среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47

Изазови обнове Народног музеја

У некадашњој шалтер сали, садашњем простору намењеном мултимедији, откривено је шест металних стубова с почетка прошлог века – сада су застакљени и посебно осветљени
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 10.07.2018. у 22:00
Некадашња шалтер сала Управе фондова ((Фото: Музеј града Београда); Метални стубови – садашњи изглед (Фото А. Шевић)

Од 1903, када је изграђено, па до данас, осим што је променило неколико намена пре него што је финално угостило Народни музеј, здање на Тргу републике – од пре две недеље поносно опет пуно публике – дограђивано је и реконструисано пет пута. Након овог последњег подухвата требало би да будемо мирни барем тридесет година, каже Александра Шевић, архитекта конзерватор, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда. Ова институција била је укључена у компликован део посла обнове фасаде и ентеријера будући да је сам објекат категорисан као споменик културе од великог значаја, а налази се и у подручју око Кнез Михаилове улице, које има статус целине од изузетног значаја. Она лично вршила је надзор над извођењем радова, у чему је сарађивала са колегиницом Ксенијом Ћирић, историчарком уметности, вишим стручним сарадником Завода.

Осим што су изазов током којег не би требало повредити затечено стање, али га је потребно унапредити и вратити оно што недостаје, овако обимне активности увек нешто ново открију стручњацима. Тако је било и у овом случају, о чему нам даље прича наша саговорница.

– Коришћене су бројне методе, од анализе архивских фотографија, до савременог испитивања материјала. Током израде пројекта могли смо да сагледамо све детаље фасаде, посебно њеног централног дела, док смо током извођења дошли до интересантних сазнања у вези са њеним бочним деловима и установили тачну хронологију дешавања. Закључили смо, тако, да су приликом једне од обнова, оне послератне, специјалне керамичке плочице које су биле постављене на фасади која гледа на улицу Лазе Пачуа пребачене делимично на централни део, како би се са те стране све уједначило. Делићи који су остали били су нам сада путоказ за то како приступити њима, али решити и неке друге елементе. Посебно захтевне биле су женске главе које се налазе лево и десно у односу на прозоре јер имају необичну површинску структуру. Цановане су, а то је једна врста чешљања вештачког камена док је још довољно мокар, то је требало поново извести. Осим тога, бакарни детаљи крова били су посебна компликација – објашњава Александра Шевић, прелазећи потом на унутрашњост.

– Специфична потешкоћа у том смислу била је чињеница да су сва уметничка дела за време радова била у музеју. Тако смо се селили по етажама, радило се парцијално и са више него великом опрезношћу. Најтеже је било технолошки унапредити објекат који има историјски значајан ентеријер, вештина је била интервенисати што мање, а опет у духу стила, епохе и скупих техника које су првобитно коришћене, при чему унутрашња декоративност не би смела да угрози примарност поставке. Најзахтевније је било степениште које је сада први пут доступно публици, оно које гледа на Трг републике, ту смо се суочили са целим једним зидом који је био срушен и који је био обновљен, али без оригиналне декорације, а проблем је био недостатак података о осветљењу. Све смо, чини ми се, успешно решили.

Један од најзанимљивијих момената у вези је са некадашњом шалтер салом, а садашњим простором намењеним мултимедији. Откривено је шест металних стубова, бечке производње с почетка прошлог века, који се простиру од пода до плафона и који су били позлаћени.

– Будући да су и у затеченом стању веома упечатљиви, одлучили смо се да их конзервирамо и оставимо такве какви јесу, између осталог и зато што у том простору, осим њих, не постоје други елементи некадашњег ентеријера, па и када би били враћени у првобитно стање то не би помогло стицању утиска како је та сала давно изгледала. Они су сада застакљени и декоративно осветљени и сами по себи су експонати – закључује Александра Шевић.


Коментари1
5e481
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Svi nesto pominjete kulturu i Muzeje a niko da objavi otvaranje izlozbe Jugoslovenske arhitekture u MoMA Muzeju u Njujorku u kom je zastupljena arhitektura dok je Tito bio Predsednik. Naravno posle njega niko nije umeo ni da okreci to sto je tada izgradjeno. Pogledajte MoMA website.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља