понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59
ЖЕЛЕЗНИЦА У ПРЕСТОНИЦИ

Нови Београдски чвор није само „Прокоп”

Окосницу нове железничке мреже у престоници чине станица „Београд центар”, ранжирна у Макишу и ТПС „Земун”. - У модерни крвоток требало би да се укључе и ТПС „Кијево”, сређене станице Раковица, Земун и Нови Београд и железничка обилазница
Аутор: Дејан Алексићсубота, 07.07.2018. у 22:07
Ста­ра же­ле­знич­ка ста­ни­ца (Фо­то Же­ле­знич­ки му­зеј)
Ста­ни­ца Ма­киш (Фо­то Бе­о­град­чвор)

Саобраћајни догађај који је обележио јун и почетак јула у главном граду било је гашење Железничке станице „Београд” и пребацивање путничког саобраћаја у „Београд центар” и „Топчидер”. Затварање Главне изазвало је опречне коментаре међу корисницима железнице, стручњацима и грађанима. Док је опонентима затварања трн у оку „Београд на води”, који је један од најбитнијих разлога за њено катанчење, за оне који подржавају гашење Главне основни контрааргумент је то што град мора да се развија.

И једнима и другима додирна тачка су планови из седамдесетих година 20. века који се тичу модерног Београдског железничког чвора. Али, те планове опоненти и подржаваоци гашења Главне различито читају. Први наводе да план власти из доба Бранка Пешића није био да станицу гаси него да се само пруге преселе са површине земље под њу и да се станица модернизује.

Али, „модернизаторска струја” наглашава да су ови планови још тад предвиђали спуштање града на реке.

 

Све време откако се расправља о гашењу Главне заборавља се да је пребацивање путничких композиција на „Прокоп” тек детаљ у плановима од пре неколико деценија.

Отворен инфо-пулт
У станици „Београд центар” отворен је инфо-пулт на коме ће железничко особље путницима помагати да брже и лакше стигну до благајне, чекаонице или перона и да ухвате везу до појединих делова града. Ово ће нарочито значити странцима јер је од 1. јула већина међународних возова пребачена на „Прокоп”.

Да би нова мрежа престоничке железнице колико-толико продисала, за њен крвоток најважније артерије су сређена путничка станица „Београд центар”, Техничко-путничка станица „Земун” и ранжирна Макиш. Последња станица, уз нови железнички мост који је ових дана у потпуности наследио стари железнички, спада међу прве велике објекте савременог Београдског чвора. Станица у Макишу уређена је почетком осамдесетих година 20. века, а како је недавно истакао градски урбаниста Милутин Фолић, иако је дуго била спремна, лобисти су пружали отпор за њено коришћење, али је претходних година у њу пребачен робно-транспортни терминал.

Све време у фокусу је, мање или више, била и станица „Београд центар” чија је градња почела у другој половини седамдесетих, а која је комплетна требало да буде отворена 1. маја 1979. У плану је била и градња станичног крова у облику птице, осам перона са 11 колосека, али недостатак новца закочио је амбициозне планове. Пројекат је поједностављен, економска криза у земљи није ишла наруку градитељима. Конкретнији радови на плочи и перонском делу почели су 1996, али су опет прекидани. 

Распоређени запослени са Главне
Питање које је занемарено у причи око пресељења Главне у „Прокоп” јесте шта ће бити са запосленима који су радили на старој станици. Како истичу у „Србија возу”, после измештања железничког путничког саобраћаја са станице „Београд” сви запослени распоређени су у друге станице београдског чвора.

Нов прекид радова на „Прокопу” настао је после петооктобарских промена. Тек пет година касније расписан је међународни конкурс за избор инвеститора за завршетак станице на коме је победио мађарски „Тригранит”, међутим преговори су пропали.

Године 2008. са „Енергопројектом”, другопласираним на том конкурсу, после вишемесечног натезања, тадашња влада склопила је протокол о завршетку изградње који није предвиђао комерцијалне садржаје. Због мањка новца, ни од тога није било ништа.

„Београд на води” био је и коначни замајац за радове на „Прокопу”. Почетком 2014. расписан

Лакше до Топчидера
Путници који су после пребацивања барских возова у Топчидер усмерени на ову железничку станицу осим трамваја 3 ускоро би могли да добију и трамвај 3Л, али и аутобус 38Л који ће ићи између станица „Топчидер” и „Прокоп”. Код „Топчидера”, како је најављено, биће проширено трамвајско стајалиште, уређена такси станица, јавна расвета, три лежећа полицајца, нови пешачки прелази и сигнализација.

је тендер за избор извођача радова под плочом, финансираних из кувајтског кредита. Нови рок био је 14 месеци. Први пут није пробијен и сређени перонски део отворен је у јануару 2016. Али, ту се и стало. У међувремену су на „Прокопу” урађене само приступне везе из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића. Новој централној станици недостаје 9.000 квадрата плоче и перонски део испод ње, приступне везе из правца нишког ауто-пута и станична зграда која неће нићи бар до краја 2020. И ове најаве треба узети са резервом јер се и у међувремену наставило са праксом најава и померања рокова. Засад је, после неуспелог позива инвеститорима да граде на плочи „Прокопа”, познато да ће завршетак железничких садржаја на новој централној станици коштати око 50 милиона евра. Локацијске услове за наставак радова у „Београд центру” ресорно министарство издало је прошлог лета.

Година 2020. засад је циљна и када је реч о уређењу ТПС „Земун”. То у преводу значи да окосница савременог железничког чвора неће продисати пре тог рока. Надлежни се ипак бране да је оно што је до сада урађено у чвору сасвим довољно за тренутни обим саобраћаја.

Како обрисе новог чвора чине и три теретне станице, сређене путничке у Земуну, Новом Београду и Раковици, ТПС „Кијево” и скупа железничка обилазница око престонице, јасно је да ће се приличан део посла, чији почетак није ни на видику, прелити и на године после 2020. Нешто боља ситуација је за три наведене путничке станице јер ће се оне сређивати у оквиру започетих и планираних реконструкција пруга.

Прокоп данас (Фото Д. Жарковић)

Изграђени капацитети:

1982. Двоколосечна пруга Земун – Земун-поље, део путничке и техничке станице „Земун”

1984. Двоколосечна пруга Нови Београд – „Београд центар” са мостом преко Саве и тунелом „Сењак”

1988. Пруга „Београд центар” – Раковица – Јајинци са две једноколосечне тунелске цеви „Дедиње”

1993. Двоколосечна пруга „Београд центар” – „Панчевачки мост” са тунелима „Врачар” и „Стадион”, двоколосечна везна пруга распутница „Карађорђев парк” и распутница „Дедиње” са стајалиштима „Карађорђев парк” и „Панчевачки мост”

1995. Станица „Вуков споменик”

Тунели: „Бежанијска коса”, „Сењак”, „Стадион”, „Врачар”, „Карабурма”, „Кнежевац”, „Кијево 1, 2 и 3”

Станице: Земун (путничка и техничка), Нови Београд, „Београд центар”, Раковица, „Вуков споменик” (већини њих недостају станичне зграде и приступне везе)

Мостови и мостовске конструкције: Нови железнички мост и мост на кружном путу у Раковици, прелаз преко ауто-пута за Нови Сад, тромостовље преко ауто-пута, стајалиште „Тошин бунар”, станица Нови Београд...


Коментари6
405d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
Resenje zeleznickog saobracaja u Beogradu posao je lose od samog pocetka jer Beograd nije imao dobrog arhitektu odnosno strucnjaka za ulicni saobracaj koji bi to znao da resi kako je za ovaj grad i buduci njegov razvoj itekako potreban ali niko nesme to da kaze. Ja se i sada zbunim kada procitam da je arhitekta Osman jos pre 300 godina postavio osnove Pariza koje jos niko nije pokusao da ih pobija. Ja sam radio u gradjevinarstvu ali se i sada secam da je bilo arhitekata koji su znali da postave zgradu ali ne i prilaze toj zgradi pa smo posle imali problema sa infrastrukturnim objektima koje je trebalo izgraditi da bi se prislo objektu. Gradjenje nije samo crtanje na papiru vec mnogo ozbiljniji posao kojim svi koji to zele ne mogu raditi a Beograd je izvanredan primer toga i dobro bi bilo sve one koji hoce da se bave arhitekturom prvo prosetati kroz Beograd a onda ih ponovo pitati da li stvarno zele da studiraju arhitekturu stim da im se pokazu svi lose formirani i postavljeni objekti.
Бранислав Станојловић
Треба преуредити Дунав станицу у (већином) теретну из правца Баната. Има места на претек за претовар и магацине.
milan
Nije ti jasno. Dunav stanica se sa ukidanjem pruge takođe ukida.
Препоручујем 3
Перица
Невероватно колико је велики отпор променама. Увек се изабере најскупље решење, па пошто се због тога ништа не мења то користи као изговор да се не плаћа порез. Себичност испред свега!
Bane
Нико не зна како се долази до нове жел. странице Прокоп ни где се налази. Врло лоше је организован тај прелаз на Прокоп. Нико нема ништа против Прокопа али нисте припремили и комуникација је киша а и прилазни путеви нису урађени, барем ми грађани их не знамо.
Бане
Сви они који не знају где се налази Прокоп углавном су под нечијим старатељством (родитељи, деца, Центар за социјални рад, гробље, ...) тако да их то што не умеју да се врате кући или у старачки дом ако негде изађу (макар то био и Прокоп) ни најмање не погађа.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља