петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: АКСЕЛ ДИТМАН, амбасадор Савезне Републике Немачке

Србија је препозната као лидер у региону

Нећемо доносити никакве одлуке по питању миграната и нећемо ништа учинити а да не сарађујемо у духу поверења с партнерима у Србији, као што смо то чинили од самог почетка
Аутор: Бојан Билбијасубота, 07.07.2018. у 22:00
(Фото: Амбасада СРН)

Немачка снажно подржава Србију у њеном стратешком циљу чланства у Европској унији и за последње три године је много постигнуто на том путу, истиче у разговору за „Политику” Аксел Дитман.

Немачки амбасадор ће овог месеца, после три године у Београду, напустити нашу земљу и преузети одговорну функцију у Берлину. Како истиче, задовољан је чињеницом да Србија има већ 14 отворених поглавља.

– То је веома динамичан процес, чију брзину и темпо Србија сама задаје. Има неколико области у којима можемо да видимо значајан напредак, нарочито у области економских реформи, а има и неколико области у којима треба уложити додатних напора. То су, пре свега, области владавине права, слободе медија, слободе мишљења. На Србији је да диктира темпо у овом процесу – оцењује Аксел Дитман.

Шта је, по вашем мишљењу, проблем са слободом мишљења и медија у Србији?

Ми веома поздрављамо чињеницу да ће српска влада изнова започети израду медијске стратегије, заједно с представницима медијских удружења. То је веома битно, као и транспарентност власничке структуре и финансирања медија. Веома је важан рад независних тела, као што је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ). Значајан је и безбедносни оквир за рад новинара и доношење јасних прописа за пројектно финансирање, о томе можете да читате у извештају Европске комисије.

Стиче се, понекад, утисак да често не зависи европски пут толико од нас, колико од ЕУ, која се и сама налази у кризи. Видимо да мигрантско питање подрива јединство у ЕУ. Како се све то може одразити на Србију и њен европски пут?

Заиста верујем да пут у ЕУ зависи од саме Србије и она сама спровођењем реформи одређује брзину пута у ЕУ. Мигрантска криза јесте велики изазов, не само за ЕУ, већ и за све земље Европе, па тако и за Србију. Посебно бих желео да истакнем изврсну сарадњу на овом пољу с Републиком Србијом, њеном владом и државним органима. Ова сарадња је испуњена духом узајамног поверења и ми је веома ценимо. То је изазов који се протеже на више нивоа, на којима ЕУ ради, ради решавања ове кризе. Пре свега, важни су разговори и активности у земљама одакле избеглице долазе, а затим рад с транзитним земљама. ЕУ је већ учинила нешто на заштити својих спољних граница и то је пут да се управља овом кризом. С друге стране, и унутар саме ЕУ морамо да сарађујемо, будемо солидарни и показујемо да смо спремни да пружимо помоћ једни другима. О свим овим темама било је говора и приликом последњег заседања Европског савета (ЕС).

Али управо смо видели да на састанку Европског савета није било довољно јединства и делује као да, баш због мигрантске кризе, унутар ЕУ јачају евроскептичне снаге?

Да, али приликом последњег заседања ЕС видели смо, такође, да је дошло до конкретног напретка, бар бих ја то тако назвао. На пример, поводом питања јачања Фронтекса и спољних граница ЕУ. Зато је и важно да се ради на више нивоа, које сам малопре навео. Треба да се води дискусија о томе да будемо солидарни и да се заједничким снагама бавимо свим овим проблемима. Укратко, има још много посла, али има и много напретка, ради се и на реформи нашег заједничког система азила.

Недавно је бурно дочекана најава да би на Балкану могли да буду изграђени кампови за прихват миграната, па је у том контексту помињана и Србија. Колико су ове спекулације тачне?

На Европском савету је само договорено да ће се дати налог за разматрање ове концепције. То сада треба сачекати. Мени није познато да се у том контексту разматра Србија. Истакао бих и чињеницу да увек врло блиско сарађујемо с нашим партнерима. Нећемо доносити никакве одлуке и нећемо ништа учинити а да не сарађујемо у духу поверења с нашим партнерима у Србији, као што смо то чинили од самог почетка. Србија је била на удару мигрантске руте и ЕУ ју је подржала с више од 50 милиона евра, од чега је подршка Немачке износила око осам милиона. Имамо, сигурно, још много тога заједно да решавамо.

Осим ових тешких тема, у последње време има и доста позитивних сигнала. Пре свега, све отвореније помињање 2025. као године када би Србија могла да се придружи ЕУ. Недавно смо имали и Самит у Софији, који можда није оправдао најоптимистичнија очекивања, али чуле су се охрабрујуће поруке?

Потпуно се слажем да смо имали доста позитивних сигнала. Западни Балкан је 2018. био веома у фокусу ЕУ. Имали смо Стратегију Европске комисије, где је Србија препозната као лидер у региону. Истовремено, ту су и области у којима још има много посла и опет бих истакао област владавине права. Имали смо много посета на веома високом нивоу, у региону и у Србији, долазили су и Доналд Туск, и Жан-Клод Јункер и Федерика Могерини. Самит у Софији је први те врсте, после 15 година и састанка у Солуну, где су се лидери ЕУ састали с лидерима западног Балкана и том приликом је потврђена јасна европска перспектива региона. Сада је на самим земљама да дају темпо и спровођењем реформи одређују динамику развоја. Самит у Софији није био само декларативног типа, већ је за резултат имао конкретне пројекте који су започети. Ради се о бољој повезаности региона, као што је изградња ауто-пута Ниш–Мердаре. То су јако позитивне ствари које ће се наставити следеће недеље самитом у Лондону, што је део Берлинског процеса.

Недавно је Србија отворила нова два поглавља. Били смо спремни за три, а надали смо се и за свих пет. Зашто није било више?

Отворених 14 поглавља Србије показују динамичност приступног процеса. Процес реформи директно утиче на брзину и број отворених поглавља и Србија сама на то утиче. Централно место припада владавини права, а видим да су Влада Србије и њена председница Ана Брнабић препознали то као приоритет. Сада се ради на реформи у области правосуђа, где смо добили мишљење Венецијанске комисије о нацрту амандмана на Устав Републике Србије у циљу јачања независности правосуђа. Има напретка, али морају у овој области да се повећају напори.

У великом делу наше јавности влада уверење да европски пут највише зависи од решавања питања Косова. Односно да би сва та поглавља била брже отворена ако би Србија потписала споразум о нормализацији, који многи тумаче и као признање независности. И ви сте недавно поменули да би брзо решење овог питања било добро за све. Која је то брзина пожељна?

Ми верујемо да је веома битно да се дође до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова. Битно је у економском и политичком смислу и за стабилност целог региона. Али, пре свега, то је битно за људе који живе тамо и за српску заједницу на Косову. Треба појачати напоре и добро је што се преговори воде уз медијацију ЕУ од стране госпође Федерике Могерини. Ми веома подржавамо ове напоре и наравно да је потребно што пре наћи решење које би било у интересу свих. Треба имплементирати оно што је постигнуто Бриселским споразумом. С друге стране, крајњи циљ је правнообавезујући споразум који би довео до целокупне нормализације односа. Ми изричито поздрављамо унутрашњи дијалог о будућим односима с Косовом, који је председник Вучић покренуо. Да, то је једна од тачака на путу у ЕУ, која је јасно рекла да неће увозити никакав отворен конфликт. То је значајна тачка, али не и једина. Централне тачке на европском путу су владавина права и да се учини напредак у правцу свеукупне нормализације односа.

Поменули сте улогу комесарке Могерини у дијалогу. Све више се говори о могућности промене формата преговора о Косову, да би могле да се укључе САД, Русија, Кина... Из Приштине већ извесно време отворено чујемо такве захтеве?

Преговори се воде између Србије и Косова под покровитељством ЕУ и уз медијацију госпође Могерини. Што се нас тиче, не постоји никакав разлог да се то доводи у питање.

Немачка све више инвестира у Србији. То су све крупније инвестиције, све веће фабрике. Да ли је то порука Немачке да позитивно оцењује стабилност наше земље и верује у њене перспективе? Колико сте ви отворили немачких фабрика у Србији?

Ангажман немачких компанија који је стално у порасту јесте јасна потврда позитивне оцене економског развоја Србије. Нисам сигуран за тачан број фабрика где сам учествовао у званичном отварању, морао бих да погледам па да вам јавим накнадно. Рекао бих око тридесетак... Немачка привреда има преко 400 компанија у Србији, које тренутно запошљавају већ скоро 50.000 људи у свим деловима земље и у свим областима пословања. Укупне инвестиције су око две милијарде евра. Све више се производи квалитетна роба високе вредности. Ангажовани смо и у сфери дуалног образовања, да млади људи уче да раде, како би се у Србији створили услови за све захтевнију производњу. Ја видим јасну перспективу за даље важне немачке инвестиције. Овде је, такође, битна област владавине права, на пример, повећање ефикасности судства. То би створило још боље услове за долазак немачких инвеститора, а посебно немачких малих и средњих предузећа.

Да ли је ускоро у плану још нека велика немачка инвестиција?

Такве најаве радије препуштам самим компанијама, другачије не би било фер. Могу само да кажем да су нове инвестиције у плану.

Имали смо прелепе тренутке, одлазим са сетом

Сада одлазите на другу, високу позицију у немачкој дипломатији. Како сте ви лично доживели Србију и њене људе?

Враћам се у Берлин, бићу заменик начелника Одељења за европске послове у Министарству спољних послова СРН, задужен за принципијелна питања будућности ЕУ и преговоре о брегзиту. Могу вам рећи да ће ми свакако увек бити на уму интерес Србије. Моја породица и ја смо овде веома уживали, имали прелепе тренутке. Србија је прелепа земља с људима топлог срца и њено гостопримство треба свакако доживети. Толико смо пријатеља овде стекли и имали толико емотивних тренутака за нашу породицу да одлазимо помало и са сетом. Моја ћерка је наступала на балетским приредбама, а син је овде стекао зелени појас у теквонду. Грађанима Србије желим пуно успеха на путу у ЕУ и надам се да ће што пре овај циљ да се оствари.

Хоћете ли поново долазити у Србију?

Наравно да ћу долазити да обиђем пријатеље.

Да се спремимо боље за Европско првенство

Честитам вам на победи немачких кошаркаша против Србије. Победити Србију у кошарци је исто као и победити Немачку у фудбалу. Ипак, обе наше репрезентације испале су у првом кругу на Мундијалу у Русији?

Свакако је било мало изненађујуће што смо победили Србију у кошарци, при чему знамо да Србија није довела све своје најбоље играче. Свесни смо колико је Србија добра у кошарци. Што се тиче фудбала, тешко је и вама и нама и тужан сам што су наше две земље испале. Сада нам само преостаје, и нама и вама, да се спремимо за Европско првенство за две године!

„Политика” спојила немачку и српску традицију

Зашто сте уградили баш примерак „Политике” у темељ нове зграде амбасаде Немачке?

Веома се радујем што смо започели изградњу нове зграде немачке амбасаде у Београду на нашој старој адреси у Улици кнеза Милоша и могу да кажем да радови добро напредују. У Немачкој се негује традиција да се у темеље угради и примерак једних дневних новина од тог датума када је било полагање камена темељца. Пошто је „Политика” лист са великом и дугом традицијом, одлучили смо се управо за овај лист, а радује ме и чињеница да је управо тог дана на насловној страни био велики чланак о једној немачкој компанији која је овде отворена.


Коментари7
c64ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav
Ma molim vas postedite nas tog liderstva u regionu!!! Pa ko da drugi bude lider u tom drustvu na tzv.Zapadnom Balkanu? (Severna Makedonija, BiH, Crna Gora, Albanija, tzv.Kosovo sa zvezdicom...)?
petar
Ne interesuje me, političko liderstvo,već ekonomsko lidestvo.STANDARD je BITAN.
slavko
Pa oni i misle na ekonomsko liderstvo a ne političko jer ne mogu da se setim zemlje kojoj je Srbija politički lider. Ali ekonomski gledano Srbija je sila i lider za Makedoniju, BiH i Crnu goru.
Препоручујем 4
Stefan Petkovic
Sva nemacka politika prema Srbiji i Srbima se ogleda kako se Nemacka i Nemci ponasaju prema Srbima na Kosmetu i sta od Srbije traze u vezi Kosmeta. Tu se vidi sve postenje i iskrenost i dobre namere! A Nemci po prvi put posle Drugog svetskog rata su izasli su van svojih granica i krenuli bas prema Srbiji, bas na Kosmet, i bas kao i Vermaht - u Prizren! Pobili one uniformisane Srbe, a da se taj slucaj nikada nije ispitao. Pobegli kada su Albanci rusili hriscansko nasledje 2004. I sad taj isti Nemac, ciji su otac i deda jurisali na Srbiju, misli da nas moze kupiti nekom fabrikom i radnim mestom? Eto kako Svaba gleda Srbina. A te prijatelje i utiske o Srbiji o kojim prica - to je Beograd, a kako je Beograd antisrpski, drugosrbijanski, jugoslovenski grad onda nema sumnje da mu je tamo bilo lepo. Beograd nije Srbija.
Vojkan Petković
Lepo , diplomatski rečeno, ali realno niti Vi verujete nama , a ni mi posle svih iskustava uopšte ne verujemo Vama.
Дејан.Р.Тошић
Nemačka snažno podržava Srbiju u pridruživanju ka e. u. Ali takodje još snažnije podržava sporazum pravni sa KiM. A sa čime će Srbija da udje u e. u. ako joj oduzmete autohtono nasledje sa KiM.? Zar radi standarda da se zatre kulturno nasledje celokupnog naroda Srbskog. Srbi odavno uče u školama da su došli na poluostrvo u 6 veku, što tačno nije. Zar će neki drugi Srbi učiti da je njihova kultura započela od kada su ušli u e. u. Da Nemačka iskreno podržava Srbiju, tada joj ne bi palo na pamet da se Srbi kao autohtoni narod sa Balkana, moraju odreći svoje kulture da bi se pridružile e. u.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља