субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:34
НАРКОМАНИЈА И МЛАДИ

У свет зависности улазе и с 12 година

Пороку се одају због проблема у породици или школи, утицаја вршњака, доказивања
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 07.07.2018. у 21:11
На ВМА се годишње због предозирања наркотицима збрине до 450 пацијената, а око 15 њих је млађе од 18 година. Највише болесника дође због предозирања хероином (Фото Бета)

Младићи и девојке углавном први пут узимају психоактивне супстанце на преласку из основне у средњу школу, а у последње време старосна граница за тренутак када се дрога проба из радозналости спуштена је на 12 година.

Подаци указују да је осам одсто популације пробало неку психоактивну супстанцу, а искуство лекара говори да је код младих марихуана била прва дрога коју су узимали. Неко „остане” само на конзумирању управо марихуане и створи зависност од ње, неко је узима повремено, а некима је то само улазак у свет зависности од других дрога. Младе особе се углавном одају овом пороку због проблема у породици или школи, утицаја вршњака, доказивања...

Како истиче др Александар Вујошевић, психијатар Специјалне болнице за болести зависности у Београду, зависност од опијата је нешто због чега се пацијенти најчешће појављују на лечењу јер имају најтеже симптоме. Те особе када не узму дрогу долазе у кризу, почињу да се тресу, напете су, лоше се осећају. У таквом стању чине и разна кривична дела.

– Примећује се да је злоупотреба стимуланса све већа, па да се у последње време појавило и неколико смртних случајева младих због предозирања. Чињеница је да екстази спорије делује од тренутка од када се узме па млади мисле да ће конзумирањем веће количине стимуланса повећати његово дејство. А то утиче на централни нервни систем, појаву знојења, дехидрацију, скок крвног притиска. У пракси сам сусрео младе људи који су због коришћења ове дроге добили инфаркт срца или излив крви у мозак – наглашава др Вујошевић.

На лечење од опијата најчешће долазе две врсте зависника. Прву групу чине пацијенти који нису огрезли у дроги и којима је потребна детоксикација и укидање коришћења дрога, после чега следи апстиненција, фармакотерапија и психотерапија. У другу групу спадају зависници који не могу дуго да апстинирају, па се укључују у програме коришћења супституционе терапије метадоном или бупренорфином. То се примењује код зависника од опијата. Пацијенти у болници проведу од 10 до 30 дана и после долазе само на амбулантно лечење.

– Најопаснија дрога је прва дрога. Зато треба радити на превенцији и усмерити је на децу, па је здравствено васпитање неопходно увести у школе. Моје искуство говори да децу не плаши чињеница да је неко умро због дроге. Њих треба упознати с лошим последицама узимања дрога. То ће већ на њих деловати. Проблем је што се протеклих година доста причало о томе да се марихуана на пример користи у медицини, па многи млади људи мисле имају погрешан став да то није дрога – појашњава др Вујошевић.

Црна статистика
У свету је 255 милиона људи пробало макар једну дрогу у 2015. години, па се бележи 183 милиона корисника канабиса, 35 милиона оних који користе опиоиде, 37 милиона особа узима амфетамин, 21 милион екстази, а 17 милиона кокаин. У Европи је од 6.500 до 8.500 смртних случајева директно изазвано коришћењем дроге.

У Националном центру за контролу тровања Војномедицинске академије годишње се због акутног предозирања психоактивним супстанцама збрине од 350 до 450 пацијената, од којих је 10–15 одсто млађе од 18 година. Највише болесника завршава у овом центру због предозирања хероином (170–220 пацијената), марихуаном (до 80), амфетамином и метамфетамином МДМА (до 60), кокаином (око 25), ЛСД (два-три пацијента).

Професор др Славица Вучинић, начелница овог центра, који ради 24 сата 365 дана, наглашава да се овде лече пацијенти старији од 14 година, па су самим тим најмлађи пацијенти с предозирањем психоактивним супстанцама ове доби, а  користили су већ марихуану, али и хероин. Њено искуство показује да су најпопуларнији марихуана, амфетамини („спид”), метамфетамини (МДМА-екстази), док хероин због тешке клиничке слике и стања које угрожава живот доминира у групи пацијената који се збрињавају због тровања.

Симптоми предозирања зависе од типа супстанце коју је особа узела.

Код опиоида као што су хероин, метадон доминира поремећај свести све до нивоа коме, па тако особа има уске зенице (тачкасте) и поремећај дисања који захтевају хитну примену антидотске терапије и некада стављање пацијената на апарат за вештачко дисање. Код предозирања кокаином доминира узнемиреност, убрзан срчани рад, повишен артеријски крвни притисак, презнојавање, широке зенице, халуцинације, мучнина, повраћање, грчеви целог тела, поремећај срчаног ритма, а могућ је и престанак дисања, уз честе компликације попут инфаркта мозга. Код супстанци типа амфетамина (амфетамин и метамфетамин) у клиничкој слици лакшег предозирања јавља се узнемиреност, мучнина, повраћање, сува уста, широке зенице, румена кожа лица, док код тежег долази до појачања тих ефеката, као што су изразите узнемирености, убрзаног срчаног рада, повишеног притиска, екстремно повишена температура, грчеви целог тела, кома и смрт.

– С обзиром на то да један или два дана након коришћења екстазија, обично викендом, долази до депресије, пада енергије, апатије, корисници га зову и „Suicide Tuesday”. Они који узимају марихуану могу да имају осећај страха, панике, дезоријентације и поремећаја меморије, параноје, халуцинације, психотичних епизода, црвене очи, убрзан срчани рад. Најопаснији су опиоиди – хероин, метадон, а посебно нови синтетички опиоиди као што је карфентанил који је 10.000 пута јачи од морфина, 100 пута од фентанила, окфентанил и других, с тим што су увек важне карактеристике активне супстанце и доза која је узета. На тржишту је тренд да се појављују препарати све веће чистоће и јачине тако да корисници дрога који су навикли на кокаин у коме има око 30 одсто неће исто поднети дозу коју обично узимају, ако је чистоћа 90 одсто, што важи и за остале дроге – наглашава др Вучинић.

Наша саговорница каже да је Европски школски пројекат о коришћењу алкохола и дрога међу младима у Србији био 2011. године и да по њему око осам одсто младих користи марихуану. Ако се то упореди с просеком од 18 одсто за Европу (у Хрватској он износи више од 20 одсто, а у Француској 30 одсто), велика је вероватноћа да наша статистика није много другачија од просечне у Европи.

Како препознати проблем

Родитељи могу да препознају да дете узима дрогу тако што има симптоме као што су необјашњив губитак телесне тежине, измењен говор, насилничко понашање, непоштовање мајке и оца, промене на кожи (убоди), агресивност према укућанима, црвенило очију.

Професорка Вучинић истиче да су докази коришћења дроге појава луле, „ризле” (папир за увијање дувана), шприцева, игала, мирис спаљене траве на одећи, коришћење освеживача ваздуха, бочица и капи за очи, ацетона, освеживача за уста с ментом, а притом из куће нестају лекови и драгоцености.

Према подацима Европског центра за праћење дрога и зависности од дрога, тренутно се прати више од 670 нових психоактивних супстанци.

– Највећа и најчешће коришћена је група синтетичких канабиноида који су се појавили на тржишту 2004. године као „освеживачи ваздуха”, а први се звао „Spice”. Једина сличност с канабиноидима је да делују преко истих рецептора, али су хемијски потпуно различити и до 100 и више пута јачи од њих. Бројни су случајеви тровања овим препаратима, а региструје се и десетина смртних случајева због коришћења ових супстанци – додаје др Вучинић.


Коментари1
4eec3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Б. Митровић
Зашто не помињете никотинску зависност њихових родитеља коју ова деца трпе од свог рођења?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља