришу са бироа ако из неоправданих разлога одбију запослење или се не јаве послодавцу коме су упућени на интервју за посао – кажу стручњаци Националне службе за запошљавање.

Искуство запослених у омладинским задругама сведочи да млади немају радне навике, ни превелику мотивацију да зараде џепарац.

– Када младима понудите било који посао који подразумева мали тежи физички напор или путовање на посао које је дуже од пола сата, обично нам одговоре да неће то да раде. Посао по мери младих људи подразумева рад у крају – по могућству у првом комшилуку, продају сладоледа, промоцију воћних јогурта, дељење летака и евентуално рад у кафићу, и то свега четири до шест сати дневно. И то не од осам ујутру, већ од поднева и не цело лето, већ само 15–20 дана уочи летовања – истиче Милена Стефановић, заменик директора у Омладинској задрузи „Трагач”.

Иако доста фирми у тзв. индустријским зонама тражи раднике за рад на паковању и декларисању производа (као што је, на пример, бројање сладоледа и паковање у кутије) и уз посао нуди организовани превоз до куће и радну униформу, млади и не помишљају да тако зараде џепарац, који би износио око 30.000 динара месечно. На помињање брања купина и малина спуштају телефонску слушалицу.

– Одрасли не одбијају такве послове, већ их са радошћу прихватају. Они нису у позицији да бирају, јер морају да хране децу – закључује наша саговорница. Додаје да се млади понекад и не појаве на послу, а да претходно нису обавестили ни послодавца ни омладинску задругу. Као да не желе да оставе добар утисак на послодавца, нити им је циљ да касније добију његову препоруку.


Коментари28
f8d8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladija Sarac
Ne zaboravimo da su roditelji te omladine nekad ili sami pevali, ili odrasli u okruzenju gde se pevalo "Ala volim ovaj rezim, plata ide a ja lezim". Ne krivimo omladinu! Nisu sami sebe napravili takvima kakvi su, ako su uopste toliko losi koliko clanak tvrdi. Prema jednom clanku u Politici od pre nekoliko dana omladina se gura da radi na brodovima za krstarenje. Znaci, radila bi omladina da u drzavi postoje sanse za normalan posao pod normalnim uslovima.
djole
Tekst je čist provokacija. A viđenja iznesena u njemu kao kad Čvarkov i Torbica pričaju o omladini, npr. "ja bih sve mlade postrojio na stadionu Vojvodine i šarcem ....". Sreća, pa Politika i dalje ima najobrazovanije i najkulturnije čitaoce i komentatore koji su objasnili kakvo je realno stanje u društvu. Upravom ispratih jednog mladog od 18 leta na put za Maltu (toliko o tome kako neće da rade), dok ja u 40-toj učim Nemački...
Djordje Nikšić
Svi smo mi nekada bili mladi. Ovako kritikovati mladi naraštaj znači kritikovati samog sebe, jer su starine generacije odgovorne za njihovo vaspitanje i obrazovanje. U državi u kojoj postoji milion problema, najmanji je ovaj o kome pišete. Dovoljno je istaći proces njihovog odlaska u države u kojima traže ne samo bolje plaćen posao, nego i više razumevanja i poštovanja.
Саша Микић
Многи млади, што је тачно, бирају шта ће да раде и где, али има доста тога што младом човеку отежава да дође до одговарајућег посла и на крају крајева се све сведе на запослење преко везе. Наиме када се након школовања, средњошколског или високошколског, тражи посао у струци сви послодавци траже искуство, који млади човек није ни имао прилике да стекне, јер је одавно укинуто обавезно запошљавање приправника. Затим ту су повремени и привремени послови за које послодавци обећавају све и свашта, а у стварности је сасвим другачије. Поменуто је у тексту рад у индустријским зонама и шта, наводно, послодавци обезбеђују. У стварности је сасвим другачије. Превоз за стално запослене иде нпр. од центра ''Сава'', па до Добановаца и купи раднике успут, али за запослене по уговору о раду превоз се чека само у Батајници. Униформа и остало су мислена именица. А што се тиче запошљавања у приватним фирмама, у којима су плате веће од просечних и ту вам опет треба дебела веза.
Стефан Петковић
Мислим да може да се закључи из текста, многи млади многе послове одбијају јер су им "испод части". Ова информација да многи млади одбијају послове јер немају децу је врло занимљива! Јел то значи да у случају да су млади учени да рано рађају, рано стварају породице без обзира на економску личну и државну ситуацију постали би много одговорнији и многа радна места би била попуњена? Зашто се дакле млади уче да се изговарају на паре када је родитељство у питању? Неки (или многи?) момци одбијају послове јер их девојке с тим и тим послом с том и том платом неће, имате и тај фактор. Многе девојке одбијају јер оне мисле да "заслужују много боље", што значи да се седи и да је у топлом и да се шминка. Запошљавање младих - младићи, односно млади мушкарци морају имати предност у односу на супротни пол јер се тако повећавају шансе за заснивање породица. Жена без посла може да се уда, мушкарац не може да се ожени. Без политичке коректности, молим!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља