петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Тренерске вртешке и стабилне репрезентације

Бразилци су пет пута били светски прваци, a често су мењали селектора, док су Немци, четвороструки шампиони, то чинили ретко
Аутор: Иван Цветковићпонедељак, 09.07.2018. у 11:01
Полуфиналисти првог Светског првенства у Монтевидеу 1930: Михаиловић, Стефановић, Ђокић, Вујадиновић, Арсенијевић, Секулић, Ивковић, Јакшић (стоје), Тирнанић, Марјановић и Бек (Фото из збирке Соколке Јакшић)

У сали Радничке коморе у Београду, 1. октобра 1939, почела је у 9 часова седница Југословенског ногометног савеза (ЈНС), без делегата хрватских клубова, а од поднева с представницима словеначких. Завршена је распуштањем ЈНС-а, проглашавањем Врховног ногометног савеза Краљевине Југославије и три национална.

Српски лоптачки савез (СЛС) том приликом је изабрао и савезног капитена (данас би се рекло селектора). Био је то Хрват из Далмације, дугогодишњи члан београдске Југославије, Вељко Чулић. Што репрезентација Србије није одиграла ниједну једину утакмицу вероватно није његова кривица. Репрезентација Југославије је још постојала и СЛС ју је схватао као своју.

Хрватски ногометни савез је, међутим, другачије поступио. Своју прву утакмицу Хрватска је имала 2. априла 1940. у Загребу против Швајцарске (4:0). До Априлског рата 1941. је одиграла реванш са Швајцарцима и две утакмице с Мађарима. За време рата репрезентација НДХ (примљена у Фифу јула 1941) одиграла је 15 утакмица (с Немачком и земљама којима је Трећи рајх, као и њој, био звезда водиља).

Врућа клупа Југославије

После рата је репрезентација Хрватске прву међународну утакмицу одиграла 1956. против Индонезије. Србија опет ништа.

Садашња Хрватска историју своје репрезентације води док је још Југославија постојала! Било је то 17. октобра 1990. када су у Загребу гостовали Американци и изгубили с 2:1.

Од тада су Хрвати имали, рачунајући и садашњег, 13 селектора. Уписан је и Томислав Ивић, који је на једној утакмици одменио кажњеног Мирослава Блажевића.

Најбољи учинак јој је треће место на Светском првенству 1998, а учествовала је још 2002, 2006. и 2014, без запаженијег резултата.

На европским шампионатима је 1996. и 2008. била четвртфиналиста, а 2016. у осмини финала. Једино првенство на које се није квалификовала било је 2000, када је у групи била иза наше репрезентације.

Од распада Југославије наш национални тим (1992. враћен с Европског првенства на коме је прво место освојила Данска, од које је наша репрезентација била боља у квалификационој групи) на светским првенствима је играо 1998, 2006, 2010. и ове године. На европска првенства се пробио само 2000, када је испао у четвртфиналу од Холандије (она је била кобна по нас и на Светском првенству 1998, тада у осмини финала).

За то време репрезентацију СРЈ, СЦГ и Србије, како се звала наша земља, водило је 16 селектора (од тога двојица странаца), једна комисија и двојица као вршиоци дужности. Да ли су наши резултати слабији од хрватских зато што се наша тренерска вртешка чешће врти?

За то не постоји рецепт. Најуспешније репрезентације на свету су различито радиле.

Бразилци, петоструки светски прваци, некада су често мењали селекторе, чак по неколико у истој календарској години (1957. тројица, 1965. петорица, 1968. петорица и једна комисија). После Светског првенства 1990. чак 14, а били су у том раздобљу два пута светски прваци и једном вицешампиони.

А често су се враћали исти људи. Висенте Феола и Аиморе Мореира су били по шест пута селектори. Марио Загало четири пута, а последњи пут (1994) враћен је после 20 година. Од 1990. досад прилику су поново добијали Пареира, Сколари и Дунга.

Немци, четвороструки светски прваци, од када имају професионалног селектора, а то је од 1926, само – десеторицу! Али, ето, на овом светском првенству се нису прославили, мада се сматрало да они увек знају шта раде.

Она Југославија (1920–1992), што селекторе, што комисије, што вршиоце дужности, бирала је 42 пута! Била је полуфиналиста на Првом светском првенству 1930, четврта 1962. и четвртфиналиста 1954, 1958. и 1990, а на европским првенствима друга 1960. и 1968, и четврта 1976.

Италијани, светски прваци четири пута, од одласка Виторија Поца (селектор 1929–1948, с којим су освојили прве две титуле), а и пре тога, волели су да репрезентацију поверавају комисијама. Али то време је прошло. Сада мењају селекторе после готово сваког такмичења. Или селектор оде и кад постане светски првак, као што је то урадио Липи 2006. Вратио се после две године, али се није прославио.

Селектори „из увоза”

Енглези су дуго сматрани за професоре фудбала, јер су га измислили. До 1946. нису имали сталног селектора, него је посебан одбор одређивао ко ће да води утакмицу. На прва четири послератна светска првенства, уједно и прва на којима је Енглеска учествовала, ту дужност је обављао Волтер Винтерботом и нису оправдали углед. Једини пут су постали светски прваци кад су били домаћини (1966), а водио их је Алф Ремзи. Он се повукао кад репрезентацију није одвео на Светско првенство 1974. Као светски прваци Енглези су 1968. изгубили у полуфиналу Европског првенства у Италији од Југославије с 1:0 (гол, један од најлепших у историји фудбала, дао је Џајић).

После Ремзија и Енглези прилично често мењају селекторе. Пошто им никако није ишло доводили су и странце (Швеђанин Ериксон и Италијан Капело). Али ни то им није помогло.

Капело је био и селектор Русије (Италију никада није водио) и то за паре какве нико никада није добио ни од једног савеза. Непосредно пре њега Холанђани Хидинк и Адвокат (није се прославио са Србијом). И од 1992, од када се самостално такмичи, Русија је највећи успех постигла на овом светском првенству. Са својим тренером. А Станислав Черчесов је 14. селектор Русије (Романцев је био два пута).

У савремено доба чим не иде мења се селектор. Дешава се да селектори оду и својевољно, кад постигну несумњив успех. Падну с великим треском и стручњаци који су се прославили и то с репрезентацијама које су светски прваци (Липи, Сколари, Лев).

Сигуран пут ка успеху не постоји. Али, ако се ради плански, лакше је да се исправљају грешке и да се надограђује, него да се почиње све из почетка с новим селектором.


Коментари3
73e43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Ratic
Eh da si znao . Secam se prica pokojnog oca koji je rodjen u Hrvatskoj pa presao u Srbiju ( na vreme ). Davno jos kao dete otac i pokojna tetka su uvek govorili o tom favorizovanju Hrvata . Hrvati su tada mogli imati do 30 hektara zemlje ( i Slovenci ) a Srbi najvise 10. Hrvati ( privatnici su mogli imati ) zaposleno radnika koliko hoces a Srbi max 5 . A onda kao jako mlad sednem u auto sa mamom i pravac Slovenija. Zapravo ja sam isao poslom u Graz a svratimo mama i ja kod tetka Marije, komsinice iz dvorista , bila udata sa Srbina ( cika Mirka) i posle penzije vrati se u Celje . Docekala nas kao najrodjenije. I ja i tetka Marija pravac Graz gde joj je zivela cerka godinama. Na granici kad u videli njen pasos ( SFRJ , ali sa S-Slovenija) samo smo prosli . Imao sam PA (Pancevo)table, a pored Lasta BUS provera u detalje. Za to vreme Hrvatske i SLO registracije prolaze na Sentilju kao da granice i nema . Kad je otac to govorio smejali su mu se . Nasa posla . Nikad se pameti dozvati .
Veso
Mi ni nezasluzujemo da imamo reprezentaciju
Moma
Ovde se vidi da Hrvati od samog pocetka zele samo svoju reprezentaciju. Da sam to znao bio bih protiv Jugoslavije jos u pelenama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља