среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ГЕНИЈА КОЈИ ЈЕ ИЗМЕНИО СВЕТ

Теслина тајна књига

Чије дело у рукама држи Господар муња на чувеној фотографији из Колорадо Спрингса покушали су да докуче проф. др Драгиша Стоиљковић и Роџер Андертон, истраживач из Велике Британије
Аутор: Славица Ступарушићнедеља, 08.07.2018. у 22:00
(Фотографије Музеј Никола Тесла)

Фотографија на којој Никола Тесла седи у столици испред неког уређаја и држи рукама књигу која је већа од његове подлактице доскора је била мистерија. Мада је понекад већ на самој слици постављено питање „Коју књигу чита Тесла?” и дат одговор: „’Теорију природне филозофије’ Руђера Бошковића”. Истинитост тог навода покушали су да докуче проф. др Драгиша Стоиљковић и Роџер Андертон, истраживач из Велике Британије, да би сазнали да ли је Бошковићева теорија имала утицај на Теслина схватања и открића.

Драгиша Стоиљковић је до пензионисања 2012. године био професор на Технолошком факултету Универзитета Нови Сад, за област синтетских полимера. Поред ове области, у научном раду бавио се историјом и филозофијом природних наука.

Велики број радова посвећен је популаризацији, али и примени теорије Руђера Бошковића, који је важио за једног од најзначајнијих научника свог доба (1711–1787) и за једног од сто најзнаменитијих Срба свих времена.

Ветар у једра Стоиљковићевим и Андертоновим напорима да раскринкају мистерију око Теслине књиге била је и препорука проф. др Александра Петровића, изречена на научном скупу 2014. године: „Било би веома занимљиво трагати за Бошковићевом филозофијом у Теслиним радовима, начином на који Бошковићево схватање природе и света одређује методологију Теслиних огледа. Ако би се показало да се Тесла непосредно надахнуо идејом непротежности материјалних тачака, то би омогућило другачије читање историје науке.”

– У часопису „Градац” (2006) приказана је слика Тесле уз објашњење: „Никола Тесла чита ’Природну филозофију’ Руђера Бошковића поред свог осцилатора у Колорадо Спрингсу”. Проверили смо, та фотографија се заиста налази у Теслиним белешкама из лабораторије насталим у периоду 1889–1890, али нигде нема податка да је у Теслиним рукама књига Руђера Бошковића – објашњава проф. др Стоиљковић, напомињући да се на другом месту (www.teslauniverse.com) приказује исти снимак и наводи: „Никола Тесла с књигом Руђера Бошковића ’Теорија природне филозофије’ испред спиралног калема свог високофреквентног трансформатора у Улици Ист Хаустон број 46, Њујорк. Снимљено маја 1896.” Опет недостаје извор податка, примећује наш саговорник, додајући да је исти потпис испод фотографије нашао и у „Каталогу фотографија из живота и рада Николе Тесле”, који је сачинила мр Марија Шешић, ондашња директорка Музеја Николе Тесле у Београду, пре двадесет година.

– Она је истраживала фото-материјал из Теслине заоставштине, а у легенди ове фотографије навела је и име фотографа Џорџа Грантама Бејна. Међутим, наведени извор не може се пронаћи у Музеју – наставља професор.

Детективска потрага наставила се претраживањем архива фотографа Бејна на интернету.

– Нисмо нашли тражену фотографију. Али се на интернету може наћи исти снимак и легенда: „Тесла чита књигу о Максвеловим научним радовима испред спиралног калема свог високофреквентног трансформатора у Ул. Ист Хјустон 46, Њујорк”. Опет без извора овог објашњења – констатује проф. др Стоиљковић, који је недоумицу шта Тесла чита саопштио на конференцији „Развој астрономије код Срба 8”, Астрономског друштва „Руђер Бошковић” у Београду. О томе је Андертон већ следећег лета снимио видео-запис и поставио га на „Јутјуб”.

– Након неколико месеци, 2016. године, уз тај видео-запис појавио се коментар непознатог аутора, који указује да је у једном чланку из 1896. Тесла изјавио да на том снимку у рукама има књигу „Максвелови научни радови”, коју му је као знак пријатељства поклонио професор Дјуар с посветом. Пронашли смо тај чланак у којем се на страни 263 налази Теслина изјава – каже саговорник.

Потрага за истином ту се не завршава. Формат књиге није се уклапао, све док није откривено да је оригинално издање овог двотомног дела из 1890. године било димензија 31 пута 25 сантиметара, што одговара величини књиге у Теслиним рукама. У другом тому ове књиге наводи се Бошковићева теорија на странама 316, 412, 448–449, 471 и 480.

– Овим је разрешена недоумица о томе коју књигу Тесла има у руци на овом снимку – није Бошковићева „Теорија”, већ Максвелови радови.

Међутим, на сликама се види да Тесла посматра последње странице књиге, а њен позамашни почетни део ослоњен је на његову ногу. Можда је ипак читао Бошковићеву „Теорију”, али изложену у „Максвеловим радовима”, или из превода који се налази у Теслиној заоставштини у Музеју – појашњава професор детаље истраживања, додајући да је прегледана свака страница превода Бошковићеве „Теорије” да би се проверило да ли је Тесла подвлачио неке делове текста, бележио на маргинама или на било који начин оставио лични траг у књизи. Ништа.

Поставља се питање: можда је Тесла читао прво или друго издање (Беч 1758. и Венеција 1763) „Теорије”, коју је приредио сам Бошковић, оба на латинском језику? Тесла је знао латински. Можда се упознао с њом из неког другог извора? На пример, чувена „Енциклопедија Британика” посветила је у свом издању из 1801. године Бошковићевој теорији 14 страница.

Истраживачи су наставили с претрагом Теслиних писаних радова.

– Нисмо нашли да је Тесла негде поменуо име Руђера Бошковића. Нисмо пронашли нити препознали ни ставове који би указивали на Бошковићеву теорију. Александар Л. Леланд штампао је 1994. предавање које је Тесла одржао у Њујоршкој академији наука 1897. У коментару тог предавања наводи се да је Тесла изјавио да је велики део Ајнштајнове теорије релативности већ предложио Руђер Бошковић. Међутим, те изјаве нема у тексту Теслиног предавања, већ се она налази у уводу књиге Леланда, који се позива на необјављени интервју с Теслом из 1936. Дакле, опет је извор непознат, јер је необјављен. Зато неки сумњају да је Тесла то икад изјавио – констатује проф. др Стоиљковић, наводећи да су прочитали многе књиге и чланке о Бошковићу, чији су аутори изврсни познаваоци његовог живота и дела, али нико од њих није указао да је Бошковић утицао на Теслу.

Нисмо, дакле, нашли поуздане чињенице које би повезале Бошковића и Теслу, али... Трагање се наставља, јер истраживачи никад не спавају. 


Коментари9
3f5c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jeremija
I ovim komentarima dokazujemo da nismo dorasli genijalnosti i zaslugama Nikole Tesle, Srbina iz Krajine, koji svojim djelom pripada čitavom čovječanstvu, i svako ima pravo da ga slavi, a niko da ga svojata.
Александра
Свидео ми се чланак. Занимљив је. Једна добронамерна опаска. Проф. др Стоиљковић који се дуго бави делом Руђера Бошковића, па и његовим евентуалним утицајем на генијалног Теслу, не зове се Драгиша, већ Драгослав. Лично га познајем.
GoraN
Svi volimo Teslu. Taj genije je napravio toliko puno da nema potrebe izmisljati nove stvari. U tekstu pominjete da je 1897. godine komentsrisao Ajnstajnovu teoriju relativnosti. To je vrlo cudno, s obzirom da je ova objavljena tek 1905. godine, a opsta teorija 1916. Cak i da je Tesla znao na cemu je Ajnstajn radio, njegova publika ne bi imala pojma.
Neša
Svaki srpski genije mora da pobegne iz Srbije, inače rizikuje ugled, zdravlje i život. Srbija ima svoje "genije".
Marko
Tesla nije pobegao iz Srbije nego iz Austrougarske, pa je tako srećom izbegao ustaške pokolje, do kojih je kasnije došlo u njegovom kraju.
Препоручујем 79
Siman
Лепо српско име, Руђер...
Svetozar Pribičević
@Siman- vekovno srpsko ime. Još da je Kararuđer.
Препоручујем 0
Милош Лазић
Крштено име му је Јосип Руђеро Бошковић. Име Јосип наденуо му је отац Никола, трговац из Ораховог Дола, Србин, а Руђеро је по мајци Паули из угледне дубровачке породице италијанског порекла Бара Бетера. Јосип је преминуо у Милану 1787. године и тамо је сахрањен, али му је срце, по његовој изричитој жељи, покопано у Ораховом Долу. А, ако правите алузију на то што је био католик-језуита, Срба католичке вере је одувек било, као што их има и данас... мада их наша дојучерашња браћа из петних жила својатају.
Препоручујем 31
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља