недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:19

Ђура Јакшић изазвао саобраћајни колапс

Рушење старе куће у Карађорђевој било је планирано још пре 50 година, како би се Улица цара Лазара спојила са Улицом Јанка Веселиновића
Аутор: Бране Карталовићсреда, 11.07.2018. у 22:00
Шут остао после рушевина (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – На месту срушене куће у Карађорђевој, у којој је велики српски сликар и песник Ђура Јакшић живео непуне две године, док је средином шездесетих година 19. века службовао у Крагујевцу као професор овдашње гимназије, биће изграђен објекат намењен културним и туристичким манифестацијама. У сутерену ће се налазити вински подрум, а на горњем делу галерија у којој ће моћи да се одржавају и књижевне вечери.

Радови ће коштати 20 милиона динара, с тим да је град обезбедио 65 одсто те суме, а остатак Швајцарска агенција за развој која се одазвала позиву Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља. У овом пројекту учествују још општина Топола, као познати вински крај, Удружење винара Шумадије, те београдски центар винске културе.

Такозвана кућа Ђуре Јакшића је срушена минулог викенда. Градске власти су смишљено одабрале тај термин, што због мањег протока саобраћаја кроз Карађорђеву улицу у дане одмора, што због могућих протеста оних Крагујевчана који су се залагали да се кућа заштити од даљег пропадања, а потом и обнови. За тако нешто је, међутим, било касно, јер је кућа одавно занемарена и препуштена зубу времена.

Рушење старе куће у Карађорђевој било је планирано још пре 50 година, у тренутку кад се схватило да ће се Крагујевац врло брзо суочити са саобраћајним гужвама уколико се у центру града не направе нове улице. А, такозвана кућа Ђуре Јакшића је стајала насред друма, баш на месту где је требало да прође нови саобраћајни коридор који би Улицу цара Лазара спојио са Улицом Јанка Веселиновића.

Седамдесетих година прошлог века срушено је читаво старо градско језгро и много се новог градило у Крагујевцу, али се од рушења куће у Карађорђевој и изградње нове саобраћајнице, из неког разлога, одустало. Тај пропуст је касније било немогуће исправити, највише због мањка новца у буџету. Колика грешка је тада направљена, види се данас, када се у саобраћајним шпицевима загуши раскрсница повише хотела „Зеленгора” где Карађорђева пресеца Гушићеву и Улицу кнеза Милоша.

Крагујевац је тако остао без важног саобраћајног коридора, а такозвана кућа Ђуре Јакшића временом је прерасла у стециште бескућника и наркомана у самом центру града. Руинирана до мере необновљивости, представљала је и опасност за пролазнике, због чега је тротоар испред ње пре неколико година ограђен жицом, као знаком упозорења.

Као професор цртања, Ђура Јакшић је био принуђен на честе селидбе и ишао је у свако место у које би га држава, као свог чиновника, упутила. Не рачунајући места у Војводини, која је у то време била под Аустроугарском, Јакшић је, осим у Крагујевцу, предавао још у школама у Рачи, Пожаревцу, Јагодини, Београду. И увек је становао у изнајмљеним собама, баш као и његов познати колега Коста Вујић. Да је свака кућа у којој је једно време живео овај чувени професор београдске гимназије проглашена „Кућом професора Вујића”, у Београду никад не би никао ниједан солитер.

Идеја да Крагујевац добије још једну, важну централну градску улицу, пала је у воду са пројектом актуелне власти која ће на месту срушене „куће Ђуре Јакшића” изградити нови објекат.

Вратио се кући

Црквене власти су пре десетак година уклониле бисту Ђуре Јакшића из порте манастира на Липару, али је на улазу у стару школу у Сабанти, где је овај сликар и песник радио као учитељ, удружење „Комови” из Крагујевца недавно поставило обележје посвећено овом националном великану.

И крагујевачки заштитари су желели да се одуже једном од највећих српских „романтичара”. Својевремено су поднели захтев да „кућа Ђуре Јакшића” буде стављена под заштиту државе, али су надлежни у Београду одбацили ту иницијативу, са образложењем да објекат у Карађорђевој нема архитектонски, ни историјски значај да би био проглашен културним добром.

Кућа Ђуре Јакшића се налази у Српској Црњи, тамо где је рођен 1832. Његова родна кућа је проглашена спомеником културе и претворена у музеј. Јакшић је умро у Београду, 1878. године.


Коментари1
f8163
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ognjan Sretković
jel Djura bio u kući?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља