понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:52

Лука Ћеловић добија спомен-обележје

Договорено да Удружења Требињаца „Јован Дучић у Београду” покрене иницијативу пред Скупштином града како би се подигао споменик и то у парку који је Ћеловић направио – преко пута Аутобуске станице
Аутор: Бранка Васиљевићсреда, 11.07.2018. у 08:00
Знаменитост парка: крст из 1862. године (Фото Р. Крстинић)

Лука Ћеловић Требињац, један од најбогатијих Срба с почетка 20. века, који је готово сву своју имовину оставио Универзитету и човек заслужан за европски изглед Савамале, требало би да добије достојно обележје у престоници. О томе је јуче било разговора у Старом двору где је Горан Весић, заменик градоначелника, угостио представнике Удружења Требињаца „Јован Дучић у Београду”.

Догађају је присуствовала секретарка за културу града Београда Ивона Јевтић, преноси Беоинфо.  

– Ћеловић је пре Првог светског рата и између Првог и Другог светског рата пуно радио на развоју Београда. За његово име везује се изградња Савамале, али и чињеница да је тај део града постао пословни центар предратног Београда. Сву своју имовину Ћеловић је оставио Београдском универзитету, који је захваљујући њему и другим добротворима постао један од најбогатијих европских универзитета. 

Разговарали смо о томе како да сачувамо сећање на овог човека који није имао потомство и који је све што је стекао оставио својој земљи – рекао је Весић.

Заменик градоначелника додао је да је постигнут договор да удружење покрене иницијативу пред Скупштином града како би се подигло спомен-обележје Луки Ћеловићу. Споменик ће бити у парку који је Ћеловић направио, преко пута Аутобуске станице, која ће бити измештена.

Српски просветни добротвор
Лука Ћеловић Требињац, пореклом Херцеговац, био је почетком двадесетог века један водећих финансијера, једна од најутицајнијих личности међу Србима, председник Београдске задруге, велики српски просветни добротвор. Ћеловић је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету, изузимајући мале легате родбини, што је износило више од 50 милиона динара.

– Договорено је и покретање иницијативе да једна нова улица у Савамали понесе Ћеловићево име. Прихватили смо ову идеју јер верујем да на овај начин шаљемо поруку младим генерацијама о томе какви би људи требало да буду. Без обзира на то колико имају, ваљало би да се потруде да део свог времена, рада или онога што стекну оставе свом граду или отаџбини. Надам се да ће после ове иницијативе Лука Ћеловић, његов живот и дело, постати узор многим људима и будућим генерацијама – напоменуо је Весић и додао да му је драго што ће на овај начин бити исправљена неправда за коју смо сви као друштво криви, јер споменик Луки Ћеловићу у Београду још не постоји.

– Идеја је да се сачува сећање на Требињце који су оставили дубок траг у животу српског рода. Један од најистакнутијих међу њима је Лука Ћеловић, човек који није био високог образовања, али који је на време схватио да ће наука и образовање обезбедити дугорочни просперитет друштва – рекао је Жарко Ратковић, председник Удружења Требињаца „Јован Дучић у Београду”. 

Име по овом Херцеговцу 2012. године добио је парк испред Економског факултета. Можда не баш с разлогом, ако се у обзир узме чињеница да је управо захваљујући Требињцу у Београду оформљен један од најстаријих паркова. Подигнут је у првим деценијама двадесетог века и налазио се између данашњег хотела „Бристол” и Железничке станице. Ћеловић је успео да, уз велики труд, добије дозволу од Београдске општине да на свом имању сагради европски парк о коме је дуго година и бринуо. На том месту, једном од најстаријих урбаних делова града, Лука Ћеловић Требињац гајио је руже, украсно биље и дрвеће.

За време Другог светског рата, тачније 1942. године, парк „Бристол” подељен је на два дела и смањен просецањем саобраћајнице која сада води на трамвајски мост.

Изградњом овог моста парк је подељен на два дела. Један део простирао се од садашње саобраћајнице до Железничке станице, а други од саобраћајнице до хотела „Бристол”.

Никољски парк

Једна од знаменитости парка је крст подигнут 1862. године. Трговац Ћира Христић, бивши подрумџија Обреновића, и Антоније С. Радивојевић купили су у Пешти крст. Поставили су га на Мали пијац, испред некадашњег хотела „Босна”, као споменик победе над Турцима 1806. године, односно у знак сећања на Карађорђеве борце. Тај хотел се некада налазио у близини садашње Београдске задруге. Приликом подизања Задруге, Ћеловић је желео да сачува успомену на Мали пијац па је крст пренесен у парк.

Како нам је пре неколико година објаснила др Радојка Радоичић, споменик је израђен од црвенкастог камена „амонитико росо”, насталог пре око 180 милиона година. Од овог камена начињен је и крст у Панчеву и многи надгробни споменици у Карловцима. Овај парк се некада звао Никољски, али су га суграђани због близне хотела прозвали парк „Бристол”. Простире се на 12.238 метара и о њему брине „Зеленило Београд”.


Коментари2
fb5ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола Николић
Задужбине и задужбинарство има дубоке и велике корјене у српској истори почевши од светородне лозе Немањића који су сви одреда били велику ктитори и задужбинари. Ту праксу наставили су многи богати Срби у обновљеној и васкрслој српској држави у 19 и 20 вијеку: капетан Мишино здање,палата Игуманов,легати краљице Марије Београдском универзитету и многи други да их све не набрајам. Шта поклањају и шта остављају ови данашњи богати Срби своме народу ? Ништа ! Опљачкаше и покрадоше овај напаћени српски народ и своје богаство износе вани. Тако га нису пљачкали ни страни завојевачи и окупатори Турци и Нијемци.
Zoran Matejić
Srbi, ostavljajte Srbiji ko koliko moze. A STO VISE DECE moze svako!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља