понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Оду по лепоту па пластичног хирурга пошаљу на суд

Судски процеси који су последица грешке пластичних хирурга веома су чести, али се пацијенти често жале без правог разлога
Аутор: Јелена Попадићсубота, 07.07.2018. у 22:00
Мајкл Џексон: најпознатији пример промене изгледа (Фото Фејсбук)

Када је тридесетогодишња жена отишла у један козметички салон како би благо увећала усне није ни слутила да ће после овог рутинског захвата завршити на суду. Дајући јој инјекцију у усне докторка је погодила артерију, а пацијенткиња је, након бројних компликација, остала без дела горње усне.

Након њених упорних жалби, у поменутом салону речено јој је да се „такве ствари дешавају”.

Сличан одговор стигао је и када је позвала здравствену инспекцију. Сви су јој поручили да нема право на одштету.

Међутим, пластични хирург др Весна Ракић каже да ови пацијенти и те како могу остварити своја права, али само уколико се обрате суду.

– Последица ове интервенције јесте наружење те особе. Ова област регулисана је Законом о облигационим односима. Жени је трајно нарушен физички изглед, а последице се не могу уклонити хируршким путем, тако да има право на накнаду штете због претрпљеног физичког бола и патње – објашњава др Ракић у разговору за наш лист.

Додаје да су судски процеси који су последица грешке пластичних хирурга веома чести, али да се пацијенти често жале без правог разлога.

Шта каже закон
У члану 200 Закона о облигационим односима стоји да је предвиђена новчана накнада за „претрпљене физичке и душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица...” Суд ће, како је наведено, у складу са јачином болова, страхом и њиховим трајањем, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству. 

– Дешава се да пацијенткиња сматра да је оштећена јер јој је након уградње силикона на грудима остао минималан рез. То је морао да јој објасни њен хирург и ово се сматра минималним наружењем. У том случају покретање судског процеса је губљење времена. С друге стране, лекари и судије морају да схвате да се неке особе осећају мање вредно због минималног ожиљка. То је ствар субјективног осећаја и не можемо то да игноришемо – речи су наше саговорнице.

Дешава се да особе не желе да се буне иако им је хирург, због тумора на левој страни мозга, грешком направио рез са десне стране. Када је уочио грешку, прешао је на леву страну. Поједини пацијенти су срећни што су живи и ожиљак им не смета. С друге стране, неко други не може да се помири ни са много мање видљивим последицама лечења или неког третмана.

Наша саговорница подсећа да појединце прогања осећај мање вредности због физичког недостатка. Право на новчану накнаду нематеријалне штете због наружења имају људи који су на радном месту задобили одређене телесне повреде, ампутиране су им рука или нога, имају ожиљке.... Право на накнаду имају и људи којима је физички изглед нарушен туђом кривицом у саобраћајној несрећи.

– Веома је тешко проценити одговарајући степен наружења, као и одредити праведну новчану накнаду. Понекад је то немогуће. Лечила сам пацијента који је на послу остао без обе руке. Тај човек је постао потпуни инвалид, а његов физички изглед је трајно измењен. Нема новца који то може платити – наставља своју причу др Ракић.

Како каже, седам година је радила на Одељењу за опекотине Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију КЦС-а, где је лечила најтеже болеснике.

– Пацијентима смо спасавали животе, али сам увидела колико они пате због нарушеног физичког изгледа. Затварају се у себе, избегавају да излазе напоље и постају део рањиве друштвене групе коју нико не препознаје. Због свега тога одлучила сам да додатно истражим ову област како би сви људи добили право на одговарајућу материјалну накнаду – каже наша саговорница, која је прошле године на Медицинском факултету у Београду одбранила докторску тезу о судскомедицинској класификацији наружења.

Пет година је др Ракић покушавала да систематизује ову област како би судије, адвокати, судски вештаци и пацијенти пред собом имали скалу на основу које би могли да вреднују колико је одређена особа наружена и колику би одштету због тога могла да добије.

– Када је о овим случајевима реч, судска пракса је веома неусаглашена. Суд је звао вештаке, лекаре, који су давали лично мишљење о стању у којем се налази пацијент. Захваљујући колегама, отишла сам корак даље. Класификовала сам 217 наружења, од веома малог, преко малог, до веома великог степена. Све сам то сместила у табелу, коју сам назвала Београдска скала наружења – објашњава др Ракић, напомињући да су у овом истраживању учествовала чак 62 лекара.

Ова скала објављена је недавно у књизи „Експертиза наружења”, коју је потписала др Ракић. Применом ове скале, како каже наша саговорница, могуће је сагледати и „измерити” тежину наружења. Скалу примењује лекар (судски вештак), посматрајући неодевеног пацијента са удаљености од око пола метра, док обученог пацијента посматра са раздаљине од три метра.

– Овај рад ће сигурно допринети унапређењу постојећег стања, поготово јер истраживања ове теме у нашој земљи нису вршена. Надам се да ћу да заинтересујем колеге и да ћемо заједно усавршити овај метод како би наши пацијенти имали већа права и правичнији однос државе – порука је Весне Ракић.


Коментари2
af9c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Božena
Господин Џексон никако није адекватан примјер за овај текст. Стварни разлози његових драстичних физичких промјена одавно су потанко објашњени и доступни јавности, већина популарних ставова попут овог изнесеног у тексту припада домену жуте штампе. Прије свега мисли се на промјену боје коже, која је код Џексона била изазвана обољењем од кожног лупуса и витилига (код нас познат као телећа кожа). У ранијим стадијумима болести пјевач је свијетле флеке прикривао шминком, што се јасно види на фотографијама са наступа доступним на интернету, гдје је шминка отишла од зноја. Годинама се губитак пигмента ширио на већи дио тијела па је уједначаван бијелом шминком. Тако је Џексон на крају изгледао попут бијелца. Једина пластична операција код код Џексона која се може размотрити у смислу овог текста јесу вишеструке промјене носа, али то га ништа више нити боље не квалификује за илистрацију текста поред много старлета и манекенки из разних земаља које су операцијама постигле чудовишне обрисе, попут Керол Брајан.
Anka
Valjda treba skloputi ugovor, pa zna tko ima na pravo? Nemam nista protiv onih koji plate, imaju pravo da rade sa svojim tjelom sta zele, ali kada nastupe komplikacije da traze pomoc u drzavnim ustanovama, na teret drzave, to im nikad ne bi dozvolila, ma kakve komplikacije da imaju. Estetska kirurgija zaradjuje ogromne pare, korisnici su oni koji se luksuziraju, i ne vidim razlog zasto bi porezni obaveznici placali te gluposti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља