недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47

Српска пшеница ускоро у Египту и Кини?

субота, 07.07.2018. у 10:58
(Фото Добривоје Урошевић)

Српска пшеница могла би до краја године да нађе свој пут ка Египту и Кини, а у току су преговори за извоз жита и у Индонезију, каже за Танјуг председник Удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић.

Највећи купци пшенице у свету, Индонезија, Кина и Египат, нису до сада дозвољавали увоз нашег жита због неусклађених фитосанитарних процедура са нашом земљом.

Министарство пољопривреде је, каже Саковић, пре три године кренуло у преговоре за извоз пшенице у те државе, а како каже, разговори су у завршној фази када су у питању Египат и Кина, док су преговори започети са Индонезијом.

„У сталним контактима смо са Министарством пољопривреде, имамо обећања да све иде убрзаним током, и да ће министарство учинити све да током ове године добијемо сагласности за извоз на та велика међународна тржишта”, каже Саковић.

Жеља српских пољопривредника је да Србија постане значајан и незаобилазан извозник пшенице на међународном тржишту, као што је то успела са кукурузом, каже Саковић.

„Међутим, нема сврхе производити, ако немамо коме да продамо”, напомиње Саковић и подсећа да се у Србији сваке године произведе око милион тона жита.

Тренутно, објашњава, Србија нема приступ тржиштима Египта, Кине и Индонезије, али не зато што је наша пшеница лошијег квалитета од неких других произвођача већ, каже, зато што су земље Далеког истока учиниле много на заштити својих потрошача и „закомпликовали” процедуру уласка пшенице на њихово тржиште.

Каже да је оптимистичан и да верује да ће преговори око усаглашавања процедура за извоз уродити плодом те да ће српски произвођачи до краја године добити сагласност и моћи да се појаве у Кини и Египту, а након тога и у Индонезији.

Сматра да је, обзиром да је реч о извозу, потребно снизити бројне накнаде које плаћају произвођаци и извозници у нашој земљи како би српско жито било конкурентније на светском тржишту.

Како би се унапредила трговина и извоз пшенице, сматра, неопходно је снизити и накнаде за превоз жита речним путем, односно, употребу обале, те предлаже да цена коју речни превозници плаћају држави треба да буде један динар по тони житарица, уместо садашњих осам динара. (Танјуг)


Коментари4
7865c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mikica v
wtf ko bi reko da je egipat jedan od najvecih uvoznika zita
Vlada
Nekada smo u Kinu izvozili kombajne a sada zito!
Svetozar Pribičević
Zar to žito nije kancerozno od NATO bombi?
Svetozar B.
Postoje ljudi koji do podne mrze ceo svet a po podne i samog sebe.
Препоручујем 34

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља