уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Ове године лакше до гимназијске клупе

Формирање специјализованих ИТ одељења ослободило је места у овим школама, а измењено бодовање додатно је спустило уписни праг у њима за два бода, наглашава Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпонедељак, 09.07.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

У току је први круг уписа у средње школе у Србији, а Александар Пајић, помоћник министра просвете за средње образовање, истиче да је уписни праг генерално смањен за више од два бода, што је највидљивије на примеру гимназија.

Иако је за улазак у неке елитне гимназије, као што су београдска Тринаеста или Гимназија „Светозар Марковић” у Суботици, било потребно 34, односно 23 бода мање него лане, Пајић за „Политику” истиче да то не значи да ђаци не желе да иду у ове школе.

 Ове године у односу на претходну чак је, како каже, повећано интересовање за гимназије, за које се определило 17.106 ученика. Број понуђених места у гимназијским клупама у Србији је 19.215.

У свим београдским гимназијама граница за упис на друштвено-језички смер пала је на мање од 90 бодова. Једно од највећих изненађења и за самог Пајића представља чињеница да је доњи праг за улазак на природно-математички смер у Тринаестој гимназији биo 58,97 бодова, као и да је на њему остало 14 слободних места. За упис на тамошњи друштвено-језички смер требало је сакупити 82,47 поена.

– Друштвено-језички смер суботичке Гимназије „Светозар Марковић” ученици могу да упишу са свега 55,79 бодова, док им је у тој школи за природно-математички смер потребно 76,46 поена.

Угоститељска, па медицинска…
Убедљиво најпопуларнија средња школа у Србији ове уписне сезоне је Угоститељско-туристичка школа на београдском Савском венцу, где је чак 11 по ученика конкурисало на једно слободно место на смеру кулинарски техничар. Како објашњава Александар Пајић, 319 малих матураната навело је овај профил као први на листи жеља, а прима се само 30 ђака.
Међу првих пет, шест најтраженијих средњих школа у Србији ове године, наглашава он, јесу медицинске школе.
– Друга по тражености је Медицинска школа у Новом Пазару, где је за 30 места на профилу медицинска сестра-техничар конкурисало 295 ученика. Приближно интересовање владало је и за смер педијатријска сестра у истој школи, а једнако је популаран и профил физиотерапеут у МШ „Седми април” у Новом Саду. Велика конкуренција владала је и у МШ „Алекса Савић” у Прокупљу. Међу најтраженијима је и природно-математички смер у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”, где су на 30 места конкурисала 272 ученика. У Првој техничкој школи у Крагујевцу за електротехничара рачунара конкурисало је 246 ђака на 30 места, а за исто толико упражњених ђачких столица у Економско-трговинској школи у Крушевцу, на смеру економски техничар, борио се 241 мали матурант – објашњава Пајић.

Међутим, у тој школи је попуњено одељење ученика надарених за информатику, што је за последицу имало смањење доњег прага за упис у поједине гимназије и растерећење других смерова – истиче Пајић и додаје да мање интересовање ђака за „елитне” гимназије само показује да је почела праведнија борба ових школа за сваког ђака.

Наводи да је управо Тринаеста београдска гимназија одлучила да не уведе ИТ одељење, што је, према процени Министарства, један од разлога за смањено интересовање ђака за њу. Пајић истиче да ће бити формирана 42 гимназијска ИТ одељења, уместо досадашњих девет. Ова модернизација прилично је смањила интересовање ученика за специјализована одељења надарених за физику. Места у њима остало је у Београду, Нишу, а такво одељење највероватније неће ни бити формирано у чувеној Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. Тамошњи директор и председник Заједнице гимназија Радивоје Стојковић истиче да ће ово бити прва школа која ће формирати и треће ИТ одељење.

– Уместо физике, ђаци су на листи жеља под број један истицали ИТ одељење, зато имамо овакав резултат. Физику ћемо промовисати наредних година, а проширење ИТ гимназијских разреда је велики искорак у овдашњем образовању. Ствараћемо генерације гимназијалаца које ће бити спремније за дигитализацију. Ова одељења јесу разлог што је смањен доњи праг за упис у гимназије, али министарство прећуткује и други разлог, а то је измењено бодовање на овогодишњој малој матури. Уместо ранијих 30 бодова, завршни испит је носио 40. Ђаци су га мало лошије урадили, па је смањен укупан број ученика који су имали 90 и више бодова, што је омогућило онима са мање поена да упишу „јаке” гимназије – истиче Стојковић, који је и председник Националног просветног савета.

Завршни испит ове школске године полагало је 71.675 ученика, што је 2.210 више него прошле године, а Пајић каже да је први пут у овом миленијуму забележен пораст броја малих матураната у односу на претходну генерацију. У првом уписном кругу шансу да уђе у жељену школу добило је 65.690 ђака. По средњим школама распоређено је 98 одсто ученика, њих 64 одсто према првој жељи, а 86 одсто према некој од прве три жеље. У односу на прошлу годину, повећано је и интересовање за трогодишња занимања.

За други круг остало је 7.975 слободних места, за која су  листу жеља попуњавала 1.594 ученика. Они ће моћи да се упишу у средњу школу у четвртак од 8 до 15 часова.


Коментари6
62aa8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran lazic
Novi metod bodovanja je otkrio pravu prirodu ocenjivanja tzv. Vukovaca, a koji su veçim delom podbacili na testu, jer su nastavnici pod pritiskom prinudjeni da im poklanjaju ocene, na stetu ostale dece!
Lola
U nekim skolama je 80 bodova misaona imenica. Primer Zemunske gimnazije.
Саша Микић
Шта је гимназијалац који није завршио факултет? Шта са њим и где га запослити? Давно су прошла времена када је гимназијалац, након завршене гимназије, постајао по правилу државни чиновник. У данашње време баш таквих гимназијалаца, који нису завршили факултет, је пун биро за запошљавање и први су међу онима који иду на преквалификацију. Гимназије треба модернизовати на тај начин да свршени гимназијалци имају неко применљиво знање у пракси, или ограничити упис само на оне који стварно имају потенцијала за даље студије. Додуше у том случају треба бити пророк па видети будућност, јер има доста њих који су се провлачили кроз гимназију и касније постигли завидне успехе, насупрот оних који су имали све петице, а одустали на почетку студија.
jeremija
Biće i još lakše, pošto je natalitet sve manji.
Ljudmila
Nije problem samo to sto nas je manje, vec i naduvani proseci u osnovnim skolama. Odlicni ucenici ne znaju osnovne stvari. A onda se i u gimnazijama poklanjaju ocene, pa se cudimo kako ni po “Bolonji“ ne mogu da zavrse fakultete. Danasnji odlicni bi nekada bili solidni dobri. Naravno i nekadasnji vrlodobri i odlicni bi danas bili odlicni, ali svi su u istom kosu. Devalvacija znanja i diplome bez pokrica. Magarece usluge, a deca ispastaju.
Препоручујем 8
Goranko Ilić
Kada sam se upisivao u gimnaziju u Grockoj 2004. godine, bilo je potrebno 48 bodova za upis.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља