четвртак, 22.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

Немци најчешћи даваоци костне сржи за наше људе

Одговарајућег донора у породици има тек сваки трећи пацијент, па се зато за трансплантације матичних ћелија траже људи из целог света који нису сродници болесника, али чије ћелије одговарају њиховом организму
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 08.07.2018. у 08:44
(Фото Пиксабеј)

Клиника за хематологију Војномедицинске академије обележила је својеврстан јубилеј – урадили су тачно 100 трансплантација матичних ћелија костне сржи узетих од давалаца који нису били сродници пацијената. Захваљујући томе, спасени су животи болесника са малигним болестима крви, углавном леукемијом. Такав вид трансплантације је важан јер одговарајућег донора у породици има тек сваки трећи пацијент.

Даваоци ћелија код ових 100 трансплантација нађени су јер је Србија члан Интернационалног регистра давалаца, а интересантно је да је у 80 одсто случајева донор матичних ћелија костне сржи пронађен у Немачкој. Поједини болесници су после неког времена успоставили контакт са својим даваоцем, углавном путем писама, док се двоје пацијената сусрело са онима који су им даровали спасоносне ћелије.

Проф. др Драгана Стаматовић, начелница ове клинике, ту чињеницу образлаже тиме да смо можда као народ ми и Немци генотипски слични, али треба имати на уму да они имају велики број потенцијалних донора и развијену свест о томе да се на овај начин може некоме помоћи. Интернационални регистар потенцијалних давалаца костне сржи тренутно броји око 30 милиона људи, док се у нашој земљи до сада пријавило свега 7.300.

– Апелујемо на здраве грађане да буду део Националног регистра, који се налази при Институту за трансфузију крви Србије, јер је давалаштво потпуно безопасно. Не мора да значи да ће неко ко је пријављен у регистар бити давалац, али може да буде потенцијална помоћ у одсудном тренутку. Ћелије се могу узети из костне сржи здравог добровољног донора и из периферне крви. Када давалац даје матичне ћелије из костне сржи, он се уводи у општу анестезију, а ми пункцијама посебним иглама из бедрене кости извлачимо костну срж, која је течно ткиво, и то дозвољену количину, зависно од његове тежине. Захват траје око сат и по. Једноставније је узимање ћелија из периферне крви, што се најчешће и ради. Професионалном курирском службом, у посебним условима и уз помоћ специјалних фрижидера, матичне ћелије се транспортују до центара где се обављају трансплантације – појашњава др Стаматовић.

Клиника за хематологију ВМА урадила је у јануару 2013. године прву алогену трансплантацију од несродног даваоца код болесника са акутном леукемијом. До тада су наши болесници морали да одлазе у иностране центре на трансплантацију уколико у земљи нису имали подударног даваоца. Сада је потреба за упућивањем пацијената у иностранство сведена на минимум. У Србији, тврди др Стаматовић, постоје сви услови за лечење малигних болести крви облицима трансплантације као у иностранству. За праћење болесника након трансплантације потребно је клиничко искуство, које наши лекари имају, уз правовремену примену адекватне, савремене потпорне терапије за превенцију и лечење посттрансплантационих компликација. Најчешће компликације након трансплантације су инфекције и болест „калем против домаћина” (када прихваћене ћелије даваоца препознају болесникова ткива и органе као стране).

– Ове године славимо 45 година од прве алогене трансплантације костне сржи која је урађена у ВМА, што је био пионирски подухват на простору Балкана. Алогена значи да костну срж болесника који је оболео од малигне болести замењујемо здравим матичним ћелијама узетим од друге особе, најчешће сродника, попут брата или сестре, или подударне особе која није сродник из Интернационалног регистра давалаца. Трансплантациони центар ВМА од 1996. године је пуноправни члан Европског удружења за трансплантацију, чије водиче следи у раду, па су и резултати лечења у потпуности упоредиви са резултатима иностраних центара. До сада је код нас обављено више од 1.200 трансплантација – каже др Стаматовић.

Болесник две недеље пре трансплантације мора да буде примљен у клинику, где се обавља провера његовог тренутног здравственог стања. У припреми за трансплантацију пацијент прима изузетно јаку комбинацију цитостатика или зрачења, са циљем да се у потпуности убије његова „болесна” костна срж и имуни систем. Ово је предуслов да се прихвате нове, даваочеве матичне ћелије, односно да их болесников организам не одбаци.

Након трансплантације новим ћелијама треба две или више недеља да се „усаде” у болесникову срж, да почну да се деле, а затим и производе ћелије крви даваоца. Док се не „прихвате” даваочеве ћелије пацијент је угрожен од добијања разних инфекција, крварења, оштећења слузнице усне дупље, пробавног тракта... За ове врсте интервенција не постоји листа чекања, јер чим се утврди болест, одмах се траже одговарајући даваоци. Претрага регистра до изналажења адекватног даваоца сада обично траје око шест до осам недеља, али и дуже, ако је случај компликованији.


Коментари4
b1015
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Pa, imamo više slovenskih gena, gde su "braća" Rusi? Aha, nešto nas i ne smatraju za braću, a i nemaju neku kontrolu "kvaliteta" niti ih zanimaju "braća". Pišem iz iskustva (medicinskog).
Vojkan Petković
Prva generacija naših gastarbajtera je izgleda bila na visini zadatka i ostavila dragoceni materijal iza sebe.
Petar Milošević
@Vojkan@Zoran. Zanimljivo je porediti "humoristički" nasuprot "naučnom" pogledu na istu problematiku.
Препоручујем 5
zoran stokic
Nema to veze s gastarbajterima, već ima veze sa Genetskom mapom Srba: 8,5% (germanski-nordijski), 0,5% (germanski-saksonski), 33% (južnoslovenski, sardinijski), 16% (slovenski, kurganski, arijski), 8% (keltski, baskijski, italski, frizijski, saksonski), 2% (kavkaski, gruzijski, jermenski), 8% (grko-romanski, anatolijski, mesopotamski), 0,5% (jevrejski, arapski),18% (grčki/balkanski, bliskoistočni, severoafrički), 1% (egipatski, bliskoistočni),1,5% (hunski, srednjoazijski), 2% (uralo-finski, sibirski ).
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља