Две недеље напетости с којом цео свет прати судбину 12 тајландских дечака и њиховог фудбалског тренера, који су заглављени у једној пећини на северу земље, као да се ближи крају. Локалне власти су јуче потврдиле да је прва фаза спасавања успешно завршена и да су четири дечака извучена напоље. Осталих осам и њихов тренер ће бити избављени наредних дана, након паузе која би могла да потраје од десет до двадесет сати. Трајање целокупне акције спасавања процењује се на од два до четири дана.
„Четири дечака су спасена и то сматрамо огромним успехом”, поручио је Наронгсак Осатанакорн, руководилац здруженог штаба за спасавање, а преноси „Гардијан”.
Прва етапа извлачења почела је у десет сати по локалном времену, а трајала је краће него што се првобитно претпостављало. Први дечак се појавио на излазу из пећине у 17.40 по тајландском времену, а други десетак минута касније. Остала двојица су извучена после два сата.
Маршрута коју је требало прећи од места на којем су дечаци пронашли уточиште у дубини пећине па до изласка из ње дугачка је 3,2 километра, а посебан проблем представља то што њена путања није праволинијска, него је изломљена и прекривена муљем и мутном водом. Очевици кажу да су на изласку из пећине спасиоци загрлили дечаке који су били под пуном опремом за роњење. Ројтерс јавља да су четири дечака пребачена хеликоптером у болницу у најближем граду и да је њихово стање стабилно.
У операцију спасавања првог дана је било укључено 90 ронилаца, 50 странаца и 40 тајландских.
„Наш посао још није завршен”, поручио је Осатанакорн. „Остала деца су и даље на истом месту.”
У међувремену, док не започне друга фаза, потребно је поново вратити све системе за доставу кисеоника и хране на место с којег су били уклоњени ради лакшег спровођења операције спасавања.
Судбина дечака који су с тренером кренули у туристички обилазак пећине и у њој остали заробљени, пошто је због обилних падавина нарастао ниво воде, не престаје да интригира светску јавност. Многи су већ били отписали фудбалски тим Дивљи вепрови, будући да је пошло десет дана од њиховог нестанка до првих вести да су живи. Преживели су пијући воду са сталактита у пећини.
Ипак, првобитну срећу што су пронађени брзо је заменила забринутост како ће бити извучени. Додатну зебњу је унела и прогноза метеоролога о могућој новој киши, што и није изненађујуће имајући у виду да је овај део света од јула до новембра изложен натпросечној количини падавина. Управо све извеснија прогноза монсунских киша нагнала је спасиоце да покрену операцију спасавања уз оцену да су мале шансе да ће се ускоро указати погоднији моменат.
Дечаци узраста од 11 до 16 година и њихов тренер (25), уз помоћ спасилаца, који су им достављали храну и основне потрепштине, још пре неколико дана почели су да савладавају основне технике пробијања кроз узане и поплављене пећинске ходнике. Ситуацију је додатно искомпликовала чињеница да ниједан дечак, а ни њихов тренер, никада нису ронили а неки међу њима не знају ни да пливају.
Због осетљивости ситуације и деце непливача, сваки дечак мора да има пратњу на сваком кораку путање изласка из пећине. Ионако тежак задатак додатно отежава поплављеност изузетно узаних пролаза који представљају једини излаз напоље. На појединим местима су пролази толико уски да кроз њих једва може да прође једна особа.
Ради лакшег праћења путање уже за навођење је растегнуто целом дужином од места где су дечаци пронашли уточиште до излаза из пећине, а на једнаким одстојањима су распоређене преносиве боце с кисеоником, наводи „Њујорк тајмс”.
Осим временских услова спасиоце је у одлуци да започну операцију учврстила и процена стручњака да у делу пећине на којем су насукани дечаци све више опада квалитет ваздуха који удишу. Саопштено је да је ниво кисеоника на том месту опао на 15 одсто с тенденцијом даљег смањивања. То је забрињавајуће због тога што ниво кисеоника испод 16 одсто може довести до стања у медицини познатог као хипоксија, односно до мањка кисеоника у ћелијама и ткиву човека, оцењује њујоршки дневник. Ако се то догоди, ефекти су видљиви на целокупном функционисању организма и манифестују се тегобама од главобоље, мучнине, успореног говора, па и до, у најдрастичнијим случајевима, смрти.
Случај тајландских дечака је многе подсетио на сличан догађај од пре осам година када је група рудара у Чилеу била заточена у руднику више од два месеца. Они су тада извучени у специјалној капсули, а спасавање је преношено уживо на телевизији.
Један од рудара из Чилеа, који се после инцидента посветио каријери мотивационог говорника, послао је видео-поруку тајландским дечацима и њиховим породицама и спасиоцима, поручујући им да буду јаки. Други чилеански рудар је за АП прокоментарисао: „Не треба да осећају стид због тога што су уплашени. И ми смо такође били уплашени и наше сузе су текле. Чак и као одрасли мушкарци, ми смо плакали.”
Зашто дечаци не умеју да пливају
Вест да неки дечаци не знају да пливају изазвала је неверицу на друштвеним мрежама, махом код оне популације која пливање сматра једном од основних вештина којој се деца уче још од најмањих ногу. Ипак, бити непливач у југоисточној Азији није ништа необично, пише „Њујорк тајмс”.
Главни разлог је што многи родитељи у овом региону сматрају да ће учећи децу да пливају само повећати ризик од њиховог упадања у опасне ситуације и последичног дављења, оцењује за њујоршки лист Мајкл Линан, директор невладине организације „Друштво за заштиту деце”.
Он упућује на података да је у земљама с ниским и просечним дохотком проценат људи који умеју да пливају неретко мањи од 20 одсто популације, чак и међу онима који се баве занимањима у којима би се очекивало да се ова вештина подразумева – морнарима, рибарима и слично.
Према подацима Уницефа дављење је главни узрок смрти међу децом, а на Тајланду је према статистици из 2014. утапање било најчешћи узрочник смрти међу децом млађом од 15 година.
