среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:47

Брак пуца у првим годинама или после сребрне свадбе

Подаци Републичког завода за статистику говоре да су чести разводи и у трећем добу, мада ни деца по свој прилици нису разлог да пар остане у вези
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 10.07.2018. у 22:00

Највећи број бракова у Србији разведе се у првим годинама, а половина супружника не успева да прослави ни деценију заједничког живота, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику. Илустративни доказ тезе да деца нису малтер који цигле брачне заједнице држи на окупу јесте податак да више од половине супружника који су прошле године ставили тачку на брак има децу. Најновија бракоразводна статистика обилује занимљивим подацима и демантује предрасуде да су најстабилнији бракови оних супружника који су прославили сребрну свадбу – сваки седми брак разведен протекле године трајао је дуже од 25 година. Када су испратили децу на пут, чак 1.393 пара решила су да свако крене својим путем.

Посматрано из визуре статистике, сваки четврти брачни пар у Србији своје снове о прослави сребрне или златне свадбе завршава бракоразводном парницом. Језик бројки и слова сведочи да код породичног адвоката најчешће одлазе Војвођани и Београђани – сваки трећи брак који се склопи у нашој северној покрајини заврши се разводом, а сваки четврти београдски брак такође заврши у судској статистици. Изгледа да ветрови патријархата најснажније дувају у регионима Шумадије и Западне Србије – тек сваки пети брачни пар у овом региону одлучује да стави тачку на брак.

Просечна старост мушкарца при разводу брака износи 44 године, а жене – 40 година. Оне које верују у „баксузну” моћ бројева неће обрадовати податак да је просечно трајање разведеног брака 13,4 године. Када се слова на бракоразводној пресуди осуше, мајка је та која у највећем броју случајева из суднице излази као старатељ, али статистичари скрећу пажњу на чињеницу да расте број очева који преузимају старатељство над малишанима. Тако су у току 2017. године 3.662 детета након развода додељена мајци, за 707 малишана старатељ је отац, а о 687 деце заједно брину отац и мајка.

Стручњаци Републичког завода за статистику истичу да, иако број развода расте у апсолутном износу, стопа развода бракова је иста дуже од десет година – од 1.000 закључених бракова разведе се четвртина. Иако ти подаци на први поглед сведоче о кризи брака у Србији, бракоразводна статистика сведочи да је неупоредиво већи изазов сачувати брачну заједницу у Европи. Наиме, подаци Еуростата сведоче да се разведе више од 70 одсто бракова у Португалији, више од 60 одсто оних који се склопе у Данској, Белгији, Естонији и Чешкој и око 55 одсто бракова у Мађарској и Финској. Тачку на брачну заједницу стави и сваки други брачни пар у Русији, Француској, Бугарској, Холандији, Шведској и Украјини. Од свих европских народа само Албанци, Македонци и Црногорци имају нижи проценат развода – мање од 15 одсто. Статистика Еуростата сведочи и да се разведе око 40 одсто бракова у САД, Аустралији и Новом Зеланду.

Иако истраживање Републичког завода за статистику не открива мотивацију за одлазак код бракоразводног адвоката, искуство психолога и породичних терапеута говори да су прве године брака уједно и најтурбулентније, нарочито ако истовремено означавају и долазак бебе на свет, јер је родитељство синоним за велику одговорност и заједничко решавање многих проблема. Долазак детета обично заоштрава различите погледе на свет, ставове о васпитању детета и идеје о приоритетима породичног буџета.

Др Гордана Никић, психолог и породични терапеут, истиче да младој генерацији брак није идеал, односно круна партнерске љубави – они више теже страствености и уживању у животу, а не бурми и романтичној љубави.

– Ја мислим да њихово виђење љубави више одговара реалности него идеалистичко уверење романтичара да за свакога од нас постоји сродна душа са којом ћемо у срећи и задовољству живети до краја живота. Већина младих верује да ће променити неколико партнера током живота, да ће са некима од њих добити дете, али да највероватније неће остарити заједно – закључује овај психолог.


Коментари2
e0e41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Ekonomija nije u direkton vezi sa natalitetom ili popularnošću institiucije koja je nukleus svakog društva PORTODICE. Već tradicija i kultrua . Brak je još uvek osnova društva u azijskim ili arapskim zemljama, let. americi dok je kao institucija tendenciozno proteran i degradiran iz zapadnog sistema vrednosti i kulutre egoističnoih pojedinaca i svakojakih normativnih prava i sloboda tog neo liberalnog koncepta društva. Emancipacija žena je posledica tog procesa usmerena baš protiv braka ali i čitav niz seksualnih devijacija koje menjaju paradigmu zapadnog društva... Srbija je nažalost poltronski prihvatila sve ove negativne tendencije i ugradila ih u novi Evropski lik Srbije koji veštački promoviše na zapadu kao zemlje pomodarstva ali bez identiteta, autentičnosti i kulture.
Draginja
Daleko smo mi od idealne slike ekonomije: ljudi se zaposljavaju na osnovu svojih radnih sposobnosti, slobodno se razvijaju, upoznaju pa rese da formiraju bracnu zajednicu na zdravoj ekonomiji i sa realnim izgledima za prosperitet planiraju i ostvare porodicni zivot koji se posle bez problema i trzavica pravilno razvija , u skladu sa zakonskim normama i nasa drzava ima ,makar, prosecan natalitet. I ovo sve za one koji nemaju da zive bez rada nego na osnovu rada sticu sredstva za iole pristojan zivot. Ostali, uglavnom na osnovu zakopanog blaga u svadbarskoj sekti poravnaju se sa onima koji su trosili pare od njihovih roditelja pa kada se namire i svako uzme svoje razidju se. To je osnovni razlog razvoda, namirivanje , povracaj svojih sredstava. Ukoliko se neki prilikom tog namirivanja sredstava medjusobno "nadju" oni ostaju zajedno, neko vreme a neki i doveka. Deca postaju svedoci uticaja ekonomije na medjuljudske odnose od malena. Takodje i narastajuceg ega emancipovanih majki.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља