Политика Online - Књижевнице имају више разлога да мењају свет
понедељак, 20.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:41

Књижевнице имају више разлога да мењају свет

Оно што историчари или политичари имају да кажу више ме ни најмање не занима, изјавила је чешка књижевница Ратка Денемаркова
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 07.07.2018. у 21:21
Шар­лот Пер­кинс Гил­ман, аме­рич­ка књи­жев­ни­ца и бо­рац за пра­ва же­на (Фо­то Ви­ки­пе­ди­ја)

Књижевност за мене представља последње уточиште где се још може рећи истина. Оно што историчари или политичари имају да кажу више ме ни најмање не занима, изјавила је чешка књижевница Ратка Денемаркова, чију је књигу „Прилог историји радости” о насиљу над женама, кроз историју до данас, објавила издавачка кућа „Штрик”. Денемаркова ће бити гошћа Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, који ће од 18. до 20. септембра бити одржан у Дому омладине Београда.

Роман „Прилог историји радости” подстакао је главну уредницу у „Штрику” Љубицу Пупезин да књижевности коју стварају превасходно ауторке посвети овај фестивал.

Међутим, и друга издања „Штрика”, из пера књижевница, једнако су подстицајна, што она објашњава чињеницом да жене данас имају више разлога да мењају свет.

– Више ме интересује оно што жене данас имају да кажу, као и то о чему су раније говориле. Стало ми је да објављујем књижевност која је ангажована, која проговара о неједнакости, али и о новим алтернативним политичким и економским моделима организовања друштва. Сензибилитету наше издавачке куће погодује и нови, оригиналан књижевни израз ауторки за чија дела се одлучујемо, истиче Љубица Пупезин.

Један од првих избора „Штрика” биле су оригиналне америчке књижевнице, међу којима су позната активисткиња и борац за права жена с краја 19. и почетка 20. века Шарлот Перкинс Гилман, управо са романом „Њена земља”, првом великом утопијском књигом и класиком о заједници жена на једном одвојеном месту, као и Џејн Боулс, ексцентрична супруга писца Пола Боулса. Њен живот обележила су егзотична путовања, забаве и бурне везе са женама. Роман Боулсове „Две озбиљне даме” из 1943. године критика није прихватила, али је зато Тенеси Вилијамс ауторку прогласио најважнијим прозаистом модерне америчке речи. „Штрик” је објавио и књигу приповедака и драму Боулсове „Једноставна задовољства”.

У „Штрику” су затим на ред дошле запостављене бразилске књижевнице, за које и критика каже да су боље од савремених бразилских писаца. Код овог издавача читамо дело Лижије Фагундес Телес (1923) „Девојке из Сао Паула”, чланице Бразилске књижевне академије. Реч је о једном од најважнијих бразилских романа 20. века, објављеном 1973. године, када је диктатура председника Гарастазуа Медисија достигла врхунац, а говори о дубокој раслојености бразилског друштва и потребама за ослобођењем и променом.

Од млађих бразилских ауторки ту је и Клаудија Тажес (1963) са романом чудног наслова „Сексуални живот ружне жене”, што је заправо иронична приповест о усамљености.

„Штрик” са поносом представља и дело Дорте Норс „Ретровизор, раме, жмигавац”, једине Данкиње чија је прича објављена у Њујоркеру.

– Може се рећи да је Дорте Норс чудо данске књижевности, ауторка која на свој начин посматра проблем отуђености у свету, напомиње Љубица Пупезин.

Долазимо до шпанских ауторки из „Штрикових” едиција Соледад Портолас и Росе Монтеро, које почињу да стварају осамдесетих година, у време после Франкове смрти и диктатуре, када се Шпанија отвара према свету и када жене све више пишу и бивају награђиване. Соледад Портолас написала је 11 романа, пет збирки приповедака, неколико збирки есеја и књига за младе. Шпански и португалски језик завршила је у Америци, затим се вратила у Шпанију и једно време радила у Министарству културе, бавећи се промоцијом шпанског језика у иностранству, након чега је основан Институт Сервантес као најважнија институција шпанског језика изван граница Шпаније. Године 2010. постала је чланица Шпанске краљевске академије.

Њен роман „Госпођа Берг” писан је из мушке перспективе, као особена визија Флоберове „Госпође Бовари”. Главни јунак и приповедач је Марио који сазрева током романа у односима са женским ликовима: мајком, сестром, супругом, кћеркама, али пре свих са госпођом Берг, његовом првом детињом љубави. Књига приказује и мадридско друштво, студентске протесте из осамдесетих година, кроз мноштво споредних ликова и описе живота неколико породица.

Роман Росе Монтеро „Прича о провидном краљу” изокренута је прича о Дон Кихоту и Санчу Панси због тога што су његове главне јунакиње жене. Збивања нас враћају у 12. век, на тло Француске и прате јунакињу Леолу која остаје сама после одласка мушких чланова породице у рат. Да би преживела у суровом свету, она прерушена у мушкарца креће у потрагу за својим вереником, у пратњи једне мудре жене, једне од оних које су у средњем веку спаљивали на ломачи. Леоли ће, као мушкарцу, многа врата бити отворена, почев од образовања до успона у друштву. Она ће на крају доспети и на француски двор.


Коментари2
3bc4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kristina
Pročitala sam "Priču o providnom kralju". Odlična knjiga, pohvale "Štriku" za izbor. Ko voli srednji vek, Don Kihota i jaku glavnu junakinju, uživaće u ovoj priči.
Stefan Petkovic
Reklamiraju se kao "hrabre" dame Denemarkova i Pupezin tako sto podilaze trenutnim kulturnim, politickim, socijalnim trendovima (jer eto tako se "menja svet"), reklamiraju se kao "hrabre" tako sto robuju, a i deo su politicki korektne feministicke kampanje. Da su hrabre i da zaista hoce da menjaju svet drznuli bi se da to rade tamo gde je to zaista potrebno - u zemljama Treceg svet i medju ljudima koji dolaze u njihove zemlje iz Treceg sveta. U tom smislu odslusati Milo Yiannopoulos - My Address to the Men at University of Bristol.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља