Лука Ћеловић Требињац, један од најбогатијих Срба с почетка 20. века, који је готово сву своју имовину оставио Универзитету и човек заслужан за европски изглед Савамале, требало би да добије достојно обележје у престоници. О томе је јуче било разговора у Старом двору где је Горан Весић, заменик градоначелника, угостио представнике Удружења Требињаца „Јован Дучић у Београду”.

Догађају је присуствовала секретарка за културу града Београда Ивона Јевтић, преноси Беоинфо.  

– Ћеловић је пре Првог светског рата и између Првог и Другог светског рата пуно радио на развоју Београда. За његово име везује се изградња Савамале, али и чињеница да је тај део града постао пословни центар предратног Београда. Сву своју имовину Ћеловић је оставио Београдском универзитету, који је захваљујући њему и другим добротворима постао један од најбогатијих европских универзитета. 

Разговарали смо о томе како да сачувамо сећање на овог човека који није имао потомство и који је све што је стекао оставио својој земљи – рекао је Весић.

Заменик градоначелника додао је да је постигнут договор да удружење покрене иницијативу пред Скупштином града како би се подигло спомен-обележје Луки Ћеловићу. Споменик ће бити у парку који је Ћеловић направио, преко пута Аутобуске станице, која ће бити измештена.

– Договорено је и покретање иницијативе да једна нова улица у Савамали понесе Ћеловићево име. Прихватили смо ову идеју јер верујем да на овај начин шаљемо поруку младим генерацијама о томе какви би људи требало да буду. Без обзира на то колико имају, ваљало би да се потруде да део свог времена, рада или онога што стекну оставе свом граду или отаџбини. Надам се да ће после ове иницијативе Лука Ћеловић, његов живот и дело, постати узор многим људима и будућим генерацијама – напоменуо је Весић и додао да му је драго што ће на овај начин бити исправљена неправда за коју смо сви као друштво криви, јер споменик Луки Ћеловићу у Београду још не постоји.

– Идеја је да се сачува сећање на Требињце који су оставили дубок траг у животу српског рода. Један од најистакнутијих међу њима је Лука Ћеловић, човек који није био високог образовања, али који је на време схватио да ће наука и образовање обезбедити дугорочни просперитет друштва – рекао је Жарко Ратковић, председник Удружења Требињаца „Јован Дучић у Београду”. 

Име по овом Херцеговцу 2012. године добио је парк испред Економског факултета. Можда не баш с разлогом, ако се у обзир узме чињеница да је управо захваљујући Требињцу у Београду оформљен један од најстаријих паркова. Подигнут је у првим деценијама двадесетог века и налазио се између данашњег хотела „Бристол” и Железничке станице. Ћеловић је успео да, уз велики труд, добије дозволу од Београдске општине да на свом имању сагради европски парк о коме је дуго година и бринуо. На том месту, једном од најстаријих урбаних делова града, Лука Ћеловић Требињац гајио је руже, украсно биље и дрвеће.

За време Другог светског рата, тачније 1942. године, парк „Бристол” подељен је на два дела и смањен просецањем саобраћајнице која сада води на трамвајски мост.

Изградњом овог моста парк је подељен на два дела. Један део простирао се од садашње саобраћајнице до Железничке станице, а други од саобраћајнице до хотела „Бристол”.

Никољски парк

Једна од знаменитости парка је крст подигнут 1862. године. Трговац Ћира Христић, бивши подрумџија Обреновића, и Антоније С. Радивојевић купили су у Пешти крст. Поставили су га на Мали пијац, испред некадашњег хотела „Босна”, као споменик победе над Турцима 1806. године, односно у знак сећања на Карађорђеве борце. Тај хотел се некада налазио у близини садашње Београдске задруге. Приликом подизања Задруге, Ћеловић је желео да сачува успомену на Мали пијац па је крст пренесен у парк.

Како нам је пре неколико година објаснила др Радојка Радоичић, споменик је израђен од црвенкастог камена „амонитико росо”, насталог пре око 180 милиона година. Од овог камена начињен је и крст у Панчеву и многи надгробни споменици у Карловцима. Овај парк се некада звао Никољски, али су га суграђани због близне хотела прозвали парк „Бристол”. Простире се на 12.238 метара и о њему брине „Зеленило Београд”.