среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:36
53. КАРЛОВЕ ВАРИ

Све филмске битке с ветрењачама

Бери Левинсон о „Кишном човеку”, који слави 30-годишњицу, а Тери Гилијам о свету фантазије у филму „Човек који је убио Дон Кихота”
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 07.07.2018. у 22:00
Бе­ри Ле­вин­сон с обо­жа­ва­о­ци­ма у Кар­ло­вим Ва­ри­ма (Фо­тографије прес-слу­жба 53. КВИФФ-а)
Те­ри Ги­ли­јам по­зи­ра на фе­сти­ва­лу

Карлове Вари – Дуг је пут прошао Бери Левинсон, од незапосленог становника предграђа Балтимора до Холивуда и 27 филмова које потписује као сценариста, редитељ, продуцент, чак и глумац. Творац Оскаром награђеног „Кишног човека”, али и филмова попут „Diner”, „Добро јутро, Вијетнаме”, „Багзи” и незаборавним „Ратом против истине” („Wag the Dog”), дигао је на ноге публику 53. Карлове Вари фестивала на којем му се у вечери затварања уручује и Кристални глобус за целокупно стваралаштво и изузетан допринос светском филму.

Прошло је 30 година од када се Левинсон изборио с холивудским продуцентима и снимио „Кишног човека” за који су они тврдили да је „немогуће снимити новчано успешан филм о аутистичној особи”. У Карловим Варима Левинсон је открио како је он био заправо тек четврти редитељ ангажован да овај филм сними, да се Сидни Полак као сценариста дуго мучио и борио са сценаријем, који му је најзад и препустио. Говорећи о овом незаборавном филму пред публиком и новинарима, Бери Левинсон је током снимања филма о Чарлијевом (Том Круз) путовању с аутистичним, старијим братом Рејмондом (Дастин Хофман) много и импровизовао и то без подршке филмског студија. „Имали смо само општи осећај правца којим треба да идемо, никако и све детаље, па смо прилагођавали сценарио хемији која се стварала између Круза и Хофмана”, казао је овај аутор, присећајући се и свог одласка за Холивуд.

– Имао сам неких 25 година и висио сам по некој плажи у Лос Анђелесу заједно с другаром Џорџом и његовом девојком, када ме је он замолио да га одвезем до Холивуда на неку аудицију, јер су му се кола покварила. Џорџ је био глумац и терао ме да с њим посећујем часове у глумачком студију. После три месеца он је одустао, а ја остао, учио глуму и паралелно почео да пишем неке смешне ствари од чега сам чак нешто мало и зарађивао, а завршио сам тако што сам почео да радим с Мелом Бруксом. Оно што сам писао почело је да бива све озбиљније и онда сам режирао свој први филм – „Diner”. Тако сам вам ја почео – рекао је Левинсон.

Славни редитељ је у Карловим Варима уз пројекције филмова „Кишни човек” и „Ратом против истине”, присуствовао и пројекцији телевизијског филма „Патерно” који је снимио за кабловску мрежу ХБО, придруживши се овим делом свеопштем покрету „MeToo” против сексуалног злостављања.

Овај ТВ филм рађен је према истинитом догађају који је потресао Америку, а који је везан за 45 случајева силовања америчких фудбалера од стране њиховог тренера. Главни јунак Левинсоновог филма Џо Патерно, којег игра ненадмашни Ал Паћино, чак 30 година је знао за „хоби” славног тренера чији је био помоћник, али је о томе ћутао. Левинсон каже да је „трагедија с којом се суочава у филму двоструке природе јер с једне стране то што је тренер чинио толико дуго је пролазило незапажено, а с друге стране он је био толико поштован као филантроп, чак и члан школске управе”. У филму аутор покушава да расветли како се све то десило, зашто се ћутало. Да ли из опортунизма или страха?

У дугом разговору с публиком Бери Левинсон се дотакао и данашњег света у којем се филмови снимају испред гринскрина, великог зеленог екрана, а после се компјутерски додаје шта год се хоће. „Шта ћеш сада да урадиш када је цео свет заправо један велики зелени екран? Ми данас више не знамо шта јесте а шта није тачно. Можемо се побунити против свега, али не знамо како. Можемо и да се искажемо, али све је постало компликовано, а ми све рањивији. Водимо невидљиве битке, нема бомби и нема авиона. Постоји битка за истину и човечанство, али не постоји јасно веровање у човечанство будућности. Какво ће оно бити, не знам, нико не зна”, изјавио је Левинсон.

***

О човечанству данашњице и човечанству будућности говорио је још један бурно дочекани карлововарски гост – легендарни „монтипајтоновац” Тери Гилијам, човек који је недавно „убио” Дон Кихота.

На овом „убиству” Гилијам је радио, како каже, чак 30 година колико су трајале припреме за филм „Човек који је убио Дон Кихота” којим је пролетос био затворен Кански фестивал, а сада у Карловим Варима доживљава и своју званичну чешку премијеру.

– Ако постоји неко ко треба да разуме овај мој филм онда сте то ви. Ви сте паметан и забаван народ. Чеси знају како да живе. Преживели су толико ужаса, а поред свега, задржали су свој сјајни смисао за хумор. Можете послужити као узор целом свету – изјавио пред публиком Тери Гилијам и доживео овације.

Гилијам је одговарао и на питања о свом неисцрпном свету фантазије у који тако радо уклопи и сличице реалности. „Не правим разлику између стварности и филма, то није мој проблем. Мислим да нисам освојио ветрењаче. Напротив, изгубио сам много битака с њима. У овом филму сам желео неки стваран свет, да га осетим, да га опипам, али моја фантазија није посустала”, изјавио је Гилијам.

Славни редитељ, аниматор, писац и продуцент говорио је и о свом психоделичном филму „Параноја у Лас Вегасу”, о томе како „гравитација увек чини своје, јер колико год да сте високо скочили, увек ћете се вратити”, о проблемима с продуцентима што је нешто што „делим с Беријем Левинсоном и сличним момцима”, али и о томе како је „цео процес израде филма прилично досадан и заморан”. За њега је онај креативни део посла увек најбољи, сама реализација је „нека друга прича”.

Тери Гилијам је имао и неколико корисних савета за студенте филма на чувеној прашкој академији ФАМУ који су у Карловим Варима присутни у огромном броју пасионирано гледајући филмове. „Не допустите да вас свет реклама оштети”, рекао им је Гилијам, додајући: „Треба да постанете редитељи једино онда када будете тачно знали шта желите да кажете. Никако другачије.”


Коментари0
9efb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља