среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Љубавни јади Чајковског

Недавно објављена књига први пут доноси до сада цензурисана писма руског композитора која откривају најинтимније детаље
Аутор: Ј. Копривицанедеља, 08.07.2018. у 21:51
(Фото Википедија)

„О мој Боже, какво анђеоско створење, и како жудим да будем његов роб, играчка, његово власништво”. Oве нежне и страсне речи исписао је један од најзначајнијих руских композитора Петар Иљич Чајковски. Но, ова емотивна бујица руског музичког ствараоца до сада је била скривена од јавности и те речи само су делић из мора писама која су тек данас, 125 година након смрти Чајковског, објављена. Разлог је једноставан – предмет композиторове и диригентове телесне пожуде били су мушкарци.

„Папири Чајковског: Откључавање породичне архиве” (The Tchaikovsky Papers: Unlocking the Family Archive), у издању „Јејл јуниверсити преса”, назив је недавно објављене књиге која нуди фасцинантну колекцију писама и белешки из архива Музеја „Чајковски” који се налази у граду Клину где је композитор живео 12 месеци, малтене све до смрти од колере 1893. са 53 године. Осим што књига открива делић загонетног света једног од најзначајнијих композитора 19. века, куриозитет овог издања јесте у томе што већина садржаја никада пре није била превођена са руског. 

Иако су писма Чајковског већ објављивана у Русији, још 2009. године, ново, енглеско издање први пут скида „плашт” са цензурисаних речи, пасуса и страна из руске едиције. Текстови су сада представљени у интегралном, оригиналном облику и стога у уводу књиге, чији су уредници Марина Косталевски и Стивен Перл, стоји да је главни табу везан за живот Чајковског одувек била његова хомосексуалност: „Та тема била је забрањена за јавну дискусију више о једног века… За власт било је незамисливо прихватити да је композитор – руско национално благо, хомосексуалац”.

Често интимни, па чак и непристојни, објављени текстови нуде ново виђење композиторовог одрастања, његових односа са породицом, односа спрам патриотизма, откривају његове сексуалне преференце и љубавне јаде, доприносећи тако бољем разумевању великог уметника који је имао дубок утицај на руску културу и друштво.

„Неки подводачи, знаш већ какви, схватили су шта тражим и никако да ме оставе на миру. Удица коју су користили да намаме плен (мене) било је прелепо младо створење. Морао сам да се одупрем снажно, јер удица је тако мамила…Не знам да ли су намеравали да ме уцене или да ми извуку паре, али нисам дозволио да ме упецају”, бележи у једном од до сада цензурисаних писама послатих брату из Италије Чајковски, док у другом описује сусрет са „младошћу омамљујуће лепоте”.

„После наше шетње понудио сам му неки новац који је одбио. Он то чини због љубави спрам уметности и брадатих мушкараца.”

Чајковски, који је био oжењен, али је брак био „бродоломан”, пише и о неодлучности која га мучи пред рандеву: „Горко-слатка дилема… На крају, одлучио сам да идем. И провео сам два предивна сата у најромантичнијим околностима, био сам уплашен, узбуђен, страхујући и од најмањег звука. Загрљаји, пољупци… нежан разговор, какво уживање!”

Књига открива да је композитор истовремено слаткоречив и вулгаран. Никако се не либи псовки, напротив: „Ако можеш, хоћеш ли ми послати 15 рубаља у сребру, јер немам нити једног ј…цента у свом џепу”.

Чајковски је оставио за собом више од пет хиљада писама. Нека од њих, нарочито она упућена породици, превасходно браћи Анатолију и Модесту (са којим је делио страст према истом полу), откривају и друге композиторове муке, као и његову скромност, упркос томе што је аутор опера „Јоланта” или „Евгеније Оњегин”, балета: „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Крцко Орашчић”, симфонија, камерне музике… Себе описује као стидљиву особу која је провела многе године пре него што је уопште „схватила да чак и као композитор – једва да је талентована особа, али никако изванредан феномен”.

Једно од писама издавачу открива унутарњи сукоб, изазван славом, у коме стоји како је сит тога да „буде неко ко није”:

„…јавност, слава и сво то сра… Ако желите да ме знате, волите ме, изводите моја дела, обаспите ме ловорикама, ружама, палите ми свеће. Ако не, идите до врага!”


Коментари9
391ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica
Sud možemo dati, a ne razumeti, jer sudimo iz svog ugla. Ovde nije reč o sudu, već relaciji stvaralac-delo. Homer zato može biti književni junak.
Zdravko
Ličnost se istinski prihvata integralno, a ne parcijalno. Posebno je to važno kod umetnika. Upoznavanje osobe proširuje razumevanje dela, jer delo stvara konkretan čovek. Šta će ko od te celine da prihvati stvar je ličnog izbora tj. ograničenja.
vito
O Homeru znamo samo toliko da je bio slep i da je živeo u sedmom veku pre naše ere u Grčkoj, pa nam eto ništa ne smeta da o njegovom delu damo sud. Mislite li da bi naknadno znanje o Homerovoj ličnosti ( naročito znanje o tome da li je bio homoseksulac ili heteroseksulac) promenilo taj sud?
Препоручујем 5
Nebojsa Joveljić
Čajkovski je neosporno bio homoseksualac, svidjalo se to nekome ili ne. U pismima svom bratu, koji je takodje bio homoseksualac, redovno se potpisivao kao “Petrolina”. Čovjek se jednostavno rodio u pogrešno vrijeme kad se takva seksualna orijentacija smatrala sramotnom i u mnogim zemljama kažnjavala smrtnom kaznom. Da danas živi negdje na zapadu, imao bi poput Eltona Džona (savremene varijante Čajkovskog), muža i djecu, i niko se na to ne bi obazirao, sem, naravno, u njegovoj otadžbini, u kojoj bi to mnogima još uvijek strašno smetalo.
Драгиша
"Љубавни јади " Граматичка грешка писца овог чланка и пропуст лектора "Политике". Чини ми се да је требало написати ЉУБАВНЕ ? "ЈАДИ " су писане у множини што значи да треба ускладити или једноставно написати ЉУБАВНА ЈАД...
Živko
"Jad" (ta, ž.r.) je kroatizam, "jad" (taj, m.r.) je srpska verzija
Препоручујем 17
VlaDo
Sad je jasno zašto je uporno odbijao susrete sa jednom od svojih ljubiteljki koja je bila i zaljubljena u njega.Ta žena je bila plemićkog porekla,bogata i lepa ali sve je to bilo uzaludno s obzirom na to kakav je on bio.
vlado
Vlado! Upravo je obrnuto : evo deo iz pisma gospođa Nadežda Filaretovna fon Mek Čajakovskom "...Postojalo je vreme kada sam želela da se upoznam s Vama. No što ste me Vi više oduševljavali, to sam se više bojala susreta. Kad bismo se sreli mislim da ne bih bila u mogućnosti, da progovorim ma i jednu reč. I tako, sad mi je milije da u daljini mislim na Vas, da Vas osluškujem u Vašoj muzici i da osećam sa vama...Zato ako hoćete Petre Iljiču, možete me nazvati fantazerkom, verovatno ludom, ali nemojte se smejati, zato što bi sve to bilo smešno kad ne bi bilo tako iskreno i tako ozbiljno... " Inače , izuzetni ljudi nisu značajni zbog svojih seksulanih skonosti, tako da ova naknadna rovarenja po ljudima koji su nečim zadužili ovaj svet, smatram vidom lešinarstva, tačnije bolesnom željom mediokriteta da sve ono što je vredno kod izuzetnih ljudi sruše i skrnave ne bi li nekako stišali sopstvenu beznačajnost.
Препоручујем 28

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља