четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Већ 11 го­ди­на Цр­на Го­ра без ди­рект­ног плат­ног про­ме­та са Ср­би­јом

Споразум о клирингу потписан 2007, али се не спроводи. –Шкакљива веза заједничке контроле токова новца и „прања пара”
Аутор: Новица Ђурићпонедељак, 09.07.2018. у 22:00
Централна банка Црне Горе: платни промет се одвија „несметано” (Фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Црна Гора изгуби 4 до 5 милиона евра на повећане трошкове трансфера новца у платном промету са Србијом, јер са њом ни након 11 година нема директног платног промета. Добре рачунџије су израчунале да је за једанаест година званична Подгорица изгубила 35 до 40 милиона евра искључиво због немања платног промета са Београдом.

Више није у Црној Гори питање колико Црна Гора губи због непостојања платног промета, већ ко је дозволио да се црногорске банке тако понашају да их није брига што такво непостојање директног протока новца са суседном државом директно оптерећује, то јест скупо кошта грађане и бројна привредна друштва.

О том проблему ћути и Влада Црне Горе, али и Централна народна банка Црне Горе  и поред чињенице да су Централна банка Црне Горе, Народна банка Србије и Централна банка Босне и Херцеговине потписале још септембра 2007. године споразум о клирингу међународних плаћања, како би омогућиле ефикаснији, бржи и јефтинији платни промет између физичких и правних лица ових држава.

Економски аналитичар Александар Дамјановић je и у Скупштини Црне Горе покретао питање платног промета са Србијом, подсећајући власт – министре из неколико влада тадашњег премијера Мила Ђукановића – да су се још крајем 2007. године стекли сви законски услови за увођење директног платног промета између Црне Горе и Србије. Дамјановић се и и јавно питао шта се то дешава са црногорским банкарством које не успоставља директан платни промет са Србијом и да ли им је у интересу да црногорску привреду гура у вишемилионске губитке.

Недавно је подгорички „ЦдМ” писао да је Централна банке Црне Горе (ЦБЦГ) казала да се платни промет између Црне Горе и Србије „одвија несметано, као и са било којом другом земљом”.

„За успостављање директног платног система створени су сви технички предуслови, али није било интересовања међу банкама који су носиоци платног промета, како у моменту обезбеђивања поменутих услова, тако ни данас”, саопштили су из ЦБЦГ.

Директни платни промет са Србијом био би бржи и јефтинији, смањио би трошкове за провизије које привредници плаћају страним, посредничким банкама и новац би брже легао на рачуне компанија.

„Довољно је између два човека нацртати кредом границу да осете одвојеност. Наши предузетници често набављају скупљу робу од других земаља јер са Србијом немамо директну комуникацију. Такође, сваке године Црна Гора изгуби 4 до 5 милиона евра на повећане трошкове трансфера новца у платном промету са Србијом. То су само директни трошкови настали због немогућности да директно плаћамо робу. Све у свему, можемо те трошкове проценити на неких 50 милиона евра годишње. Толико би наши приватници зарадили више да тргујемо са Србијом директно”, оценио је за „ЦдМ” економски аналитичар Веско Пејак.

По речима Пејака, банке у Црној Гори нису заинтересоване за платни промет јер оне на тај начин зарађују више новца.

„Да би нека фирма из Црне Горе легално платила своју робу фирми у Србији, мора да користи међународно плаћање. То је генерално много скупље и банке то наплаћују боље. Плус, постоји страх код банака да би увођење заједничког платног биланса једног дана водило томе да банке подлежу заједничкој контроли. Знају ли грађани Црне Горе колико се новца опере преко црногорских банака сваке године? То су стотине милиона евра. Банке се плаше да би једног дана то прање новца могло бити угрожено. Зато се понашају конзервативно”, рекао је Пејак, а пренео „ЦдМ”.

Он је уверен да би увођењем директног платног промета држава могла да боље контролише проток новца, „јер се сад добар део плаћања обавља нелегално – кешом”.


Коментари1
a7221
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Kliring je valjda nesto drugo nego ''platni promet''. Navedena ''inostranstva'' imaju druge valute ciji medjusobni odnos ''vrednosti'' svako ''lice'' (fizicko ili pravno) koje kupuje ili prodaje bilo sta treba da zna kako bi izracunao ''troskove transakcija''. Da banke nisu zainteresovane za tu ''medjunarodnu razmenu'' kaze nesto o njenim ''vrednostima''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља