уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:10

Америка и Кина ушле у трговински рат

Трампова најава да ће наставити са додатним царињењем кинеске робе и одлучност Пекинга да узврати „долар за долар”, видно брине ЕУ, Русију, берзе...
Аутор: Тања Вујићпетак, 06.07.2018. у 21:33
Клупа испред продавнице америчке робе у Пекингу (Фото Бета/АП)

Америка и Кина, две највеће економске силе света, ушле су у отворени трговински сукоб, неизвесног трајања и последица како по даље односе Вашингтона и Пекинга, тако и по судбину привреде остатка света.

Минут иза поноћи по источноамеричком времену, Вашингтон је озваничио додатне царине (25 одсто) на 818 кинеских артикала из увоза, махом електронске компоненте, делове за аутомобиле и авионске моторе, компресоре и другу машинску робу, у укупној вредности од око 34 милијарде долара.

Неколико сати касније, Пекинг је узвратио новим царинама (25 одсто) на 545 америчких производа, махом на увоз соје, кукуруза, памука, моторних возила и авиона, у укупној вредности од око 34 милијарде долара.

Између Вашингтона и Пекинга, колико није било „никаквих знакова обнове (трговинских) преговора”, известио је Ројтерс.

У међувремену, амерички председник Доналд Трамп одлучан је да настави с битком коју је најавио зимус на Светском економском форуму против „пљачкашког” понашања држава спремних на разне врсте изврдавања правила међународне трговине – „масивну крађу” интелектуалне својине, субвенције домаћој индустрији и нереално државно планирање привреде.

На том трагу, шеф Беле куће најавио је у четвртак вече следећу рунду царињења кинеских роба (16 милијарди долара) и могућност нових тарифа на увоз артикала „Азијског тигра” у вредности од 500 милијарди долара. Колико лане, кинески извоз у САД вредео је 507 милијарди долара.

Званични Пекинг остао је доследан ставу председника Си Ђинпинга на Светском економском форуму 2017. да „у трговинском рату нема победника” и да би „државе требало да гледају своје интересе у ширем контексту и уздрже се остваривању својих циљева на рачун других”.

На том трагу, кинески премијер Ли Кеђијанг је у Софији током самита с 16 држава источне и централне Европе упозорио да „трговински рат није решење”.

Трампова најава да ће наставити са додатним царињењем кинеске робе, и одлучност Пекинга да узврати „долар за долар”, видно брине Европу, Русију, берзе стратешких метала, америчке фармере и нафташе, кинеске берзе, банкаре широм света... Трговински утук на утук САД и Кине, наиме, угрожава две трећине глобалног ланца снабдевања.

„Ескалација царинских мера између Америке и Кине забрињава јер јасно штети глобалној привреди. Трговински ратови су лоши и није их лако добити”, упозорила је Сесилија Малмстрем, европски комесар за трговину.

Званични Кремљ је оштро критиковао „амерички протекционизам”.

„Видимо бројне мере искључиво протекционистичке природе које заводи САД и узвратне трговинске и економске мере које предузимају бројни партнери, у овом случају Кина. То ће изазвати последице у специфичним секторима глобалне економије. То ће одредити и наше интересе. Русија ће наравно наставити да предузима мере за заштиту својих интереса, које су одређене правилима Светске трговинске организације”, најавио је Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Неспособне да предвиде колико би могло потрајати заоштравање трговинског антагонизма између Америке и Кине, шта би га могло зауставити и по коју цену, берзе су најпре обориле цену бакра. Метал који означава мерило економске снаге света – због широке индустријске примене – појефтинио је на 6221,50 америчких долара за тону, што је његова најнижа вредност у овој години.

Далеко од високе политике, трговци и морепловци први су се суочили са неизвесним последицама нових царинских односа САД и Кине.

Девет огромних танкера са преко 26,6 милиона барела америчке нафте (товар вредан две милијарде долара) намењен купцима у Кини у следећих пет седмица треба да стигне до лука „Азијског тигра”. Када ће и где пристати, сада је неизвесно. Наиме, лучке власти низа великих кинеских лука су, према западним медијским изворима, успориле прихват терета из Америке. Велики теретни брод „Врх Пегаз” са преко 70.000 тона америчке соје упућен кинеским силосима није успео да пристане у луку Далијан пре увођења нових царина.

Приближавање „Врха Пегаз” Далијану на кинеским друштвеним мрежама је било 34. најпраћенији догађај, засењујући Светско фудбалско првенство, трач новости са локалне естраде и вести о ескалацији трговинског рата Вашингтона и Пекинга. Интерес кинеске јавности за судбину товара америчке соје није случајан. Кина конзумира 65 одсто све соје одгајане на свету. Трећина соје одгајане у Америци (вредне 12,7 милијарди долара) поједе се у Кини. Где ће Кина од јесени, када Бразил прода све што има на лагеру, наћи новог мега снабдевача, неизвесно је. Загонетка је истовремено како ће амерички потрошачи реаговати када се једном суоче са много скупљим кинеским компјутерима, телефонима, термостатима, апаратима који користе ЛЕД осветљење...

Сада када је Америка покренула трговински рат, Кина ће морати да се суочи са тиме и одбије САД у свакој „бици”, поручио је партији блиски кинески дневник „Глобал тајмс”.


Коментари7
eed44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ladislav Zulj
Gle sta ne kontam. Uveli carine na Zeljezo Aluminij i sta vec da zastite svoje trziste.. ma nooo nece oni Industriju Zeljeza il Aluminiuma nece Ameri da zagudjuju svoju zemlju lakse uvest od Sirotinje nizasta nego sad ovde prljat se :-))) nesjeku se Sume Americke nego uvoze strane za bagatelu... Ovo je politicki.... Opet ponavljam Nuklearni Sporazum s Iranom nije isao kako treba malo ko hoce podrzat USA jer izlazkom iz ugovora je prakticno prvi korak ka Ratu sa Iranom sto Amerika ceka godinama i time uzimanjem Irana okupirat ce Srednji Istok totalno... Poslje toga pocele se uvoditi carine il bolje rec Tihe Sankcije svima koji nece sljedit velikog Vodju.. Cak ako je iko vodio racuna kad je Njemacka podrzala Sjeverni tok plina s Rusijom Ameri poceli govorit o Carinama na uvoz Njemacki auta... Kad saberes 2+2 .... Jesu li to Carine ili Sankcije?
Леон Давидович
Не уводе они санкције напамет. Сигурно је да имају план. Тај новац који скупе од царина сигурно имају план како ће трошири. То не значи да морају градити индустрију за чије производе су увели царину. Али сигурно ће развијати неке гране привреде.
Препоручујем 0
Небојша
Данашња Кина није Кина из доба Мао це Тунга, Денг Сјао Пинга, Боа и других. Данашња НР Кина је водећа земља капитализма у изворном значењу оно шо се под тим подразумева, укључујући и царинске баријере и тарифе. Показало се да Кинези могу изузетно брзо да науче и да превазиђу учитеље своје у овом случају САД. Подсетимо се да су се и САД а нарочито Енглеска израсле у економске велесиле управо захваљујући царинама и тарифама на увозну робу из иностранства и субвенцијама на производе из својих земаља. Када су постале економске силе, ондак су "прогласилие зоне слободне трговине" типа ЕУ, АСЕАН и сл. да би се и њима наметнули. Међутим, сада су добили више него достојног такмаца у НР Кини. Но, и даље мисле да се мерама из 19. и 20. века, могу решавати проблеми 21. века које су сами створили. Убрзо, уколико овако наставе да се понашају према Кини, Русији и осталим брзо растућим економијама које копирају њихов начин богаћења, увидеће да су начинили кардиналну грешку.
Radoslav Jovanovic
Dok neo-liberalizam koji negira naciju, porodicu, rasu, pol itd. nije postao sistem koji multi-nacionalnim kompanijama obezbeđuje neviđeni profit bilo je normalno zaštititi nacionalni interes carinama. To se nije zvao rat. U neo-liberalizmu uvek na kraju pobedi jedan. Svi ostali su gubitnici.
Ladislav Zulj
Sto kaze Mujo “Ma Kontam kako roda donosi djecu al nikako da skintam kako Pauk odnese Auto” :-)))) Ko i ovo ne kontam sto sad ovo trgovinsko prepucavanje. Dal Amerika uvidja da je svjet nece vise sljepo sljedit? ( Nuklearni sporazum iz kojeg su USA izasle i nadale se da ce ostatak svjeta to uradit i tako dat zeleno svjetlo za novi Rat) il nesto drugo Nekontam :-) Nesto ovde nemirise na Burek :-))).... Samo jos jedno kazu u Americi... Amerika ide dalje sa i bez nekog presjednika jer Presjednik je samo privremeni stanovnik Bjele Kuce 4 ili 8 godina... Ko zaista vuce konce i sta je Agenda ovde volio bi cut koje misljenje....
Душан
Није тешко одговорити на Ваше питање ко влада Америком .Саберите управне одборе десет највећих америчких банака, пет највећих нафтних компанија, двадесетак највећих фабрика војно-индустријског комплекса , управне одборе интернета (све бивши директори ЦИЕ и генерали), највећих телевизијских станица и Холивудских студија и ето вам ко влада .Грубо се рачуна неких 10 000 породица .
Препоручујем 13
Леон Давидович
Могу сви заједно рећи : Довиђења либерални капитализам

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља